Мале новине
«8шјг
ЕР1 324.
м
ГОНЕДЕЉАК 13 НОВЕМБРА 1889
ГОДИНА 11
ИЗЛАЗИ сваки дан
БРОЈ 10.П. Д.
ДЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ а Г0Д1ну 30 динара Ва по године .15 динара На Н >еседа 9 аинара 1В РЕТ1Т ЈОШЛ1
ПиСМА и рукописи шаљу се ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличин венац 6р. 17., на горњем^спр&ту.
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА
8ЕЈШЈ
Претплата из унутр. полаже се само код пошта
За Веоград кема претплатв — Дист
се продаје на број
Претп/ата ее прима код свију пошта у СрбиЈи ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реди '20. пр. дин. а на четвргој од петит реда 10 пр. дин. ПРИНОСЛАНО стаје 50 пр, д. од петит реда. Ш1НЕ шттав
Оглас ,1-;вт»но, по потреби и са сликама.
За свако оглашење плаћа ое држ. таксе 20 пр. д.
ВЕИИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
ОД 2 ДО В САТИ Понедеоником Оредом и Оетком РАДИ Парно Нупатило 7 ДУШАН030Ј 7ЛИЦИ
803 5-20
Чиним пажљивим сваког а нарочито златаре златодавце да сам изгубио Златан ирстен с каменом (ешарагу) коме дође до руке нека га донесеЈовану Бики ну ' и|)авл'ДЧу на веиику школу од кога ће бити награђен. 856 1 — 1 ОПП луката цес. дају се ујЈУ под интерес на имање у средини вароши ИзвешЂа даје М. Милавановић. адв. у књ Михајловој улици I—3
V /
, К! >0 ПАРА ДИНАР. Л^Тр БЕЛА И ЦРНА ВИНА врло дпбра ) е 0' ново проширеној кифчни код „ДВА ТИГРА" на Тераеи.јама „-Дксан, чист и ј вгип кост.
-5 О \
Јавлам п. публици •ГО" Да ■■Џтл обијо у великом избору гГа 'зиму, РБЉ V Д-р ЈЕГЕРА како за одрасле?ако и за децу. ТРИКСНЉИНИЦА и женски ТИКО РЕКЛИ Мијајло Милоаановић 84Н 1 — 6 кнез Михаилова ул.
Пројект закона о сраским судовима. (свршетлк) Међу тим сви се ови лјо6л (). ш ч < ц "& и лакше и брж 1 израђивати код окр. судова. Оставите судске округе како сад постоје. То неће смет ти уставном наређењу за административну поделу земл.е. У сваком окр. суду поставите једнога (а најпосле и двојиц^) судију више, који ће, као члан окр. суда, имати сам да суди у предметима грађанским до 250 дин, да ислеђује и суди иступе, да извиђа нрестуне и зло .инства помоћу полицијских и општинских власти. Тако би добили у исто време и „истражнога судију" кога спомиње тач. V. чл. 203 прелазних наре1>ења устава. Тај би судпја могао заступати и државнога тужиоца, који, као иследни судија, према горе наведеном, и сада, ио § 24 казн. пост, самостално води ирениску са властима у пословима око ислеђивања кривица. А и чл. 32 овога иројекта замитшва у окр. суду иследнога судију норед установе среских судона. Ваниарнична дела могла би остати код старат. судије, или најпосле у надлежности окр. суда, као и расматрање иресуда општ. судова, па ће председник суда расноредом наредити како Бе се ти послови обавл.ити. Овјким расиоредом мОгла би се одредити у нанред помоћ кад би затребала иследном судији због нагомиланих послова, и не би судија у хитним случајевима, морао тек да тражи ту помоћ од окр. суда, како му сада наређује чл. 30. пројекта. Овим начином остао би трошак око зграда за среске судове, за станове његових чиновника, и за апсане, које зграде све мора дати или ннбавити д тични срез о своме трошку по, чл. 19. сад иг.ега пројекта. Вило би млого мањи број судиј I на терету државне касе; и нижи персонал отпао би, јер би и ове послове радио иер-
сонал >окр. суда. Апоане већ и сада посто?е У ч окр. судове, и т. д. А добило би се што би у судијама имали већи избор ; што боље судије не би тражиле начина да не иду оа звањем у какво село, међу крш и гудуре да према чл. 16 нројекта раде и ван канцеларијских часова у недеље и иразничне дане, за л>убав ^З«-0 динара*) и што би надзор, о коме говори чл. 8 нројекта, био непосредан. У ирилог овога надзора иде и то, што би тај судији, у заплетенијим п тежим нитањима био у стању да одмах тражи и добије упутч и објашшења од председника, или и самога колегијума. У овоме смислу мтао би се донети закон о раду и надлежности ових сј дија па ма се, ирема иотреби допунило у томе смислу и садање устројство окр. судова. Једино би нам се можда могла пребацити лчљчнч мес -п. Али тај разлог > е вреди млого. Наш је сељак већ навикнут да иде своме окруж. суду: није то тако далеко за њега. Срх.с-4 . ее судови и "установљавају обично тамо, где су срезови велики као наши окрузи. Да би што краћи билн у овим нашим примедбама, ми овде износимо само мисао за нови пројект закона о пренашању судске власти од полиције и општине на судове, ислеђавиву иреступа и злочина и т. д., да се ова иста цел може ностићи и на други лакши удеснији и јевтинији начин, а скупштинском одбору и скунштини народној остаје, да прими које оће, и д донесе закон какав за добро нађе Али би била ирава бесмислица, кад би се усвојио закон о среским судовима како је предложен нројектом о ком је овде била реч. Н.
