Мале новине

тава који забрањује издавање по- ј међутим екснлоатори шу верљивих иисама више власти." ! ™ „Како управник вароши Београда с?гоји под управом и старешинством министра унутрашљих дела и како он молсе у границима Устава и закона само од п>ега примати упутства и наредбе то се овим изјављује, да садашњи минист р унутрашњих дела никиквим новсрљивом^а још мање званвчнпм иисмом није никада овлашћивао г. Ђорђевића да чини ма какве издатке иа ни оне о којима се сад тражи од њега рачун. Дакле г. министар унутрашњих дела слулсбено побија „правдањеФ г. Глишиио и ми ћемо веома радознали како ће се у овој интересној

ме бол.сга! су карагстсра људи, него што су ининтерпеланти. Само ово што смо споменуж ни како сене односи на објашњење личне природе, него је Форма иеког одговора ва интерпелацију, а то није могло ни смедо да буде по пословнику. Једно то, а друго што иредседник скупшуине није хтео да даде реч г. г. Рибарцу и Несторовићу, после говора Р. Поповића, очито се маниФеетује, да је пословннк повређен, па кад је већ дата реч интересованом бр ниоцу својс части и угледа Р. Поновнћу, онда је требало дати реч и Рибарцу н Нееторовићу, те би зар и ови што имали да кажу на оне свако-

г Глиша изази- изреке Р. Поиовића и ствар (

ствари „нравдати вањем поверљивих писама в и ш е Ј ак «> дооила ои нраву илустриЈациЈу, власти". Свакако је ствар од замашаја и ми једва чекамо њен сврше* так кад ће нема сумње, ва јавност Дате шуме за израду некгквих 2000 изаћи млоге интересне ствара , и колица за инжињерски врсенал у

— М. Поповић тража да се прамедбе Тајсаћеве усвоја. Враћен у одбор. Чл. 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16 17 п 18 усвојенп. Код чл. 18. Душманић предлаже, да нред. ошпт. суда буде и председник одбора— Лрсенијевпћ, протпван овом преддогу. Враћен у одбор да се редакција Душманића унссе Чд. 21. до 37. мрдмљени. Нредседник закључи седницу 1 сахат по поде и заказа дргу седницу сутра дан у 9 часова нре нодне.

Затим је п- очитана интерпелација ! Рибарца на министра привреде, због

С улице и скупштинске галерије.

кад је министар Финансије г. Михна Вујић, још за првог свог министровања, с донуштењем министра правде Главну Контролу, из њеног скоро недесетогодиш1г,ег квартира, у три куће раселио и у њеном је раду осакатио и скоро умрчвио. — Нека је хвала министру унутрашаих дела г. Таупгановићу, а њена би архива још и горе прошла ; а как ва је сада — ко год има срца, ја га као човека п Србина, најтонлије молим да дође у Гл. Контролу ; нека види њену архиву и нека се сит наплаче над њеном судбином, у којој се у неку руку огледа и судбина саме ове јадне земље !... 88. Т. Јанновић. преде. Гдав. Контроле

У прекјучерашњој скупштинској седници, приликом говора извештаја када ћемо цедој тој ствари и ошнир- Куприји мимо услове, где стоји, да | одбора за ствар г. Милована Јанко-' ће лиФерант дати грађу а не држава | вића иредс Глав. Контроле може се'

но говорити.

бесилатно.

Прелази <е на дневнн ред. ИнвесталацЂока Новаковић чита закон о општинама. Чл. 1. примљен. Код чл. 2. Катпћ каже, како није био на првом чптању за то сада говори и вели : да |он није никад био за прзнудне мере часова ^ опште а најмање за групасањс општана. Он је за то да се општпне разваЈају ио придпкама месним, без , ! сбзара на број глава, али гадржава Били су министри : Милосављевић, ■■ општинт по норми од 20 0 глава. Велимировић и Гаушановић. т ј Секретар Р. Петровић чита 34. ~ Министзр Таушановић жала, иротокол састанка, Милијашевић мол-1 што Ка п твћ нн '' е бпо Ц Р И п Р а п вом чв " бе, жалбе, предлоге и интерпелације ; чањ У' мпше од 1о0 глава, и то: Срећковића и В ајића на ми> е мог * подмпрпвата сно.,е потреое,

Народна Снупштина

XXXV редовни састанак. Субота 19 новембра Отворен гасгаиак у 9 1 / г пре подне. Председавао г. Пашић

| рећи, да су резони мањнне били умесни, и да су то јасшш доказима потврдили, а тако исто и говор опозиције одликовао се јаким резонима, не бранећп личност и рад г. Јанковнћа, него иачело устнвно. Дакле и ако јс већина донела решење онако како се у напред могло предвидети опет моралну победу однела је опозиција. ;!

3 ЈГ А

иистра унутр. иослова односно нишке бање; попа Ђурвћа и другова на мииистра грађевнна о иутовима у окр. ужичком и интериелацију Стојана Рибарца, Симе Несторонића и Ђорђа Гснчића на министра привреде за шуму „Кукурек" у срезу голубачком, која је дата спекулантима Луки Ћеловићу и компанијп на експолоатилав-р Кад је ова интерпелација прочитаиа, устаје Риста Поповић и тражи реч од председиика ради лпчног обдашњења,али то није билообјашњење, него излив жучи и одбијања од себе да није учесник друштва, које експлоатише речеиу шуму, на изјави: да је интерпелација скроз лажна; да он^није ви јавни ни тајни ортак еа^Ћеловићем ни у каквој трговини а иајмање у „Кукуречкој шуми", него да је то скроз и скроз лаж, а

и ]а сам раниЈе показао рачун да општана треба 300 дук. па да се издржи. —Поп Смиљанић прима гледиште Катићево као умесно. — Раиковић потпоможе предлог. — Пера Макснмовић трежи, да скупштина решава а не окруж>.н рдб >р о обдаку општ»«^— Министар Таушановић противан томе и вели, како у решењу овога закона, треба имати доследности, — Поп Ђурић подпомаже вредлог Катпћев. — Катић чпта свој преддог и скјпштина рвши, да се овај ч.хан врати у одбор. За тим су нримљени чл. 3, 4, 5, 6, и 7. Код чл. 8. Тајсић веди. да је раније поднео нредлог, који је усвојеп а сад га нема у овом члану.

