Мале новине

тамо саветује, онда ћемо ми мо рати да тај, онда, тако моћан шари-вари баш озбиљно узмемо у нретрес и да велике и мале неистине, лажна упоређења и мистиФикације у њему изнесемо у нравом свом облику и да свима непатриотама, који се реше да на овај начин засекуу корен народнога економскога живота, скинемо образину. Ми тражимо да ск, у интересу земље и љенога напретка и за параФински шкриљац као и за све рударске објекте одржи и сачува начело рударског закоп , слободна утакмица, и држимо да ће ово велико начело светс;ога наареткн наћи браниоца међу свима поштеним људима а камо ли скупштинарима у земљи. Пензионари — адвоиати И један од главнијих који је можда и десиаиван био за потпуно изрицање „за", био је тај : што да једаа чове", који већ има неко осигуран > иримање из државне касе, може и другим путем ма и часним поппеним и зналачким зарађивати још по што год. Ми би могли можда и усвојити ово резоноваље, када би исто одговарало нравилном схватању односао унражњавања других слободних проФесија. Јер, кад један лекар, који је плаКен, па био у ^„дејствителностп"или у иензији, може и аоред тога што је ллаћен од стране државе да лечи лојединце и за своје иосете засебице наплаћује, и кад један иона норед тога што га држава плаћа може ванредно да врши службу и дупло випге од сарава и томе нодобно да добија, но што му дрл;ава даје, и кад један инжињер, техничар архитекта, механичар поред нлате ко у са државне касе прима, иде врши и израђује послове приватних лица за које јс особено илаћен, онда тим пре за, једног правника па макар он био и пензионар — а шта значи то пензиоиар у последње доба то ми сви добро знамо — не може и не сме бити забрана да може вршитп свој занат, свој правозаступлички рад, и својим знањем онима којима би од помоћп могао бити, користити иарочито онда, када о томе шшаквог закона ни законског иаређења нема које би ти то забрањивало. Но то није. Ствар је и сувише јаена, чиста и одређена, те да имамо потребе да тумарамо и иагађамо разлог нашег за коиодавца ио овом питању. Адвокати се боје конКуреншпе — они хоће да имају искључиву повластицу, монопол да само они једини „богом изабрани" могу адвоцирати н нико други, па ма тај други располагао и већим знањем и јачим и дубљим познавањем права V, закона и био ауторитет у прлкпо науци, Нашим г. г. адвокатима нцје стало за тим, што ће пенниониши б^ти адвокати; њима је стало за тим, да ма ње конкурената имају како би малени бројем лакше и боље екснлонлмали своје клијенте. А да је то истииа и да је у главноме то био повод, те е пародна скупштина доаела такву 1 длуку најбољн нам је доказ то, °то приликом дебате прве о овом штању ни један се од адвокага "Рипадајућих владивим круговима "®{ појави и не узе реч да ирогово-

ри, стојећи на Јпринципима правог радикализма и слободоумњаштвч,, у кориет слободе упражњавања идвокатске проФесуре, по законо испуњеним условима. А за што то? Од куда то? Посумњаће многи читатељ, да је баш таква тесногрудост и саможивост овладзла нашим првацима — правницима у скупштини? Молимо за стрнљење. Од куда скупштина и по наговору кога вотира да пензионари не могу бити адвока и, шдеће се и сазнати по што читатељи буду чако добри те нрочитају следећи рачун, који је један овдашњи ирвак радикални а сада преставник у нар скупштини поднео суду на одобрење за своју знступничку награду. Прочитав овај рачун и оценив садржину истога. читатељ ће констатов;»ти само крајњу дрскост оних који су имали толико смел сти да и сврј глас противу пензионара адвоката и ако томе и закон и право и 'корист народа пр0 1иви ее — нодижу и тиме даду жалосна доказа о < воме ненасит ,ме егоизму који се у последњс доба и сувише често почео маниФестовати код неких наших г. г. посланнка. Тај рачун гласи: (Наставиће се) БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ — Опет мзјша биз. краља Милана. Ми смо пре неки дан пмали прилике да нашим