Мале новине

а, г. г. адвбкатп нису бпли измирени и задовољени у своме нотраживању. Ништа друго нетреба до отићи у београдски варошки и трговачки суд па ће се сваки уверити о горњем и запрепастиги од бестидних рачуна и наплатч наших нравозаступника. Зна се, а и по многи ко.ја н.-сзаник сетиће се и данас, када је приликом гласања старог Устана од 69 год. новедена била реч о томе : да ли треба дозволитп и адвокатпма да уђу у скупштину, т. ј. да лп и онп могу бити бврани за носланике, стари и честити Стајковац се иодигао п тражио да и онп треба да уђу у законодавно тело, на шта му је одговорено од стране владе и њеиих аминаша: „Народ их неКе". „Па ако јв истина да их народ неЛе., као што ви тврдпте, онда их на.род неКе ни бирати алн оставте у закону да и они могу бити взабрани. Тако и овде у овом пвтању. Јављају се браћа радикали-адво^ти па веле неће карод пензиОнаре-адкокате а оно није. Народ их тража, де се што б ;>ље и сигурнпје заступи, јер зна да кад их буде више било, биће и боља избора н мање плаћања, за чпм он жудпо и тежи олавна па и сада под својОм владом — али пх г. г. радикали-адвоката посланицп неће, од којах јв ова ствар у главном и потекла, и под утвЦајем којих Народна Скупштпна је и донела одлуку да пензнонари не могу битн -адвокати. Разлог, пак, да је влада у пзгледу на оне многе младе, способне и зналце — касационце, апелацпонце н председнике првостепених судова које има са својих плртискнх рачуна да уклона са тах места и у стање нокоја стави, бојала се и своју зебњу н својим драгим послапицима саопштзла, да постављзњем горњпх лпца, са таковпм преимућствима за јаане правчзастуиннке, ишдо би С Јна то да се створп једна најопаснија врста агнтатора у земљи. , Ј „М»..,не можемо да поклонимо и једна странка која има 5 /е У 3!1 се > једна странка којом управљају так>ви мужеви, као што су г. г. Еоја Таушановић, Светозар Милосављевић, Миша Вујпћ, Ђаја, Милован Миловановић и остали наши државпици који их окружују, онда та странка иема се ннкога бојатп, а најмање пензиовара — адвоката као што су: Иироанац, Авакумовић, Крмић, Радопић, 1 I !_11

Тоока Павловпћ, Аћкм Чумић, Алекса Јовааовнћ, Арон Нинчић и др. Одвело бп нас п сувише да и даље наводимо разлоге који су се моглп појавити код г г. посланика да .нако изгласзју. Простор листа то нам не допушта. Ми ћемо на заврптетку ово рећи= Одлука коју је Барод. Скупштпна доаела да пензиовари не могу батп адвокати — протавпа је и постојећпм јасним законам наређењима н јаснам уставним одређењима. То је и доказано најбоље свама онима, који су иајвомпетенгнији били да изревну суд о овом пит њу. Иротиву прав>г и истиннтог схватањч. ствари и закона — нпко па бала то и сша раднкална Народна Скупштина не може и не сме да војује, а најмање онди, кад се томе противе целокуппн иотересп народа, које ова заступа. Где закони говоре ту целасходаост и себичњаштво — ћуте. И кад тако ствар С10јп и кад сви то врло добро знају, ма да протпвно раде, онда Је прчво да се и њима, који су све до селе док на владу уселп иис? подвпкне „Доста је." §• ■вв0-0-€8в=» БЕОГРДДСКЕ ВЕСТИ Њено Взлкчанство Краљица пзвезла се јуче после подне у варош и сврнула у књпжарницу г, ^идре Пурића, где је покуновала неке стварп. Укидање посланства. „П. Лојду« телеграФишу из Београда, дајевла да закЉучила да укиве париско по сланство, а садашњег послаиака г Јеврема Грујића да ће наимевовати за преседиика држ. савета. Краљ Милан Доппснпк „Дели Њуса" У Одеси телеграФише: «Ј1М вештепих лица вз Београда, одређеиа јепензија до 300.000 динараМилану и она се сматра као ирови.зоран аранжман Што је Краљица изабрала сгално пребивање у Србија, припасује се овде руском уплнву, Додају да Русија постојано на томе радп, да се пзда декрет изгнакства бившег жраља Милана.

