Мале новине

државним саветницима, председницима : Главне Контроле и Касационог суда, смањиле плате са по 2400 динара годишње, ми би само од њих умањили расход државни са 64,800 динара. Са ових разлога, које смо навели, ми потпис-ши посланици предлажемо Народној Скупштини да узакони овај пројект. Чл 1. Министри државни, примаће из држ. касе на име годишње плате, сваки по 9б00динара. Чл. 2. Државним саветницима, преседнику главне контроле и председшжу касационог суда, одрсђује се на име годишње плате, свакоме но 7600 ј динара. Чл. 3. Закон овај ступа у живот, кад га Краљ потпише. Народни посланици : Б. КундовиК, Јов. Авакумовић, Ст. Гибарац, Си.ма Нест -ровић, Ђ. А. Геичић, Димитрије Машић, Ианта Срећковић, Пера Николић, Аврам Бсљић, Милоје Влајић, Влад. Арсенијевић, Добросав Петковић.

Госп. Браћи Минху у Месгу (СВРШЕТАК) Ово што се странаца тиче напоменусмо не д* странце у заштиту узимамо, но да покажемо како „Одјек уме вешто Браћу Мннх да заступа. Опростите г.г. Браћо Минх, што ми ово за вас врло тугаљиво иитапс на овај начан претресамо, јер позна је ствар, да ви љубитељ јавности нисте што се лиФерација тиче и ми у папред знамб, да нас ви са вашим прииосл ијим нсби изазвали, да сте знали, да ћемо ову ствар на јавност изнети, али ми ово чинимо каа Срби при свем том, што нас ви и ваш адвокат „Одјак" непатриоТама правите, аосим тогаово —_смо навели, да би доказали да ви Фактички од српских грађана напл^ћујете посредиу порезу, с којом и сриску државу навалице тлачите. Но и то вам је мало, већ хоћете још „једну порезу да вам и поједини гра 1)ани нреко нас пдаћају, а нас оће те за ћуиријуда употребите, па кад нас сатрете, онда ми вами нећемо нужни бити, већ 1>с те ви и Фабри-

што се бранимо да не само ваши измећари будемо но и што не дамо да се српски народ гули под пменом сриске Фабрикације. То његово неучевно заузимање за вас, тако нас је изненадило, да смо за једап час иосумњали, да ли је ово онај стари „Одјек" који у Србији излази, или какви други „Одјек" са запада, гди је грушгсање канитала у поједине руке у највећем I јеку и коме је једина циљ да буржоазију заступа. И заиста, „Одјек" полузваничан орган радикалне владе таковим својим писањем недостојан је да буде нредставник радикалних начела, он је веру променуо, јер да то није учинпо, он нити би смео | нити ба могао тако неправу ствар! Браће Минха застуиати иа уштрб ј целе земље, или другим речима, да ; заступа једно зло од кога се цела | западна Европа ратосиља. „Одјек" застпајући Браћу Минха толико се забвракио, да нс види, или неће да види колико грдних жртава та Минхова Фабрика Србију стаје и да се заиита да ли у место тих жртава које се једном човеку чине неби бол>е и корисиије бало да се употребе на општу корист? на пр. на нодигнуће земљоделских, виноделских и занатлијских школа које су нам нужне као парче хлеба. И заиста, кад се год у скупштини повела реч о томе, су обично одговориле, да су исте потребне али се мора претриити јер се за то нема новаца. Дед одговори „Одјече" које је нужније? Кад сп веран поборник индустрије западњачке, штонекажеш, дали се у једној агрикултурној п сточарској ненасељеној земљи као што је Србија сме пре и помислитн на иидустрију а 1а Мтсћ док се основ народчог благостања на здрав темељ непостави.А јели Србија поставила здрав темел. народног благостања? У место сваког одговора уиућујем те на најирпмитивније оруће којима наш народ земљу обрађује и како је обрађује, и на наше издишуће занате, Питамо те „Одјече" зар ти не би I бол>у и благороднију услугу земљп учинио да у место што се за Браћу Минх заусимаш, тако топло заузимаш за српске занатлије којих хиљадама има и чнја срећа и иссре ћа мнного утиче на целу земљу? Зар не би боље и благородније било, да сс заузимаш за ираву срнску домаћу индустрију, што свака кућа израдити може као: ћилимове, сук-

