Мале новине

.дник Главне Контроле поднео акт скупштини, вођена је нреписка између Еонтроле и министра грађевиваиФинансије, којомихје чинио пажљивима, да не греше, а то се види из акта од 15 марта бр. 881 , којим министар Финансије ие иориче ираво контроле. Тек кад је наша интерпелација поднесена, онда се пошло незаконитим путем. Јс ли било умесно и законито питање интересованог минивтра, президијалним путем, на чланове Главне Коптроле, да ли су солидарно учествовали у решавању са г. Јанковићем? Ва тим чита нитање министра Финансије на поједине чланове Контроле, па констатује, да јз одговор г, Нантелића био у неку руку из „нисходителности" према иретпостављеном, па ако хоћете и из неке зебње. Претпоставља, да је г, М. Јаиковић сам и без чланова Контроле, писао Сшај акт Г. Контроле и вели, да је то могао учииити, јер тиме није повредио ни један закон. Председник Г. Контроле има јаче ираво ио устројству него што је ово да сам без чланова може наредити, да, се ове или оне државне власти на и министра Финансије каса заиечати и преглед учини, Г. Авакумовић пита, шта има ску пштин«, а нарочита ова ванредна! «а М, Јанковићем, кад је његова ра-ј дња основана, на чл, 1 у >2Уставаи за што онда ову ствар предавати министру иравде да по њој чини шта треба, кад министар нравде сам зна шта му ваља чинити према нотчињеном ако се огрешио у својој дужности. Ако скупштина нође тим путем, онда узима на себе туђу власт. У моме говору ии сам бранио М, Јанковића нсго начело уставно. Туцаков-К номиње чл. 182. ус тава по коме Г. Контрола има ираво контролисати све издатке државне и ми то драгоцено наређење треба да прихватимо за будуће време. Ако у овој ствари има чије ллоупотребе нека се ствар унути суду, на ће он казати шта је у ствари. — СреЉмнуЦ сматра да је неправилно било упућено питање на чланове Контроле. Он хоће оваквог независног председника Контроло, а не „ами н а ш а" — Пои Марко ПетровнК каже, ка ко ова ствар изгледа сићушна јјна при логлед. Међу тим није тако. Овде је у питању да је неко изашао ч појавио се у име Главне Контроле. Вило је ујдурме противу интереса државних. Он је за то, да •се образује нарочити одбор и дел>) треба дати суду на суђењс. М. Поиови\ брани извепггај одборске већине. — Р МилтковиК ми/^ли, да иптерлелација има везе са овом ствари. Он ,)е за. извештај одборске већине. — Рибарац иризнаје право контроле да' сиречава издатке мимо бу_џета, јер се оснива на чл. 182 устава. За тим са закчиске странејјдоказује, да је рад г. Мидована Јанковнћа, пред. контроле уместан. — Министар финансије вели, како он озо житање иије ни покренуо, него председник гл. контроле. Садашњи нредседник контроле стоја на овом положају осам година, како су за то време положени законц, како је трошено све што се могло трошати и што се није смело 1р >шити, в како је земља звдужена 310 мплијуна, иа није нпкад и му п:т I нротплу њих казао, Оч се, в «ли, од спа будн тек у Фебруару п 15 Маја ове годппе. Овде јесу нптању : је ли председ