Градски амам. Градско купатило сад је уређено врло добро и спабдевено, чистом текућом савском вод >м , што овдашња друга купатила иемају. Огклоњене су сада и све оие незгоде, које су се цре дешавале, да ово кунатило не ради з1ог оправке махине, која воду довлачи. ❖ „Шава ињига" Г. маиистар иностраних дела издао је књигу у којој је „превиска краљевске српске владе а царског и краљевског аустро-угарског посланства у Бе;граду о подизању моста између сремске исриске .м п т р о п п ц е" која је послата ц"иашем уреднпштву. Полуслужбеии „Одјек", јављајући о овој пренисци, назива је плавом књагом" |и хвали увођење таке практике. Мп протав таке нрактике немамо ништа и опа је одиста потребна. Али мп маслимо да се ова нреписка, која је сал нзпесена не можеиазвати ни плавом, ни Јкутом ит.д. књнгом, јер је у њој преписка само о једном питању, док се у такам књпгама нзп >еи сва дизломатска нреписка једне пладе за једну парламектарну сеоају, разуме се у колпко т > интереси државнв захтевају. Ми би се радовавалн; кад би г. министар извео сву преинску днпломвтску до ове садашље скупштипске сесаје, — п онда би се одиста могла назватн „плавом књигом"а било биикорисно -— јер би се јавном мњењу могло датп прилике да о дипломатском раду владе да свој суд. * Шта јв у ксгини. Бу гарски полуслужбени лист „Свобода" довосп читав извештај о убпству С (>пског подапика Д. Јонвћа од бугарсквх пограничних хтражара. Ми смо о том донели у своје време|једну белешку пз - N. Ж. • Та^МаМ^а., а за тпм другу вест из лашег иресбироа. Од тог доба иенресчано се ћутало све до сад, док „Св бода" није донела онај извештај. Из њега се вида да је Димптрвје хтео да кријуачари неке тулуме с вином и да су б;-г рски стра" л - - - — ..ЈГТТ.О Ј г* гтвТ. тгг АПО ПЛ «1Т№Г* вели бугарски извештај, а наш ? Наш не вели нпшта, јер наша влада није нашла за нужно да о томе обавести јавно мњење. * Опасн^ Милан. Иетроградским „Новостима" телеграФишу 17 о. м из Београда: „Мааистарскп савет обрати-

које су најаре пзашл! у „Јоигна1," (1е§ Бећаи" ату скоро такође и у „Тајмсу" и „СогевроиЛапсе с1е 1' Ев!" умолио је Ристића, да јава Милану, да ће влада, на случај да се понове така Факта прануђена бита да објави какојеМалан опасан по Србију и двнастију". Мп ово доносимо од речи до реча, како су донеле „Новости", не знајући шта је у сграри. Само примећујемо, да ,је та деиегаа од сиецијалног дописаика „Новоста", који добро стоји с владаним круговама. * Концврат. Взчерас је у грађшској касани концерат с игранком у корист „дечијег забавашта" Надати се је, да ће се аублика што обилатнје стећп на ову забаву, |те тако припомоћи одржању ове, п> нашу децу, врло ворисне установе. * Управа Монопола Дувана. Услед наше оноаадашље белешке примали смо и у прекјучерањем броју донела смо изјаву једног чнновника вз уираве мопопола дувана, мислећа да ће управа, која је једино и иозвана, взнети на јаваост шта је од свега овога у ствари. По вароши се међутим о т. ме проносе разноврсни гласови. По чувењу доносимо накнадно нашој ономадашњој белешци још и то да је нестала сума преко 4000 динара, али да је нрекјуче један део те суме уирави накнађен Управа је себе на ов*ј начин бар од м&теријалне штете заштитила « ма не можемо а да овај посве коректан ностунак управин не похваламо Међу тпм^да не ба наша чпталачка публика мвслила, да ми наша ишешћа вз непоузданпх извора цр-