читатељима саопштимо, како је бив. краљ Мидан телеграфским путем демантовао нека свој гонор о г. Пашићу. Сад смо у стању јнвити, да је тај твор донео 'париски лист „Тешрз", који о томе говору доноси ово: „Вивши краљ Милан, иосле кратког бављења у аустриској престонаци, отишао је у Париз. У разговору с многим политичким личностима, Милан је дао израза своме незадовољстиу, што се скупштина надази у рукама Пашића, кога он сматра као непомирљива непријатеља династпје Обреновића. Исто је тако пзразио своје незадовољсгио, што сктпштона иије хтела да му новећа на 600.000 динара његоку гошшњу иеншју. Што се тиче његових*права к ! »о главе иородпце, бивша крзљ мисдд да се користи њама и даље на пређашним оснокима. „ — Док краљаца Наталија буде живела у СрОаји, — изјавно је Мплан, — ја се у њу нећу вратити. Ала ипак за то, ја кећу да иоступам тако, к&о да сам се одрекао престола само за то, дч њој уступвм место. Ја сам се с њом развео због њена џандрљива карак- ера. Желим да мој син буде ваопитан боље но ја. За го нисам ни могао оставити његово васпитаље таквој жени. Сваки ирост сељак, иа случај развода, залржава своја родите.Ђска ирава над децом. Ја такође маслпм да се користим тим правима. Краљ Александер моћи ће се впђти са својом матером увек симо по мојој нарочитој дозводи, коју ћу давати телеграФ ким путем". Дакле, у гдавпоме оно исто, што је и „Тагмс" донео. Полуслужбена изјава. Нн изјаву неутралног у „С. Независности" коју смо доиели у јучерањем броју, полупужбеви „Одјек" довоса ову азјаву: „Неки неутрални управили су у пр )ШЛ0м бр • ју „Срнске Незавасности" на г. Таушаповића, миннстра унутрашњих дела, једиу изјиву, ко!јом би хтели довестн у сумњу истинитост службене исправке, на дисмо г. Гл. Ђорђеввћа, где је он нокушавао да писмииа внше власти оправда издатке о којкма му се сад траат рачуа. Тога ради ови наводе, .

Ђорђевић има једпо оритннално нпсмо г. министра унутрашњих дела. који му је наредио да изда за пут у Аусгро-Угарску једном чиновнику једну малу суму новаца. „Је-лте да је диван мамац то био да. се наши неутрадни зарадују и да се даду доста осетно новући — за пос, од г. Гд. Ђорђевића! Јер ко зна, поред овога изаћи ће можда још које нпсмо!? А? „Не брините се, не брмните забривути неутрални! „Ево да вам помогнемо спастп се оар од даљих вучења за нос од г. Гл. Ђорђеввћа. „То тхпсмо г. мпнистра унутрашњих дела апсодутно нинакзе везе нема са издадима које је г. Глиша чинио То је проста наредба за исилату понутнпне п дијурнеједном чиновнику који је водпо једиу крпзичну истрагу. И ако вас морп радознадост за тачније сазнање ове стварп, то можете дознати кад год хоћете у министарству унутратшвих дела. „Као што видпте опде нема меда нп за нас, ни за г. Глпшу. Нити се тим, ма п пајмање, м> же довестп у сумњу истинитосг псправке, нитп се могу тим објаснитп издатцп за које се тражп рачуи од г. Глише (да он н пр. 15 маја узимље 1700 дснара на угушивање нереда а, 16 септембра кад се разрешава од дужчости издаје неке илате за октобар месец), а, још се мање овнм може објаснпти његова к}ћа, онај богат намештај, оне исплатс старпх дугова итд. птд." Дакле, Једна заипмљивост внше у аФери Таушановић — Глишпној. * С зел*ке школе. Историјска Фидокошка дружпна на Вел. Школз „ДаничиК " на сзом XXXVIII редовном састаеву изабрала је нову унраву и то : За цредседника Мплпвоја Вашића, фил . IV год. За потпрелседника М. Гавриловића, фид . III г. На благајнпка п књижничара Владислнва Рпбникара. фил . II год, и за пословођу В. Агатоновића, Филолога I год. * Уздрллан положзј. „II. Лојду" тедеграфашу аз Београда, како је у дибералким круговпма изазвао велико уз г >уђење чланак г Пироћавца у „Сриској Незазнсностп" ; не толпко због чланка самог, колвко због тога што г. Ппроћанац излаза у либералном нартпском органу, јер лпбералп неће да амају никаква додира с нанредном страпком и њеним величинама. Даље се велп, како је у овој ствари г. Авакумовић радпо сам на своју руку, без знања гдавног одбора и Њ! гов ноложај као преседиика нартије уздрм;пг|је. Држе, да ће на његово место изабрати г. Алковаћа ироФ. В. Школе, који је у стравцп веомаомиљен због свога тактичног држања Бога ми, г. Авакумовићу прети озбплша опасност од — београдског дописника „Лојдовог", ако. т. ј, буде истина. * Стављен под суд и притвор. Суд ! аар. Београда решио је да се уредник нашега лнста стави под суд и у прмтвор за чланак „Две нриче", У 272 бр. „М. II". Суд је нашао, да се у томе чланку наноси увреда Њ. В. Краљу Александру. 