Мале новине
БРОЈ 347
СРЕДА 6. ДЕЦЕМБРА 1389.
ГОДИНА II
ИЗЛАЗН ОВДКИ ДАН
БРОЈ ХО. П. Д.
ЦЕНА ЗА.СТРАНЕ ЗЕМЉЕ л годину 30 динара На ио године • 15 дкнара В» 3 месеца р динара И РЕТ1Т Ј01ЈКК11,
К ат
Писмл И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ В .1АСНИКУ „Малих Новина" Топличин венац 6р. 17., на горњем спрату.
ДНЕВНИ ЛИСТ ВА ОВАКОГА Претплата из унутр. полаже се саио код пошта
За Београд нема претплатв — Дист се продаје ка број
Претплата се ррима код свију пошта у СрбиЈи О " ЦЕНЕ 0ГЛА0ИМ1А На првој страни од иетит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од иетит реда 10 пр. див. ПРИПОСЛлНО стаје 50 пр. д. од петит реда. К1ВШЕ
Огласк Јевтино, ао потреби к са сликама.
За свако оглашење плака ее држ. таксе 20 пр. д.
ВЕЂИ ОГДАСИ 110 ИОГЈДВИ
Славу нашу „СВ. НШКОЛУ" ове годинз нећемо славити. Милица Јов Хаџи-Днннћа са Сином.
Укомисинској радњи ХаџиТоминој, иа малој пијаци има на нродају, посве умереном ценом, врло фана зетина далматинског а тако и разне рибе као : сараге, јегуље и Кефале У04 3—6
Угља
за ложење из ово земаљских рудника може се купити у радњи Трпкова И НаСЛаСа у Веограду Васина улица бр 6
Каменог Угља за ложење Фуруна продаје ПЕГАР Ј. ПЕТРОВИЂ 872
803 3-20
ПонедебТшном Средом и Петком Парно Вупатадо У ДШ&20ВОЈ 7ЛИЦИ
±±*А±±±± ±±±±±±±$±±± Ж±±±±±±±±7\ Ж II наи је јавитп трговачкои свету да смо постављени од ^ * стране г. манпстра грађевпна за званчке шпедитере српске државне жедезнице. Ирема томе нека је па знање, да * ћемо све експедпцпје вршитп по нздатој тарифи за царинско иосредовање, коју је ианастарство грађевпна пршисадо. к С Поштовањем к Мостић и Петрови^
4С *
918 3 6 •ћ \:јроиррррхчд((*ХО***»ОООООО<КК
вваначни шпедитери краљ. срн. државне железницо
+
Мојој драгој ћерки односно мојој никад непрежаљен <гј жени а нашој предоброј мајци.
Иашој незаборављеној ХЕРМИНИ удова поч- Мише Д' Симића , бив. коњич кап даваћемо иогодишњи парастос у суботу 9 ов. мес у 10 час. нре подне у цркви Св.Марка. Децембра 1889 Београд ожалошћени: Деца: Р у ж и ц а и Љ у б о_»(гК '('-у [;««.' ^лка. 11. <./гепић Бпаћа: Штајнлехнерн. 949 1,2
ПАКАО
(Д н е в н и к једнога роба) Од Пере ТодоровиКа
ЈУЛИЈАНИ
Даваћемо у четвртак у 10 часова нре подне у великој саборној цркви седмодневпи парастос. Јављајући ово сродницима нријатељима и иознаницима молимо их за тихо саучеш .е у овој пашој преголемој тузи. Ожалошћепи : мати: Персида, суируг: Јован Одавиђ, синови: Андреја, Петар 938 Риста и Лаза И1
Господа, која су се претплатила на ово де.жо 5 или се иначе интересују за његов издазак, овим се извештавају, да је дело задоцаило с излажењем усљед исвесних незгода у штампарији, али те су незгоде сад отклоњене и прва свеска „Панла" изаћи ће на Вожић, а зл тим ће сваких десет дана излазити по 1 свеска. 1. Свеска копгга 30 пр. динарских. Претплату ваља слати Шгампариј и „ код Про -
свете
а
Индустријски М9Н0П0Л и њихови браниоци III И ми тако пст > жедпмо као и „Дн. Л .0СТ" да се „у патању параФлнског шкриљца дође до споразул! тј да се ствар свршви на поваљан начлна на добро наше земље", ади само
не знамо какав споразум то „Двевни Лист" мислнискими за кога на повољан начин. Јер у овом простом питању сноразум је лак кад се прочита оно што смо напред нанисади. Монополп индустрпјски су једна опасност за земљу. То је агонија економска. На повољан начин а на добро наше земље може се ствар свршити само тако, ако се ова Опасност откдони од земљз. Адп ако се проведе пво „моноподно начед>" које „Дневпи Лист" заптупа, онда се то ^само може повољно свршпти за моноподцнју и оне који су интересовани било дпректно или индиректно. Овде нема к >мпромиса јер се мононодп иадугтријски и Јздрав економски жпвот не могу никако сдожити па ма их слепиди спојем најновијег гледитта. Нитање јо просто: или коист^ЈШШФШЛЈЈира. ^нвдустрпјеких п штега земаљска, г/ла рударски законик, сдободна угакмица и корпсг земаљска? Има у „Д. Листу" у сред ове пустиње од Фраза и једна оаза привидних разлога. Ово су ти разлози : „ради се просто на томе да се у законим границама начине извесне погодбе" и да се овом предузећу које ништа од државе ке тражс „учине извесне заштите". Ми см > већнанеко шко места показали да се закон о потпомагању пндустрије не односи на рударске предмете, јер они лмају свој рударски закон у коме има довољно прописа за потпомагање рударске индустрије. Иа њу дакле нико није ни мислио, кад је писао закон о потпомагању индустрије, јер да је тако било, онда бн морао закои рударски бати измењен или укилут. Закон о потпомагању индустрије, којим је на жалост консакрирано начело монопола индусгријских, створен је ваљда у доброј намери да се омогућа ирерада пољонривреднимх цродуката у нас. Рачунало се да ће се тиме на само доондашњи продукти моћи у земљи прерађивати по да ће се тиме у нас одомаћити култура индустријских биљака, које би лукративнију зараду давале нашпм привредницима, но што је до онда било. Искуство је ноказало да је то био рачун погрешан. Кад је закон био штетан за оно зашто је створен, како се могу јошт њиме правити опасни' ексиерименти и за рударске предмете тим пре, што, као што смо ви дели, о законитости подвођења рударских предмета н под овај зак >н не може бити >овора. Није дакле истина да ее оће да „учине извесне погодбе у границама закона" јер се мононолне угодбе не могу учинпти у границама закона рударског. Ту је боље било да се каже: интересовани би хтеди да се учине „извесна незаконита натезања пли погодбе". Ово натезање или погодба не б и била толнко опасна кад не би ироласком кроз скупштину не само добила законо ч,авну санкцију но ство-