пимо, молили же шта је у

>а управу^да оиа каствари, или да ову

нашу вест званвчно поблје,

Стављен под суд. Суд варошп Београда ставпо ,је под суд г. Дамптрија Миловановића, чановнпка Глав^ птпо .ле. за наавФу—г. Иетру Савчаћу, члану управе вар. Београда у пензији. Прчтворен. Унрава вар. Београда ставала је под кривичну истрагу п у прптвор Благоја Турпчића, овд. бакалина, за пзвршену паљевиву, Суд вар. Београда оснажио је решење вши пажњу намесништва на изјаве ј управино. Маланове, које узбуђују јавно мнење,! Ма да се падамо, да ће се унра-

ИСПРШДШ АКОРДИ ПрНПОВЕТКА 0Д Олг Е ОБЕРКАНТОВе

Њепа ручпца која држаше л е п е з у изгубп се у мојој десници. Незнајући беше се на ме наслонила, нехотицејек' себи привуках. Она реч „мртва", која се изнад нас разлегаше бе^ие нас неком пуном тајанствености везом спијила, Као вечитом дрхтивмцом < бузет, савих се преко ње, а онаи не слутећи, нехотице беше свнју главу на моја нрса ааслоиилз, све ннше н ншке, док се моје усне не дотакоше њених !!! „Довршено је. Долар мојих усана тргао је ненозиату из њенпх сањалачквх заноса, и као што басиословне среће одлете, тако одлете и ова мени и ништа впше ие оста <>д ње у м јим рукама само једно парче њчно ле ,е?о.

Крика засвира иа клавиру неколпк > кра т " ких тонова, па оида, као постиђеиа, са неким страхом, оте се са њешзх усана нитање: „Па зар се никада у вашој успомени на онај часак не пробуда какво презрење,. Балтер стајаше ћутећи. Крака Штернек оврете се иолако к њему њеио лице беше у овај мах тако бледо да је изгледала страховито. „Јесте ла сноју приповетву довршпли ? запита оиа иолако. иаслонпла на прса једног.-. странца, могаше бати „каква кокета" ?„Никада! Јер би кокета ц остала у наручју кокета бп ми оставила ма што, што би ми ноказало иуг до ње! „И ви не знате нпшта о њој ?„Ништа, до оно што при додпру њеннх усана дознадох". В^лтер стајаше поред клавнра, али на мах замуче. Седиште пред кдаварои беше празно, и соба беше поазна. Тек доцкан у вече, појавн се опет госпођица Штернекова Али не као увек, њеа ::оглед избегаваше домаћина. Она признаваше пред дбмаћнцом, да је у погпуном праву што .ју је укорила б'ЈГ сварања, и да ће онп због тога н'јм.к\ ш

још Сјтра у училпшту понова отпочетн своје пзображење у свпрању. Крика изговараше озо баш онај час. кад поче избијатн дванајест сатп, и дршћућа поскочи. Па останите с' Богом, го саодпне Менпнже"! прошапта она. Рука, коју она спустп у њ-згову, беше хладна кад лед. П. Већ беше једанаест месецп протекло од оногн доба, п мпоге жалости и многа туге беху ГОД ну довршавале. Кч,д се уђе у гробље на леву страну, тамо где се уздпжу нови гр бови једаи поред другога, налази се један надгробни какен са натписом: Овде почнва Клара Мениноваг, Она умре у двадесег четвртој години св г.ј, жпвота". У двадесет четвртој година свога жавога; Свег жаљаше за младом женом, која брзо од гушобоље умрз, и за којом остаде нејако дете! неколзко дана, па ју носле поред других ва|»ошкпх новостп пли поред ма каквог другог смрта г случаја, а забораваше.

(наставиЋЕ се)