Мале новине

ДШШДШШШШДЈЈШОЈЈШШШјјЈЖЈЈШ^См в® ВЕНКОВА ПОШАДЛ §

Парни мдин мој у Јагодини са свима машинерпјама за пуССТО И бело брашно. са Цј машином од 24 боњске сна- «ц ге, — 6 обора за раљеље сввва, кошезима и магазама Иј за рану, са осталим зградама | |§ј и осам ектара земље к >д ј Цр млина продајем, а, и под зи- у* кун на три године одма, из- • даћу. У року за пола голк- јјјД не спајам воду са реке Лу -:«6 гомира, са иарним млином, јјј који ће извесно девет месеци |Ц| у години на води без ватре <«> радати. Погодбе ради обрптити се подписатом у истом ®Ј| парном млину. И@ Радован Стоичевић, ж 849 2—3 прота. ;Шј

Наша драга и мила, наша добра и вазда весела и пуна милоште

у цвету своЈе младости, у 18. години, од запалења, нремииула је иосле кратког но тешког боловања у Пожаревцу 9-ог, а 11. овог месеца, после подне, спуштена је овде у Београду, у њену вечну кућу. Нашу тешку рану, наш бол без пребола, наш ничим ненакнадими губитак разумеће сви познаннци и пријатељи наши, све знанице и другарице Тинкине. Али и братска и пријатељска иомоћ у болести; срдачно учешће после оног страшног тренутка, носле изданућа ; велик > пошта коју иријатељи указаше телу покојнице при онелу и испраћању нз Пожаревца; дочек у Београду и голема присутност " при сарани ири носљедњем растанку са њом — беху и остаће нам благодаран мелем, којим нријатељи и познаници, пријатељице и нознаиице, другови и другарице онако искрено нашу љуту рану лечише и с нама заједно жалост за Тинком делише. Ми им нарочиту благодарност и захвалност одајемо. Највећа хвала нека је и својском и усталачком заузимању лекара : г. г. Петиха и Скубице и г-ђе Амалије Томићке варошке бабице, па и брзој и пријатељској услузи апотекара г. Еосте Николића. Тако исто хвала и г. г. свећеницима: Бранковићу, Девићу, ЈГешевићу и Сави Поповићу, који при онелу у Пожаревцу и г. г. Милетићу и Милићу, који цри сарани у Београду чинодејствоваше. Неможемо заборавити ни тебе Митко Марковићу, савесни, услужни и вредни ножаревачКи возиоче. Брзим и лаким преносом тела покојнице ти си нас задужио. 13. Новембра 1889. г. Београд. Вечито ожалошћени: 1 отац: Иван Ђурић, чиновник у пен- : зији; мати : Станија; брат: Са»а И, Ђурић кадет; тетка : Јелисавета СтеНик; ујак : Милан Д. Сосић, чиповник Н ' ј I 1—3 управе ФОндова, и остала родбина.

Наша нигда незибо ранљена мати

Наш нигда непрежаљени супруг односно отац, таст, свекар ујак и дед

НАСТАС М. ШПАРТАЉ

после дужег и тешког боловања у 60.• ој години своје старости, пресели се у вечност 5-ог Новембра ове годипе, а нас уцз љене за сваг а осгавп. Ову тужну, деалоснуп пзиенадау вест јављамо прнјатељима и 1>ошанвцгша. ( са молб л за учешће у оиој , тузи а матери Бог да ! јој душу прости: , Ожалош1 >ани Мплисав, Аравђел, Влагоје, Малав, Б жилао п Стојадин синов 11 - ■ " " ч I Рада, Савка, Савка и Гроздана спаје; Анђелија МарпЦа и МагД»^еНа кћери, Драгол>уб. Самијор, Гераспм, I Нахарије, Босиљка Сгојка Драга, Басилија, Дивна, Ангелппа п Живапа унуци са оСТ;) ЛОМ рОДбивО*. Новембра 1889 у ДоброљупЈ^пма

оив. овд. трговац Преминуо је после кратког боловања у уторак 7-ог овог месеце у 2 часа по подне у 74- ој год свога живота, а сарањен уз превелику тугу своје Фамилије и учешћа својих суграђана 8 овог месеца по п дне. Ову по нас тужпу вест јављамо свима сродницима пријатељима и познаницима нашим и кокојникошм како овди тако и на страни. У исто време иајсрд ' г ' ч није изјављујемо иашу благодарност свима сродницима и цријатељима који непожалише труда да до1)у са сТране и иоследњу иочаст укажу нашем непрежал»еном иокојнику, испратив д 0 вечне куће, ка,о и грађанству, циновништву и свештенству, кОЈЦ својим :*'ирисуством тужни спровод увеличаше, а ве мање сродпицима и пријатељима који се у првим тренутцима нађоше, и тако исто и свима сродницима и пријателзима којн нам брзо^ јавом и писмима своја саучеш^а у НреВеликој нам тузи пзјавише, те нам тиме у неколико тугу олакшаше, О жалошћени: супруга: Марнјд, синови: Марко И Васа, кћери: Наста и Милка, зет Јован Прапорчвтовић снаја: Параскева, сестрић: петар ЏуФа, уиучад: Ружица, Радтјо, 'Лзубиша, ^Мара, Вукосава, Иван, Сзвка, Никола и остала родбииа. 864,1—3

ЛИМАРСКА И ЕЛЕКТР0-ТЕХНИЧКА РАДИОНИЦА

ласник и главни уредник Пера Тодоровић. Одговорниуредпик С. Јаношелшћ, Штампарија „код Нросвете 1 * Иозоришни трг бр