Мале новине

у вече неуморно израђивадо. Међу тим се његова ортаци онуда шетали и слатко се смејали гледајући, како се баронче са осталим надничарима са срнм својски разговара. Него је тај младић нежног лица навукао на се п пкжњу (нуда иролазеће нублике већ н са тога, што је на главн задржао фин цалиндар, који нешто наје био у складу са похабном му одећом. Нашло се и људи мплостива срца да су му тутнули у шаку но који иовчић, па је само тим пачивом до увече набрао 40 новчића. И надзорнпку бел1е пао у очи тај раден, али га није познас, само се много чудио, што се око Франц ЈосиФОФе касарне, пред којом се баронче Р, грбало под теретш тешке раЈње, пгетају толпки питомци племпћс&ог завода. У 5 сати се прекинула радња дође време да се надничари исплате. Кад д>ђе ред на бчронче, наезорпик га јпко п >хвчлп и рече му, да може доћа и сутра дан. „Захваљујем лепо" — одговори му боропче Р. — ја само овамо онамо радим у недељу На то се рече надз »рнику ко је нрими награду и л о п а т у, којом је радило нонесе са с^бом спомена радп. У завод се одвезао на Фијакеру, где су гд другбви чекала са врућим чајем, но њему не беше на до чега, него се сав нсиребиван од тешке радње <>дмах извнлно на кревет. Опкладу је лобпо, но тешко да ће му се скоро прохтети да још један дан лопата и разгрћа снег. Женско Царстзо. Држава Кансас у Америци то је право женско царство. Тамо женске имају ираво, да бирају и да буду биране у онштинска звања; номоћу тога нрава доминирају оне јавним нословима у целој држави. Тамо имо општина, у којима су чланови саме жене, које своју дужност. особито нрема мушкима, врло строго врше. Доктори и адвокати тамо су већином жене, а ме];утим има много мушких, који раде женске послове. Многе жене тамо имају различите своје радње и трговипе, своје штамиарије и уређују листове. Школски управитељи већином су жене; а у једној вароши је сам управник полиције жена; ова врши своју нолицијску дужност с нечувеном строгошћу. Жене су тамо израдиле те је примл.ен закоп, ио коме се забрањује нити спиритуозна пића. Они мушки који би иили таква пића. иа би се то дознало, бивају врло строго кажњени. У тОм иогледу ,је номенута жена као унравник полиције најстрожија. ^♦•♦*МЗ БАЛКАНИЈЕ Разбојништво у Македанији. Цариградскн лист „Монитер ОриЈентал" пише о разбојнаштву у Македонијв ово : Из Битоља нам гишу о стању покрајиие од одласка РиФаг наше. Сграх ,је велики овладао од разбојника. Рђавп путови, који су ово зимње доба још гори ностади, бране разбојпике од гоњења жандармерије. По сата од Битоља у селу Бреснику, разбојници убнше два човека и једну жену. По вестима из Солуна више Њ11Х разбојника похватано је у вилајету, Једно одељење жандармерије суда|,нло се у планини кодГабровика <•* ајдуцима Хрнстом, СтеФом и Ником. Два мјдука погпбОше а трећега рањ на ухватише Ајдук Туајчо из ЧЈвепе чете Стојанове ухваћен је у селу Улаку, а Бурунусуз Мехмед у Торвну. — Код В'Дене сукосида се жнндармерија са чет( м Мустафином, који је пљачкала но битољском друму, и после бктке, која је трајала псла часа, Мустава је рањен и ухва11 и, а дуужипа ку се рззбеже.