но

кант и трговац и кројач бити, као што сте већ и пвчели и кад ми осетивши нашу извесну нропаст неКемо да тој вашој шпекулацији иодлоге будемо, ви сте тада тако дрски да се на нас блатом бацате и олтужујете. Напослетку ми вас саме то.^ико и некривимо, ви сте Фабриканти и као такви трговци и шпекуланти, који за свој џен раде, ста"о је вама до српског народа и сриске државе, ми вам се још шта више дивимо, како умете, како знате, да ваше послове не само тако удесите, но чак да за вас и полузваничан орган и то радикалне владе адвоцира. И док он за вас уводне чланке доиоси, дотле ми занатлије не смемо ни замислити да би он т.ј. „Одјек" овом нашем одговору места устуиио. Но да, ми смо занатлије, ко води бриг оу нами. Оволико ш го вас тиче а сад да •одговоримо вашем одвокату „Одјеку" који вас у нослеДње времо тако ватрено заступа и тако за вас адводира да у својим уводннм чланцима не само да му је сваки крив ако је шта противу вас казао и ако неће вашим шпекулативним стварима да слу ЖИ; ио се у својој ватри толико занео да нас цео кројачки ЕснаФ И ц криве ни дужне нанада и да Н; 1С цред јавним мњењем осућује .цао непатриоте и то зашто ? Зато

шаик, итд. од кога не би поједи-тлт ТЛ\ТОТТТ/Г *Л

-" " 5 - , ни но цели окрузи корист имали а с тим и цела земља? Што се не заузимаш кад су напш ћилимори па париској изложби леп глас стекли, да се нсти више израђују и да им се олакша извозна проходња. Зашто нерадиш на томе, да се шљива, најглавнији продукт наш у извозној трговини, израћује онако као што раде напреднији народи? Тако се рззвија индустрија из основа. Кућа се не градп са крова већ из темеља. За спе нанред казано ти се не заузимаш н ако што у корист оаог калссш, кажеш или наонако плп тек узгредно а не онако тспдо као за Браћу Минха, као да су тп за срце нрирасди. Но да, тп си казао како је корисно по земљу од Минхове Фабрике због куновнне вуие н због раденика. За лаика у економскпм питањима ово би бил^ довољно; ааи за пес пе, и да покажемо да земио Од тога нема користн наводли следеће: За куновину вуне нек тн одговор буде одломак :једног чланка гатамнаног пре пзвесног времена љ Дневном Дпсту. Ево шта исти каже. „Беле да Мон хова Фабрпка вуну у Србији купује а то није истина, она већу част са | стране набавља и то без ђумрука у ! земљу ув^зи, па н оно мало вуне што у Србији куни, не нлаћа је ску-

пље »о што другл купац нлати, којп такође новац за псту даје. Нитн ба се иста бацчла кад је не^би Минх узео, то је нродукт који цео свет потребује. Цену вуни не опредељује Минх но ведике светске пијаце, а да ,је тако, довољно је да напоменемо да је цена вуни оила дупло већа док Мпнхова Фабрпка нпје постојала". Толпко што се вуне тиче, а шга ј се Одјековог павода тпче да Србпја има користи и од радепака што занамања тамо налазе, одговарамо: Одјек треба да осуђује да сеју Србији која нн у половину нпје насељена п обдедана, налазе људа која на други на- ! чнн немогу леба да нађу већ пристају да радеппци — робовп Фабријчнн бу у. Не, оп то не само не осуђује већ шта впше ликује п доказу^е како , земља од тога корпстп пма. Времена се мењају, па се и људп мењају, н „Одјек' се спгурно у садањем.аол >жају променуо па мисли дп. је у Велгнји нлп Еиглеској где јс свкви педао земљв обделан, на вишина х >ће, неће мора радеником постати. Ако пије то, онда Одјек мора дазавиди Енглешма и Велгнјанцима на штрајкове који 1 њпхови радници чнне кад оа у Србнји говори о користи земље од Фабрпчпнх раденпка Ово су ненобитна Ф *кта да Србија од Минхове Фабрике нема корпсги како од радепика 'тако псто и од вуне, па ма то доказивао „Одјек''ко-^ лнко хоће. Но прп свем том, да „Одјеку" учпнпмо по вољп п да иризнамо да земља апста има користи одМанхове Фабрике, пптамо га је ли право дазаљубав то мало куповнне вуне н то пешго раденнкг иета Фабрика кошта српску државу пдишње нек >лпко стотнна хаљ гда дннара? Зар Србија у данашњеа Фананцискам \ прилпкама, пеба могла ту огромну ј цнФру на нешто бол>е употребптп? Јошт би много шта више имали I иавестп у корпст овог нашег пптања, али држимо да је п ово доста, па да се внди не само како је неправедно нападање Враће Мпнха па нас, већ п да се впдц како тп људп п на садањнм жртвама наше земл>е нпсу задовољпн, но тразке јошт веће, и како „Одјек" достојанствено заступа интересе пародиог благостањ*. Тешко нама ако п влада тако мисли као њен полузванпчнп орган. На завршеткујјМн молимо г.г. Браћу Минха п„Одјек - да побију ово, па ако то учиие ма ћемо им нрви казатГ ' Л ~ ~ -V? 'Ч"К\Г\ОГ11Ј )ј*Ј/

