Мале новине

Народна Снулштина Х1Л Г редовни сасганак. Уторак 28 новембра Састанак отворен у Д° час. нре подне. Председавао Катић. Била су сва г. г. мннпстри сем г. г. Грујућа н Беднмировића. Секретар Јоксимовић чата нротокол Х1ЛУ састанка и скупштнна га прими с исправком Т. К. Спасића. Л азаревић чита молбе и жалбе, интерпеладију Р. Тајсића и Љ. Ћирића на мин. војног, што је уважио мајору Д Петровићу године службе док је био окр. начелннк, и молбе посланнка Барјактаровића и Живадиновића да им скуннтша да неаолико дана осуство. Прелази се на дневни ред. Нродужеве чатања изборног закона. Известилац чнта Чл. 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79 усвојени. Чл. 80 усвојен носле мале дебате. Чл. 81. Ђ. Аиђелковић иредлаже да се сва нзборна ажта однесу најближој ношги или среској канцелапијп, а она да нреда главном бпрачком одбору. М. НиколиК се слаже с предговорником. В. МладеновиК ве;хи да би то имало смисла кад не ба било главаих бпрачких одбора. Известилац нредаже да се овај члан враги у одхзр и скушптлна ирими. Чл. 82 и 83 усвојепи. Чл. 84 по предлогу М. Николића враћен у одбОр. Чл. 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92 усвојенн. За Чл. 93. иматри мишљења : влакаидидовати најввше на три места; одборсхе већине, да се један послакик може кандпдов&ти само па једном месту, и одб)рске мањине, да један посланик мбже да се кандидује на колико хоће места. ТајсиК говори у прилог владиног нредлога. Ђаја брааи одборско мишљење. Рибарац је противан и владином предлогу и одбореке већане, јер се, вели, тиме спречава пародно право ^а бира кога хоће. Мисли да се тим

ограаачењем народаих права може само да пзазове неред. Известилац брани мншљење одборске већине. КундовиЛ вели да се из чл. 43 изборног закона види Д1 20 људи мо гу да истакчу кога хоће за посла,иика, што се предлогом одбореке већане спречава. Подаред. стави на гласање чл. 93 и већиаа га примп по предлогу владином тј. да се један посланок може кандидовати највнше на трп места. Чл. 94 п 95 усвојени. Чл. 96. Ј. Ж. ЈовановиК, предлаже да

И 3 1 А В Е Уреднину „Малих НовинаГ. С. ЈАНОШЕВИЋУ Госиодине Уредниче, Ово дана изашла је из штамнарије Св. Николаћа на јавност пашквила под васловом , Бомбе" од „Моп Аип". Помињући п м)је име међу онима, за које он вели да су примили мито од Боетуа, иисац ми је нанео увреду части и клевету, и ја сам га за то тужао данас суду вароши Београда. ■| Б >нту иије мене иижад посетио. дневноца посланичка буде ЈО и 5 дин. НЕТИ сам се ј г , с њсм М а на ком Лешјанин предлаже 8 дин. | месту саета >, ма о чему говори> или Ј. .НиколиК говори за смањење нреписку водио. Ја сам тога госп >дневвице. дина свегд једном впдео у Двору на Т. БојичиА је за 8 дин. једној вечерњој збавп, где ми је бао , и престављзн. Ни са њиме ни са Ст. Милосављевпћ предлаже да се 1 „„„ „„ 1 „ његовам агснтнма нисам изменио ни нопутнина посланичка;смањи од Б на . 2 речи о конвевциЈП. Они су преговадин ' . рали са надлежнвм Министрима. са Сг С танковић је за 6 дин. еваким по њег.'вој струци. Пасма п Р. НиниЛ је за 8 дин. а пензио- СПИСаК1 к ,ј е пасац ове срамне пашнари — посланици да имају 4 дин. кв0Де нав0ДИ) дажиа су. То се лако Мин. ун. дела брани предлог зла- ви ди и пз њих самих, а то ће се још дин тј. да посланици имају 12 дин. јасиије нред судом показлти. дневно. ^ уцрави и политицн која је воР. Миленковић „на пример" слаже ђепа док сам ја бмо на челу кабасе с владиним нредлогом. нега, може се иматп разпо мишљење. М. МиловановиЛ слаже се с пред-; Али ја нисам нитп ћу икад осрамологом Лешјанина и жели да чиновни- ! тити висо сп положај који сам у овој ци (сем министара) немају више ■ земљи заузамао. Поштени људи могу

плате од 8 диа. на дан. М. СретеновиЛ слаже се с предлогом Ј. Ј1\. Ј вановаћа. КуидовиИ вели, ако је много нека

; уступи. Подаред. стави ^на гл<;сање те предлоге и скупштина нрими предлог Ј. Ж. Јозановића. Чл. 97, 98, 99, 100, 101 усвојени. Чл. 102 ираћен у одбор по пред-

логу г. известиоца. ТТ - х, -ж <г-

105,

бита сврх тога спокојни. Ја сам земљу вазда верно и часно служио. Н<против њу срамоте само они, к >ји ппшу овако насае клевеге а и ови који таке клеветнике ма којим нутем цотпомажу. Зарад одбране части једнога човекч, који је стајао неко време на врху државних послова, ја се надам, Господине Уредноче, да ћете ми испуииту молбу и да ћете дати ме-

с.та овим пеловама V вашем цењеном

а т;' р т у 109, 110, 111, 112, 1.13 усвојенн. ' тт /' г Секретар Л.. Разаревпћ чита указ ! > Ч!1Мпте ' 1 осп °Д пне - редниче, украљавских намесника, којам се мин. 1 Финансије овлашћује да поднесе На-; родној скушптвни пројект закона о 1 монополу дувана и други указ којцм се Др. Л. Пачу поставља за влади-' ног повереника прп претресу проје-ј кта закона о мононолу дувана у' : скуиштини.

