Мале новине

БРЈ 323.

НЕДЕЉА !2 НОВЕМБРА 1889.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ДЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину 90 динара На по године . 15 динара На 3 месеца 9 цинара II ГЕТ1Т ЈОШП

ДНЕВПИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

Прзтплата из унутр. полаже се сато код пошта За Београд нема претплате — Лнст се продаје на број

ГОДИНА II ПиСМА и РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „М алнх Н овина" Топличин венац 6р. 17., на горњем'спрату.

Претплата се срима иод свију пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда '20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. ШШЕ ШТПШ

Огласп јсвтнш, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ НО ПОГОДБИ

^«ЖЖ*«ЖЖЖЖ «««1 «««««Х««Х«ХЖ «0 ж &

бом да измирити други и трећи одељак истога члана, где се вели, да нрописи о грађанској и криминалној одговорности судија, по закону о судцјама, вреде и за среске судије

О, и да за дисииплинарну одговорност ЈЛI :н,лхову вреде прописи зак. о чииов АКОВА К 1 Н I Р И К 1 0 Грађ - Р е Д аит Д' без да .се иоставља лл V *» А® М *« »А » к.пска пазЈгика. и:!\гг> 1.V сталипх сули-

у кући г. Милије Карастојановића у кнез Михајловој улици број 21. Може са довро и јеФтиније но игде ку

« О о 8 к

пити Мушно и дечије одео јер је избор ^ тако огроман да еваки по својој вољи може $

изабрати по нвалитету и цени.

ионизни

о о ж о о [оохох *оооооодоооооооооооо8

721,4-10

Јаков Канарик

\ /

Т№

50 ПАРА ДИНАР. ЛЧТАР БЕЛА И ЦРНА ВИНА врло добра ®ково приширенпј ка<1>тни код ТИГРА" п ера8ијама т и јевгин коет.

а /ј. Стевановић сада је са канцеларијом на Ј .имцне и Југовића улвде, исљ '-жаре А. Пурића. 853 ђио сам једну парг ^Л>АФришких са умереном.

852 1—4

ЈовиИјТ, Барловац

КАО ПОЗНАТА I РЕДА ШКОЛЛ ИГРАБ1 Благоја Ж. Јовановића, отиочела је часове од 5. новем. у кући Шоповићевој преко од Н. Банке. \ За упис пријавитп се у трг. М. Ржстића кнез мих. ул, у код „Гардиста" или у школи 834 2—6

Пројект закона о среским судовима. (наставлк) У опгате, млого се мегаају називи срески суд и срески судија. Кадвећ имамо званичан назив ове установе „срески суд", онда зашто ио чл. 9. да „среске судије" има,ју право на самосталну званичну преписку у међусобиим одношајима и однопгајима ирема другим властима а не „срески суд?" Зашто по чл, 26 и 29. општинске и нолицијске власти достављају по званичној дужности среском судији сваки случај кажњивих дела, итд. кад по чл. 22 тач. 2. и ове иослове нредузима срески судЧ Јест, и садањи иследник окр. суда, 1)0 §. 24. каз. иост. самостално води прениску са властима у нословима око ислеђсња, ал то све у им« суда а не у име своје. Тако и овде, кад већ имате срески суд као надлештво, онда у званичној преписци не сме бити другога назива, ма известан посао радио у судусамо један судија. И онда и окр. суд има да враћа дело среском суду а не среском судији према чл. 32 пројектаПрема овакој збрци, намеће нам се мисао, да је иројект спремљен био за )вднога судију у среском суду, и да се и сам пројект називао „зак. о среским судијама" а не судовима, као што сада стоји, па доцнијим преиначењем остале су неиснравл,ене млоге одредбе "које стоје једна с другом у узрочној вези. 0 томе даје доказа и чл. 8 где се у првом одељку за „среске судије" казке, да „односно свога рада" стоје под надзором председника дотичног окр. суда. Да под овлј надзор долази рад и среских судија наро дом изабраних то још могли би ра