ПИСМЕ УРЕДНИШТВУ Из позоришногсвета Уредаиштво је под горњим насло вом добило следеће писмо с молбом да га оштампа: Наша журналистика за сада ангажована је на политичком пољу, а сем тога, заузета је н сувише нашим скупштинским пословима у такој мери, да ие може обраћати довољно пажње и на „мезимче" — на паше народно позориште. Но поврх свега тога, ми се ипак латпсмо пера, да ма у кратким потезима изнесемо разпе недостатке и мане код глумачког — позорпшног особља, хотећп тиме да унозорамо падлежне, на занемареност. небрежљивост и запуштеност у њиховом позиву и повереној им дужности. Од кад је, велпмо, јавно мњење заузето другпм нречим пословпма, од тог доба овладао је читав „дар мар" у храму наше Талије. Тако, позорпш >и комади престављају се без вкаквог реда. над г .Јумачкпм особљем пе водп се коитрода, те они играју без воље и спреме; реперт Јари се чешће мењају итд. итд.; а у прилог овоме, навешћу само неколико примера: 1. Да се опажа у последње време а наротито у новнм комадима, да, по неки од г. г. глумаца нв уче своје улоге, замуцкују н праве паузе у своме говору, те тако издазе неснремни иред публику; а у овоме нарочито се одликује г. Ник. Симић, 2. Што по неке глумице као: г-ђа Зорка Тодосијевићка и г-ца Јурковиће ва, и одвише даментирају, а у кретању се врцкају и одбацују ногама и Јнако кратке сукње, у такој мери, да н нама посматра цима изгледа, као да се не налазимо у позоришту, већ да гледамО даме у „каФешантану" нли у „тинг-таиглу!" 3. Што поједини глумац има ту навику да изађе пред публнку мало „весео" или боље ре! и „нацврцкав!" 4. Што маскирање како код мушкиња тако и код женскиња ниуколико не о д'г о в а р а улогама пграча, које они на бпнп престављају. 5. А сем наведеног приметили смо небрежљпвост код неког глумачког особља у томе, што се у најсзбиљнијим сценама праве смешним и обратно, у Шаљивим озбиљни. А ова се пма применити нарочпто на г-ђу Зорку Тодосијевићку, а по кад кад, и на г-цу Е. Поповићеву и Нигринову, те оне кад требају у појединој сцени да плачу, оне се на против кикоћу. правећи застајкивања у говОру, те тиме дов(Де пубдику у нестрпљење; и 6. Што се не обраћа довољна пажња на разданање већих удога нојединим гдумцима. Тако н. пр. оне се дају и расиоређују више по дичнОствма и плати, него ли по спреми и способности. С тога се ми одсудно изјављујемо противу давања главних и озбиљнијих улога г. Николи Симиу, по што он, и по спреми и по таленту спада у ред — да не речемо лошијих већ — средњих играча на нашој позорници. Све ово износимо бесмрисграспо на јавност у намери тој, да управа позоришна у будуће изволи обратити мало ввше :и озбиљније пажње на све ове неправнлностп и неууедности које су се од неког времена — тако рећи — одомаћиле у храму наше Талије. 8рес1ап. тину казао да сам Ја цриликом примања жељезничког уговора примио пет хиљада динара у име мта, од Бонтуа. Стидно је и кукавички другога иза бусије гађати, ајошвише така гадна дјела подметати му. Стрпте се мало „Моп Апп", јаћу ти прујкс.ти лрилику да пред судом докажеш, да сам ма од кога на ову цељ и аспру примио, А пријатеље моје уверћћу прееудом судском ко је на истини, а ко ли је на лажи. Примите уверење о мом поштоваљу 2 Декембра 1889. год. )■ гор. Милановцу. Јован Шмавзрдић. трговац. ЈАВНА ЈЈЛАГОДАРНОСТ Ноћу 10 Новембра ове годпне, пепажњом мога слуге, појавио се пожар у мојо.ј шупв, која је уза саму другу |моју кућу, шталу п зграду у којој су бзле разне стварк већа к личпна ракпје, сено на тавану п дрва. Вагра се већ била раз буктала да би за|кратко_време све , на п кућу у којој живпм са породицом, страховпти пламсн прогутао. по срећом б. ш у то дооа, прошао је улицом честитп грађанип Јеврем Н Симић. трговац ов/, па смотрив н ватру, ПЈсбуди меие, и притрчао сам личао гаситп. У то време нритече у помоћи комшија Милан Спасић, берберин овд. те и он настаие гасити. И тако : добротом и помоћу честитог ЈеФрема, а и комшије Милана, будем са нородицом спашен од страховитог иожара и велике штете. За оваку доброту и помоћ учинењу ми од ЈеФрсма ,а и од Мидана, изјављујем им вечиту благодарност. 6. Децембра 1889 год. Крушовац. Филип Симић трговац ис Крушевца.

КЊИИЖЕВНОСТ Отаџбина. Изашла је свеска за денембар. Гласник српскога ученога друштеа. Изашла је књига 70. у којој су расправе' и други чла нци с две граФичке таблице. Шетла. Календар за просту 1890 годину. Цена ? ћ в на милијона. Роман Ксавија Монтенена. Превео Мита Ђорић. св. 1 2 и 3. Ценч свееци 1 грош. Југославански забавник. Венацнаграде са календаром за иросту годиау 1890. Уредио и издао Милош Милосављевић пенз. казнач. окр. подриачкои Цена? Лакоуглни. Роман I. (204 св. „Народие библиотеке браће Јовановића") Цена 35 н. дин. Историјч јеврејског иареда: I. (205. св. „Нзродне библиотеке браће Јовановића"), Цена 3 ) и дин. Изишла је прва свеска Б 0 Р А Ц А роман из »нроднога живота од Јанка Веселиновића. Цена 2 динара. Роман је врло интересантан, а грађа му је узета кз нашег народпог жавота. У ње«у су пзнете слике, с којима се на свакоме кораку сусрећеио. Ово јеједан повећп роман у коме је взвајан наш народни живот у свпма његовим облицима, па за чб га топло и препоручујем > чптал ^чкој нублпди. ^АЛЕНДАР ГТетак Правоелавни 8. Пр. Аикум. Цар Урош Католлчки 20 Сииридон Суицв издаз и у 7 е. 31 Сунце залази у 3 с, 51 Пос. четврт. 5 Да 12 х /г ноћ 111 ал и е;о краја овог мевеца дан охраћз а ва толико и ноћ одужа.

И 3 Ј А В А

! Пријатељима мојим ] партија јављам, да је | својој књизи „Бомбе"

без разлике ,Моп Ајп" у сушту неис-

1оже се добити у свлта књижарама