Пројект закона о среским судовита. (СВРШЕТАК) ТРЕ11И ОДЕЉАК Поступак (СвршЕТЛК). Чдан 22 Срески суднја предузима званичан рад у кругу обедежене наддежмосги на ове начине. 1. На захтев пли тужбу приватних лаца у дедима грађанске прароде; п у нступима и преступама што се извиђчју и казае по приватној тужби. 2. На доставу општпнске плп полицијске власта у свима кажњивим делима к>ја поддеже истразп и суђењу независно од праватне тужбе^ била она пступ, престун пди злочан^ 3. Кад сам судпја дозна за как. во кажњиво дедо из иретходне тачке под 2. 1. Постуаање ао грађанским делима -Чааа 28. ' За пзвпђање и суђење парнице, о коЈима је реч у тач. 1 и 2 чд. 20 овог закона, као п за расправу спорова по тач. 4. пстог чдана важе у свему прописи гдаве 1 зак. о иост. суд. у грађ. делима. Члан 24. При расматрању пресуда и реше-

Неко је слагао уредништву „0дјека" (ако оно само није то измислено), кад у свом 183 броју вели : „јуче је издата усмена наредба рачуаској архиви Гл, Контроле да се иико у њу не сме нримити, док се не пријави цредседништву и т. д." — завршујући питањем : „Какве ли то тајне има председништво, и то баш 0Д Лана С .укоба, -с в.та-дом-р' У ствари је толико „да је заступник деловође опоменуо једнога ]' скупштинара, који је са заиаљеном цигаром, кроз стров од акта и других артија у архиви, ишао са више својих другова, предвођен јед;шм практикантом, без нредходне прнјаве деловођи, чијем је непосредном назору архива поверена. < ља опоатанских судова и поравњења Што се тиче „председнпштва" ; пре њима закључених, о којима је Гл. Контроле, оно не само никад није I реч у тач. 5 чл. 20 овог закона среоранило н> на цротив врло Је често ј ска судија придржаваће се у свему

врло многе, позивала да виде архиву контролну, нарочито од времена

одрадаба §. 15грађ. поступку.

!1 закључно зак. о

Л Е Л А

од САВЕ П. ЈОВАНОВА

МОТО : Иаа греха, грех ее ваља.... (Наставак) IV. Запалише цигарете. Л.аки бели котурови дима, подакО оу се дизали у вис, нахајући се чјс на једну а час на другу сграну. Махаило Михаиловпћ узе Лелпну десну руку и ритиште на своје келено. Она је трже. — Ух, како су вам ладне!... „ — Ладне руке, врела љубав, рече смешећи се Михаало Цпхаид^вић узевша вх ноеово. Лепа Лела забављада си се гостчма раска-

л&шно и терала своје ћеФове. Но кадкад преба цпда бл ногу преко ногу. давајући пм, да виде њено (бло п суно тело. Раздраженп младаћи одобравала су њене постп«е и понижавали себе и саој понос — п то све због једче ноћи Д »ста уђе са квфјм и мету је на мади мермерна сто, к«ја беше међ њима. Затим оде на старо место и ћутајући правила се као да дрема— Желите ли каве, са осмехом питаше Леда и окрену намерно депу гдаву, да покаже ко у дабуда бео врат. — Што не... из такве руке рече ласкаво Иаан Иванозаћ, узимајући из њене нежне руке ПГОЉТЈЦу. — Ви ми даскате. — Вчрате се... говораше Ивановић, на шта се она веседо, чаровпто осмехну, одговарајући мигом цргшх очију на његово зажарено лице. Дуго су тако седела п забављалн се. Кад на кула црквеној изба дванаје^т сати, Михаидо Михаиловпћ скочп са свОга места а за њам Иван Иваповић. — Време је... Ако хоћеш ти ићп... ја бп.. шапташе Мпхаило Михаидовпћ Ивановићу, закопчавајућа на капуту дугмад. — Па.. могу... одговОри му тпхо и иснрекидано Ивап Иваповић.

— Не, не. Не могу вечерас.... Сутра, преасутра — кроз два трн дана упаде у реч Леда и намигну Ивану Ивановаћу. Гости се рукују с Ледом и пођу. Оаа ах нспрати до предсобља и врати се у собу. —• Досто ! Досто. — Заповедајте... — Они одоше. П >лако ћеш ићи за њима. Кад се буду расгала, та ћеш Ивану Ивановаћу казати : да га очекујем.... Дођи с њпм. Доста се огрне великим вуненам шад ш и одјури за њпма. Лела прађе прОзору. Тешке плаве свплене завесе прикачи са посребрении алкама, па полако отворн једао крило од прозора. Круаан снег падао је и засапзо деиу коцкасту калдрму. Хладан ваздух јурио је у тонлу собу раздађујући њенћ зажарено диц\ Кчдкад прође по која ноћна чувар са иушком о рамену, згрчеа од звме. Њзгови кораца у тешаим ноткованим чизмама тодико су се губала у даљини, остављајући траг по белом доста велаком снегу. Тако је непомачно дуго стојала, док је не оиомену хдадноћа, која се поче да, обвија око ље!10г врелог тела.