верење мога одличног поштовањ и 28. Новембра 1889 год. Београд. М. Ј. Пироћанац. Дозна') сам д у некаквој кљизи „Бом би", која је ових дана нз штампе

Подиред. закључи састапгк V т / ' иза | ила 0 којој је непознат нпсац до 12 а сутра зак ,за за 9 часона И М0Ј ° ИМ6 Ка ° ДЕ сам "Р 1 ™иодне. ком склацања уговора о грађељу и

ексилоатациЈи железапце 1881 год. обдарен некаквим беснословним иеш-

кешом, ни више ни мање но 200.000 динара. Кад сам дознао да сам сад на ј<'данпут преко ноћ ностао богат човек, ја сам сам се са осмехом занитао : па куда су толике пар е ? Чудно заистај! Знао сам да и4га свакојаких људа у свету, алинисаммогао замислити, да се и до толике нискоси спустити могу. да здрава и права човека на таки .начин оклеветају. Са осећањем дубоког гнушања и увређеног ноноса, одбијам на најодсуднији начин ову лаж, клевету, нодло подметање, пакост и освету бездушних људи, који са лаком савешћу својом, хоће да насрну на час и иошгење човека, који ни у сну није могао замислити да ће се машити и за њега, коме чиста и светла еавест никада сна н жварила није, који се вазда клонио свега онога што би му се као неправилаи рад пребацчти могло, којисвакад ч свакоме у очигледа, јер ннкада свој чиновнички позив и своју дужност изневерио није. Моје данашње имоино стање није ди за длаку б >ље нег) што је бпло пре девет година, а може лако бити да је још горе. Осим ово мало скромне куће што имам овде на врачару, коју сам скрпио још Ј 876 год., дакле ире 14 година, дакле далеко пре Бонтуа, и нешто очевине у селу ја више никаквог имања ни нокретног ни ненокретног немам, а ко ми за ово имање ио одбитку дуга, што на њему лежи у 1500 дук. исплати још 2000 дук. ја ћу му га с места уступити, а тако и сву готовину, било у новцј било у ианирима, ако ма где нађе да их имам било на моје било иа пме ма ког мога. Ето толико сам могао стећи за цело време моје тридесегогодишње часне и ноштене службе и као нижи и као ви1чи ч иновник и најзадкао министар. Сведок свему томе је мој скромнн живог, који је сваком познат; ако много пара нма таЈ мало другојачије живи него ја, којн тек крај с крајем једва састављам. Напоменућу овде што свакн заа а то је: да сам ја одмах по паду Генералне Уније иступио из кабннеса што сам амао осоЗено гледиште о целој овој ствари. Најзад за што ба мн се н дала онолакз, сума кад ја нпсам сам водио нреговоре но су учествовали и други жељезнички стручњаци , а ја баш

ПОДЛИСТАК

СШ31Е С ПРЕОТОЛ1 РОМ.АН ИЗ ЖИВОТА ^БАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — из иоговора (писац задржава сва права)

(65) Наравно, све су то стпгри и тсшке н непријатне; он, г. Растислав, нема ни воље ни наклоности да се око тога бакће, али шта да ради кад су га прилике истакле на врхунац државних послова, где сад, хтео не хтео, мора остати и нримити на се сва та тешка бремена, ношто ће иовесница њега учинити одговорним за све даљс последице, ако би се он, из личних обзпра, одрекао улоге коју мује само провиђе- | н>е одредило. Он ће се дакле примити тегобна !

задатка, у нади да ће у Раки, као и у целој оној трупи родољуба, којој и сам политички прппада, наћи својске потиоре. Док је Растислав у лепим, пространим изразима разввјао ову своју бездушну, веома слабо замасковану теорпју, Рака га је слушао пажљиво, непрестано климајући главом узнак одобравања. додајући од времена на време. „Наравно,, ! — Да богме"! Разуме се," „Тако је."! Но овај говор слушала је и г-ђа СоФИЈа, само што су на њу са свим друкчији утисак учинила сва ова државничка муд »озања њеног мужаД °к Ј е 1 ака дарежљиво сипао знаке свога допадања, дотле је она неколико нута нестрпељиво протапутала „уф!", „ уф ! боже!" чупкајући живо прстима китку на својој јопни, што је био знак јака узбуЈ)ења. Хоспођа СоФија није била накаква политичарка, И ако јој је муж био дипломата по занату, она се никад није мешала у његов по итички рад, нити је имала воље и укуса, да се занима нолитичким стварима. Па ни сада, она пије 1и мало улазила у политички значај разговора, која је овде чула. она није ни нокуша-

вала да тај разговор цени по његовој политичкој важности и правилности; у опште, она није имала у овом тренутку ни једне јасне и одређене мисли у главп; у овај мах њом су превлађивали осе&аји и то поглавнто овај један једина осећај. Она је осећала да младоме кнезу чиае голему неиравду кад га овако цене и овако о њему говоре. Г-ђа С Фија имала је снна, од прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир. У овом тренутку њој изађе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцчи доласци, кад се тек прсд зору враћао блед, нзможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином пОливеним мундиром, са згужваном качкетом, без џепна сахатз, без једне наре у џепу, с опуштеном сабљом, ко,а за њпм тандрче. а он корача брзо, озбиљан дешператан, оборене главе једва држећи равнотежу да не почне посртати. (Наставиће се)