ник гл. контроле радио по закону илн не. Нека се одреди нарочити одбор па ће ствар испитата и на чисто извести. — ГенчиЛ одобрава постуаак п. контроле; тражи, да се преко овога пређе на дневни ред, пошто јескуп* штина већ огласила рад министров за правилап. Милоје Влајип тражи, да се ова ствар редовном путем извиди. Међу таи требало би јасно определити смисао чл. 182 устава, кад мин. фпнапсијене признаје контроли право контролнсања текућих рачуна, који се по буџету троше, — Министар иравде, објашњава да тумачење устава ирппада само великој скупштини. А уређење и круг рада главне контроле пма се по уставу нарочптим законом определити — ]Инвестиоц побија наводе Влаићеве и још неких посланика. — КупдовиК побија тврђења министра Финансије, као да Главна Контрола нема нраво по Уставу контролисати текућа издатке по буцету и чмнити св>је примедбе. — Министар фчнтсиЈе желп да се ствар извиди,» да два члана скупњтинскабуду пристутна извиђају. Прздседик стави на гласање и саупштина усво ји мкшљење одбор ско да се ствар извиди н да два посланика буду прасутни исвиђају. За тим је седница закључена у 1 сахат по подне, <№ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Неистинит глас. и Глас Црногорца" доиоси у свом 46. броју ову нзјаву : Ииа већ месец дана, како су неки страгш листови, паиме бечки, објавили својим читаоцима, да јв Њено Цнрско Внсочансгво Књагиња Стана Николајевна, Војв/гкиња Лајхтенбершка, иоклонила црногорској сиротињи један милијун рубаља , „што пх је Цар њојза при венчању даровао". Ми нисмо тада мислили да је потребно што на то рећн, у толико мање, што су некп од оаих страних листова као дароватељку спомињали „Милицу Николајевну, Војвотки Лајхтенбершку", и ако сав свет зна да Њено Царско Впсочанство, Велвка Киегиња Милица Иик ^лајевна, није сунруга В јводе Лајхтенбершког, но Великога Књаза Петра Нпколајевића. Но тај нпгде недовољни повод сумње није смегао многим српским и хрватским листовима, да иоверују т >ј бесиосленој измишљотини, те је један иначе са свим озбиљан новосадски лист о томе донео подужи листак, а шаљивчина „Стармали" иајозбиљнију „оду"; други пак, не мање озбиљнп лпстеви, иохгтали су да те похвале и славопоје нрештамиају. „Да се не би наш 5 мучање судило ио старој римској : Ош 1асе1;, ићј 1о И1 с1ећш88е1. сопвппЉе \ч(1ећ1г, изјављујомо овим, да је горњи иовински глас о даровању миЈ-пјона рубаља црногорској сиротињи сасвим измишљен и неистипат. — Шпијунство у Босни. 0 томе јављају из Сарајева ово: „Трговци која су по трипут банкротиради и којп немају нигдени гроша кредпта јавл^ају се овде онде као заступници, агенти извесних ведикпх бечких трговачких кућа, Та несрећници путују ио Воснп и долазе у додир са бољии и богатијнм трговцима продава,јућн разну рббу; том иридиком туже се на Аустрију, па веле да су због ње пронали и на тај начив искушавају љу^е, па све што чују, достаиљају влади, Други, опет банкротиране аропалице, благодарећи влади босавској аоеташе одједанпут тргов-

ци од коже, те непресаио крстаре по свој Босни купујући тобож коже, док им је главни задатак да тим иачином шпионишу и све што у народу виде и чују влади достављаљају. Чисто јв девето чудо, зашто су влади пОтребни и ови људи, код толиких својих жандара н Финанса и тајних шпијуиа, које имају и у најмањим селима". •«00 ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Деманти. Један допис бечке „Пол. Кор." из СоФије, иобија истинитост вести расиростртих о Бугарској у неким румунским листовима Доиис тврди да није истина да постоји какав сукоб између кнеза и министарства због пеке женидбе кнежеве и религије деце, која би се родила из тога брака- Бугарска влада није се занимала овим питањима Што се тиче религије о томе говори чл. 38 устава који изречеао вели: Кнез Бугарске и његови иотомци не могу исповедаги никакву другу веру сам иравославне. Ако би међу тим први изабрани кнез нрииадао другој вери, он је може задржати. ИЗ БЕЛА СЗЕТА Пут око света. Предузела је једн млада американка за 77 дана, чега ради је свратила код Жил Верна нознатог путописцн око света за 80 дана да јој нрегледа планове Мис. Бли, тако се зове леиушкаста и 19-то-годишња американка иутује као дописник Ворлдт-а, и хоће вели да нокаже да једна женска сама самцита и само са енглескимјезиком може проћи цео свет. Ми јој желимо истрајност у овом тешком и дугачком путу али сумњамо да неће где год још бити гдадна па се — сећајући се оног енглеског биФтека — побојати за своју одлуку. Да вадимо. — Земљотрес. У Ловречину и околини, у Мађарској, био је 14 о м, у вече земљотрес. Потрес се поновио 15 ире иодне. — Забрањена драма. У Берлину је забрањено Јнрестављање Вилденбурховсдраме „Генерал Фелдобрист" Ову иредставу забранио јс цар Вилхелм лично, Ово је учињено из не. ких обзира ирема аустријском цару јер се у драми говори о једној епизоди из тридесетогодишрвих ратова која се дотиче нолитике хабзбуршкога дома. -«♦►33 Народно позориште "Баволове стене. — Шала у четири чпна, написао Оскар Бдумептад, превео с немачког М. Ђ. Глишаћ. Тешко да ћете данас наћп кога немаког драмског писца, а да му цел није само зааимљивост и забава. Они данас Фабрикују комаде, у којима највећу пажњу обраћају на њину техничку сграну, гледају да им обуку што шаренијс и богагије рухо, да маскирају њихово ништавило. Зато су њихову драмску књижеваост нопдавиди комади са мучним убиствима, иатригама, несрећном љубави, разним „срцепарајућам" сценама, пајацдуцима, итд. Код њах нема драме у кбјој је изнета каква идеја, нема драме која би вас нренела на позорницу, занеда вас, па, да вам се чини, да живите, д* радвтв. да мислите с оним личиостима; вема драме, која ће осгчвити на вас тр'јан утисав, која ће вас натерати да кад изађете из позоришта рашишљате о ономе, што сте