0 овом стављању под суд и нратвор, решавали су председник г. Илнја Мојсиловић, д судије гг. Паја. Јанковић и Анта Боди, којн је се последњи одвојио и иашао да за поменутп чланак иема места стављању иод суд иу притворЈер се иоменутим чланком не наносн увреда Њ. В. Краљу, већ се проето пстицањем двеју верзија констатује Факт, у осгадом познат цедом ' свету, да Крал> Схш нпје изашао у сусрет Крх.^ици Матерп при Њеном доласку у Урбају посде теликог времена, које је провела у туђини. На јемство 1Т. Стеве Добривојевића адво-

ката и Мите Марковића хотелијера, суд је својвм решењем нустио уредника нашега диста да се из сдободе бранп. Нека нам је дозвољено, да о овој ствари проговоримо пеколико речи : Онде, где не може бати ни иамере за, увреду, а камо ли увреда (о чему су се. наши штовани чататељи могли уверити пз цомепутог броја, у колико га, полиција није бши забранила,) гг. Мојсаловић п Јанковић, независне судије, доносе одлуку да се наш уредник не само ставп под суд но и у пратвор. Ми смо већ имали прплике да говорнмо о „увредп величанства" и „увлачењу величанства у днскуеију", и казали смо какве те кравеце мсгу битп и кад су оне учињене, па смо^се чудпли, да 'је суд, и ако нема тих кривипа, одобравао забрану листа, оптуженог због тобож таких кривпца. Али ево, где се суд ннје задржао на одобравању таквих забранн, но иде и даље и за те исте „крпвице" ставља нашег уредиика и под суд, па ие само нод суд но и у прпгвор. Чудно и сувише чудно. Адп нашим чнтатељвма то неће зар битп чудно, кад се сете у коме смо ј/добу, а то је доба реогранизације сулова, збацавање данашњих судпја впших судова п преседиика првостенених судова. Говорп се чак к.гко је наглашено с надлежне стране, да ће се оставти само они, који су ак 1 нељуднкојп сасвпмприпадају данашњој владајућој странци а оно б".р ко ; и својим држааем не задају ннтн у будуће могу задаватн брпге п зебње вдади. Нећемо да ул <"Зпмо у < цену оправданости овога гласа, само ћемо рећн да овако држање г. г. судија ннчмм није Оиравдано. * Ослобо-ђен- Ј)че је у суду вар. Београда био претрес Еенвенистн Маци, оптуженом због утаје. Суд га је пјстио нз недостатка доказа. * Осуђени. Јуче је судвар. Београда осудио Влагоја Марковнћа на годину н 6 месеца затвора, а Петка Н. ослободно као невина. Обонца су обављачп проститутске радње и оптужевп за крађу једног дпбадета. * Нвма места ставлзању под суд Суд вар. Београда решпо једанема места да се уреднпк нашега листа стиви под суд по тужбн Мијапла Костпћа Албанеза због клевете у 149 броју. Ис!0 је тако нашао да нема места да се ставн иод суд нн за чланак „Краљица Наталија и српскн државници" у 275 броју. Опасно оболеа. Г. Мидан Христић српски посланик на раснолож,ењу, оласно је оболео. Један његов рођак ■ тишао јо јуче радп тога у Берлив. * Хипнотичке преставе У суботу 25 н недељу 26 ов. мес. у сали Карла Перола, даваће велику хипнотичку иредставу каваљер Г, Аспиотп. Почетак преставе у 7 1 /, часова. Скрећемо пажњу публнке на те интересаатне преставе. Народна Онупштина XXXIX редовнп састанак. Четвртак 23 новембра Отворен састанак у 9*/ 2 чесова пре подне. Председавао г. Пашаћ, Били су сва г. г. министрП, сем г. г. Саве Грујнћа и Пере Велимировића. Секретар г. Лука Лазаревић чита молбе п жалбе. Мвнистар нвр, привреде одговвра на мнтерп елацију г. г. Стојана Ги.