београдске вести Благодарствујемо. Је , г. Таушановићу, блаГ|»дарству|емо вам што сге били тако слободоумни, шго сге бнлп тако мил стивнн и дчбри нрем1 на-ј шеи уредништву. ]ер сте вн јамачно појмећи за*атнк и тешкоће с којима ј се бори наша жЈрналистпкч, наред«-^ ла, да се од ј>че нашем уредни итву нв Л")!Ј сртане новине бе* ценаџре. ' Ако сте игде манвФ стовали наше алексиначко слободоумље то за дело у овој прплпци И зашто све то? За то што смо ми из страних новина дон>сн !и он > што се наш ј влади не допада пли шт ■ је она забранила. Ма см > некотко пута пмали прпкпке да кажемо, качо насмо у ста-
*, У Углрекој имају ереско судије у ирестоншш са квартирноч 2400 "ор. а > провиициј ллу 17000 Фор. а вр. годишње пдате,
њу да погодимО шта се нашој драгој владп допада а шта не, р шта је она пз страних ш вина забраниЛа а шга не, па да то у нашем листу доноспмо или не доносимо. А верујте нам, ту ба вам услугу радо чпнилп. Ма шта ћемо кад мм нпсмо каквп Кумберланди па да погодимо шта ви мпслите, шта вам се допада и јптс сте забранилп. Ми нвсмо зналп нгга ви забраните, авпиамопет нисте хтели јавпти, — и ето дошЛ'. је да нам забраните нецензурисане стране новипе. До душе, нама је пронрећено да ће иам се новпне забранити, ако ма шта дчнесемп што је влада забранила илн јој се не доиада. И нас онет ђаво нан< се те натрапасмо и донесмо оно, што је влада з&бранпла. Опростите, г. Таушановићу! Ми прво нисмо знали да је она белешка, коју смо у прекјучашњем броју донели, забрањена. Друго, та белешка садржи говор вашег драгог иријатеља, бив. краља Милана, због чије сте нам личности ви неколико ггута забрањивалн лисг и тужилн нас. И кад он нешто говори, ми мислимо да ћемо вам учинити задовољство, ако т > доиесемо унашем лист> . У осталом, он је хвалио све вас, а нарочито вашег колегу мин. Финансија. Говори бив. краљ, ваш иријатељ хвали вас, — ца од куда смо, за Бога једног могли и иомислити а камо ли знати да се вама тај његов говор неће допасти, да ћете тај говор забранити и у нашим и у страним листонима, и да ћете нам због тога одузети чак и нецензурисане стране новине ! Да просги ваша алексиначка еклеленција., то нисмо могли ни ми ии ико други знати, па за то смо и донели онај говор, због кога сте нам најпре забранили број, а после и стране новине без цензуре. Даје тако, доказ је што ,је и ваше лево крило, „Д. Ј1ист , ирештампало тај говор у целини. Ми вам. алексиначка екселенцијо, морамо благодарствовати шт > сетрудите да нас уразумите и да постанемо наметни као ви, те да погодимо шта мислите и урадите. Овака ваша тежња зјело је похвалителна. Алч благодарствујући вам на свему, што према нама урадист.) н урадите, молимо вашу алексиначку екселенцију да препоручи своме драгом пријатељу. бив. краљу Милану, да у опште ништа не говори, јер ћемо увек, кад год он говори, доћи у пепријагно полсженије да се зјело замеримо вашој екселенцији, аверујте нам, ми томе ни мало нисмо ради. * Нек се зна. Јуче смо од Љј 6 јмира М. Ристића, трг. помоћника из Пожеге, добилп следеће писмо, дотирало 5 Новембра: „Власнпку Малих Новина Београд. Данас сам < е обратпо код овд. поште сI новцем да се претнлатим на каш лист, ши доб јо сам одговор да ми иретид.,. у