ако шгета ».еби била мања од 20 пч већа од 200 днпара; §, 375 а; |376; 378 а; 379 тач. 1; 383 тач. 3; 384; 390; 391 н тачке а и б; 395 и тач. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11 п 12. в., да расматра решења општинскога суда по закону о пол>ском имању (збор. 41, стр. 208), пзузимајући решења, која изриче један кмет према носледњој тачцп §. 6. грађ. суд. постуика и чл. 41. зак. о општпнама. Гешење среског судије које је изречепо на основу ове тачке, извргано ]е н протпв њега пема места ! жалби.

ТГЕЋИ ОДЕЉАК Поступак Чл. 22 Срески судија предузима званичан рад у кругу обележене надлежности на ове ночине: 1. На захтев или тужбу нриватних лица у делима грађачске природе ; и у иступима и у иристуинма што се извпђају и казне по нриваТН |ј тужби. 2. На доставу општичске илн полицијеке власти у свима кажњивим делима, која подлеже истраза и суђењу државне и приватне тужбе, била она истуи, нреступ или злочин. 3. Кад сам судија дозна за какво кажњиво дело или дело из претходне тачке под 2. I Постуаање ао грађансшм, делим1. Чл. 23 За извмђање и суђење парнице. о којима је реч у тач. 1 и 2 чл. 20 овог закона, као и за расираву сиорова о атару по тач. 4: зак. о иост. суд. у грађ. делимм. Чл. 24 При расматрању нресуда и ре! шења ошптииских судова и порав[ нања нред њима закључених о ко| јима је реч у тач, 5 чл. 20 овог закона, срески судија придржаваће се у свему одредаба §, 15—21 закључно закон о грађ. поступку. (Свршиће се) У штамни је, и биће за недељу дана готов шаљив календар МЕТЛА за 1890 годину ■ Моле се читател.и да похитају са претплатом, јер ће сеиздавање ограничити само на у шсникв и книжаре

ејвала.

Еснаф кројачки.

ПГОЈЕКТ ЗАКОНА 0 СРЕСКШ СУДОВИМА

ИРВИ ОДЕЉАК Опште наредбе (пАСТАВАК) Члан 21. И. По кривпчннм делима: Срески суднја падлежан је: а., да нслеђује преступе п злочине по ироипсима казненог ностуика, док се пиема тач. У. чл. 203. нрелазних паређења Устава пе завсду „пстражне судпје". Од овога се пзузнма нслеђење штампарсках кривпца. б., да извиђа п нресуђује иступна дела, нредвиђена у казненом законпку сленећим одредбама: §§. 328 а; 329 тач 3, 12, 13 и 19; 334 а; 335, 339 тач. 1 и 3; 341; 342; 342 а; 345; 347; 348; 349; 350; 351; 352; 353; 354; 355; 356; под в; 357; 358: 359; други став тач. 3. §-а 360; 361, 362 тач. 1, 5, С, 7, 8, 9, 10; 363; 364; 365; 366; 367; носледњи став §-а 368; 369; тач. 5, 6, 7; 272; кад се уз новчану казну пма да изрече п забрана радње; § 357 тач. 1.

т

о о т © о о о

Београд 14 Новембра 1888 г. Глав 1а Контрола п^вестпла је г. мпнпстра Фанансаје да сам саособан, а . Маннстар одобрио ми ?е, да могу склааати рачуне оиштинске, аореске и И/рквене. Препоручујем се за те послове свима у месту и у унутрашњости, којима сам потребан. Најзамршеније рачупе могу довестп у ред и склопнтн за врло кратко време, па било да радим за дневпицу нли ђУ'УР • Могу иотнуно да вршнм и прпметбе гдчвпеконтроле по разним рачунипа. Скдаиање тих рачупз радићу п<> 8 до 12. дннара дневне, према даљини места, где је позовем. Погодба ђутуре може бити само за рачуне, гдпје вођен дневннк и гди су снремљена сва документа. Станујем впше „цветног трга" у „Врачарскпј каеини" на Енглезовцу у 1>е граду. Витор Ћурчић начелвпк срескн 863, 1—10 у пен;шји,