чули и видели. Свуда забава, иудч забава и ништа више. — То св пубдпци допада, зато се танвп комади и пишу. Ја бих рекао на против: — Таквч се комади пишу, зато се и допадају публици. Ако је рђав укус у публике, не треба га подражавати, угађати му, треба га искоренити. А искоренити се не може К "јекаквпм „Помирењама", „Отмицама Сабињанака" „Распикућама", „адпинским царевима" и т д Оскар Блументал мадо Је утекао од својих колега. Његове „Ђаволове стене" нашле су добар одзив у публике. Да, ли оправдано пли не? Ја мислим неоправдано. У њвма, истина, пма доста досетака; за по неке од њих може се рећа и да су духовате. Оне увесељавају публику. Дворана се ори од громког смеха, за све време трајања јреставе. Кад из..ђете на улпцу чупете иа све стране: ,,.1еп комад! дива^ комад! Здраво смешао! ( п т д. Сваки вам ирича по пеку сцену, којој се „слатко наемејао", али и сваки другу. Свима се иешто допало; некоме генерад, кад су га затворили у инхалацију, некоме Адалберт Хајнцедма,п, а некоме Рисан гијевић. Бе §ибШш8 иои ев! (БвртЦапскш!. Алп то је само у поједпностима. Ну, замолите само оног расположеног гледаоца којп нам је наприч;ао читаву гомилу смешних момената, да вам иеприча садрж п н у кожада целину д а вам осовану, око које се сва радња окреће он ће се уозбиљити, оборити очи, збунпти се а неће моћи да вам одговори на нитање. Он се само смејао, забављао, као гато се смеје кдовнима у циркусу. Комад .на њега није оставио нпкаква утиска. Запитајте га посде некодико дана: какав је комад: „Ђаводове стане" ои ће вчм као кроз сан одговорати; „бога ми сам заборавпо, чини ми се ; да сам се сдатко насмејао". Запитајте другог, трећег сви ће вам тако одговОрити. Таква вз нублика код нас, таква је свуда.

У штамии је, и биће за недељ дана готов шаљив календар МЕТЈ1А за 1890 годину Моле се читатељи да похитају са претплатом, јер ће се издавање ограничити само на унисникв и каижаре

Ж У Ћ* С | Дукат . . . : 5.60 | Наполеон 9.45 I Срц. дутр. 3°/ 0 лозови 37.75 Т ЕЛЕГРАМИ „ Малим Новинама" Цариград —„Ажанс деконстанти нопол" објављује као ненстнните вести које је донео „Дели Њус" о тајним нреговорима између Русије и Турске о савету но коме би Русија добила земљишта 1 јерменлији, а Турска новчане користи. — Никакав нреговр, ни ј^.ван нн тајан, није имао места Кад Турска води неутралнуполитику. — Говори се дап^три јарх скуменски мисли дати оставку због размирица са Портом Вудимаешта Сабор усвојио је огромном већином буџет као основ дебате. — ТГредлог Иран>ев о преиначењу закона грађанског нрава, одбачеаа са 193 нротив 83 гласа. —