каква разлика изме!;у сталних суди |ја и судија наролом изпбраних. Као гато се види само из ових нримедаба, цео иројект мора се пажљиво прерадити, на чак брижљивије и стилизовати на многим местима, док би постао закон, Ми у онгате не делимо мишљење о установљењу среских судова на овај начии. Члановима 20 и 21 натоварено је на среск >г судију толико посла, да неће бити у стању свршавати све тс иослове без уштрба једних или Других. Дајте му суђење грађанских поедмета до 200 дин а таквих је сморова највише. Да,јте му разматрање пресуда ошптинских судова, што савесном и брижљивом раднику мОра заузети такође доста времена. Дајте му млоге ванпариичне нослог - Остављахе да извиђа и суди иступна дела којих је обичпо највигае, и најпосле тражите да дознаје и да извиђа преступе (чл. 22 тач. 2 и 3) и злочина дела по прописима каз. пост. Колико ли ће још времена остати томе судији на другу званичну нрениску и ошнте администрацију? У свима тим пословима изабране судије не само што неће моћи ништа, или бар слабо номагати сталном судији, него ће му још сметати и отежавати посао. Писари ће истина да помажу, ал сваки та.ј посао тражи на првом месту судијину намет, судијин разлог и потпис. Не би било савесно ослоиити се са свим на пасара. А кад сејош замисли да ке боље судије, и одличнији правници, извлачита се да ие И ДУ У срезове, особито овај и онај срез, онда се слаби изгледи отварају за јачу правилност рада у там судовима. При свем том, оза ће установа, овако, како је предложена, доста коштати дрзкавну касу, које у сталној плати судског персонала,

намум површине једнога комада, који би требто да буде засејан; даље, да проазввђач своју срађвну робу дувач — из круга општине не носи на продају, но да ту очекује кунца; да провзвођача никгква евентуалност не може да ослобо !(п плаћања нађене суме, и т. д. те да се нп на какав начин не могне избећп плаћање нађено. Пребациће нам се : да ће моћи наступити и такав случај, да се ва Једној њпви гушће а на другој оиет ређе засеје, па ће се отуда као впдегп некаква неораведна похела у плаћању. Ова зебња мора потпуно отпасти и то одмах пред овим Фактом, кад кажзмо : да ваљан и вешт произиођач сасвим готово тачно заа у каквом ће олстојању засађпвата струк од струка, те да од засаде поц^Ее своје најб:>ље интересе и по каквоћи и по коликоћп. Зна се да вешт пр шзвођач, пошто му се струкови приме и крену у внс, зађе па густо засађене струкове чупа п баца, те одгушује п стварг могућност за напредовање осталим струковима. Могућа неправда, гато би се могла нроизвођачу на овај начпн нанетп, бвла бп та, кад се не бп пропорцијоне таксе определиле за дуване разне врсте, пначе апсолутио никакве се штете овим њему не би нанеле. Предлажућа на овај начпн заизиу монопоЛ1 дуванскбг, одаосно п)тпуну соблоду одгаји^ања ов>га артикла у нагаој домованп, а пошто смо нар>чито јопх у ночетку ов)га нашега предлога наговестали, да нас је на ово навео најаовији предлог неколицине скупштинара, — сматрамо за обвезу, да коју ироговорамо о томе поднетчм јпројекту законскои, којим преддагачи смерају заменита садашњи монопол дувански. Тако прво шго се по нашми назорима батно разликујемо од поднетог предлога, то је, да ма предл!зкемо да ову дрзхива п >треб 1у суиу плата сами ирзизвод, међугим иредлог је: да ту суму подмира на иеку руку — но доста незигурно — извеснп ред потрошача. У ствара и по нашем предлогу нико ову суму пе плаћа до потрошач, пошто потрошач

К0 Ј е У дијурнама (чл. 17), које у на- , МО р а скупље кунита већ скупље продницама изабраних судија (чл. 3.) | д ата дуван, а ово скупље долази од

и т. д. (наставаЋЕ се) Монопол дувански. (свргаетак) Доаста за постагнуће прогтије манппулације са овзм наплатом на овај начин, погребао је у зак>ну предвидеги попрздедатипдедиаз тачке, кбје бп на себа : иозале у неку руку пека огргничеља, но која на у колако не падају на тзрет протв)ђача већ на купца; так> на прилику

зумети; ал како се с том одред- требало би узаконити најмањч мп

наметутог пореза на производ. Као што се из овога види цељ је и код једтг (предложепог) в код овог од наше стране предлажућег се начиза — потпуно иостигнута: да ову порезу, ову погребну суму држава <>д дувана илаћа једно једпно потргшач и нико други. Веома је опасао то рачунатг на пушаче и на њихов број, па по таме срачунавати приход. Пе треба заборавати, да ће се врло велика број, баш оних од побројанпх кориорацуа у чл. 5. прзјекта, наћа, који ће с«лапата друшгва непуппча и то баш од оних дајако правах п јакпх пушача. Ов) ће прздложзно плаћгвз