Мале новине

Али пошто нема пз г леда нп за једно ни за друго, а. како се мн не&емо освртати на ситне подемике, то су сви изг/еди, да ће рударски монополи остати празна жеља и да ми некемо више наше читаоце узнемарввати нишући о т<д теми. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Изасланици. Прексиноћ брзим возом, приспели су изасланици Англо аустрискс банке за преговарање односно УОИОПОЛа соли. * Умро. Прекјуче у 11 сахати ноћу умро је народии посланпк поп Јанио Пурић. Погреб ће му битп данас. * Скуп. Чланови занатлиског јудружењи, позввају се на скуп који §ће се држати у гостиовици код „Рус-ке Круне" у недељу 10 ов. м. у 2 часа но подне. Дневни ред: Расправа питања: да ли да се споје сви београдсли месаа одбори у *едан? Продужење дебате са скупа од прошле недеље 3 ов. м. Одговор на цвркуларе главног одбора; „Одјек" и домаћа индустрија. Да ли Минх, по закону може да отвара кројачке радње? Због важности предмета који ће се на овоме скупу решаватп надати се је да ће скуп бати много посећен од стране занатлпја и занатлиских пријатеља. * Г. Нахмуд Недим досадањи саветник посланства паименован је дефннитнвно за посланика у Београду. * Сарана. Тело покојног Јанка Пурвћа народпог посланнка о државноме трошку пренеће се и саранити у његово село. * Ј$инист1ф просвете. како чујемо, наредио је да се за гвмназиске књижпице откупи извесан бр. „Отаџбине". * Нов адвокат г. Алекса Попов;;ћ тргов. из Ужице, јучер положио је гдвокатски испит с одличним успехом. ИнФлуенца. (Г рипа, руски балабан.) Неки др. К. иише о овој новој болести у „Вранику" ово:

Нема томе ни 20 година данз, како је свет у нашим овде крајевима научио једну нову страну реч и твр. дб је заиамгио. То је несретна грчка реч „БЈрћЈегШб" коју је многа мајка онлакала и памтиће је до гроба свога. Па и сада ево почиње и у разговору и 110 нпвинама да се чује оиет нова реч, али ћемо већ у напред да кажемо, да та није ни близу тако страшна. То је реч „1пДнепга" име болести једне, која је у најновије доба продрла већ и у нашу царевину и која није врло страшна, али је веома непријатна, јер уме да заокупи са свим изненада многе стотине, н богме и хил.аде људи, те их веже за собу и,за кревет, па онда морају читиве радње да престану; радници се поболе на не могу да рнде; чиновнгјцн не могу да дођу у своје квнцеларије, те се звања затворе: Фабрике и школе светкују, јер се и радници, учитељи и ђаци ноболе, а који су здрави ти се боје да долазе, да <:е и они не окуже и тако ова болест направи читав дармар. Па и ако је име ове болести у на шим крајевима — хвала Богу тако слабо нознато, инак она иије нова. Има скоро 400 година, како иеторици за њу јамачно знају. Но' бивало је заразних болести још и много раније, које су по описима, који су се до данас сачували, може бити биле инфлуенц >■; писци је зову италијаисаом грозницом, кашал. с грозницом итд. али се не зна баш за извесно да ли је то била баш та иста болест, коју су после крстили инФлуенцом. Најстарија навала ове болести, за коју се за јамачно знаде, била је годиие 1510. Она је онда пошла од острва Малте у иравцу југоистока нрема северозападу широм целе Европе и није ноштедела никог. Но није од те болести умро скоро нико само с.таба деца, а од великих се помин,е Ана, жена Филипа I., а у опасности је био и иапа Григорије XIII. Но, као што ћемо после споменути, и у тим ваиредно ретким случајевима смрти од ове болесги ииак је узрок смрти какча друга слабост или болест, а не баш инФлуенца. Берлински доктор В. Цилцер ониI сао је ову болест ошнирније иак јћемо но њему изнети некојо занимљивије податче о њој како би се и наш свет упознао боље са том болести но желимо да остане на томе,

те да Је наши крајеви познају само „по чувењу" и „пз новин." а да не долазе с њоме у ближе и лично 'иознаств). Они народи, к ^јима је та болест позната и који су натили од ње, давали су јој и различпта пмена. Ста,рији су је звали: овчији кашаљ, мун,евити кагар, модна грозница, шпа Н ј О лски катар, руски катар и т. даље. Сада се највише зове: грина и инфлуенца. Реч „грипа" —- Т ј С ^прре — долази 1М Бирмеру од Франпу-

ров у ваздуху, те га удкшемо себе. Дакле као и наша обичиа настунна грозиица. Сви ми, који живим I у мочарним крајевима, можемо особито лети кад су врућине, лако добити ону обичну грозницу, али за то се нико не боји до1ш блазу болесчику, јер знад>аод њега та грозницај не може на другога нрећи, као н. пр. богиње и друге ко .тагијозне болести. У књигама из клисичног доба нема ни спомена о каквој болесгп, за коју би се Мигло узети да је била

ске речи: а^пррег (напасти), а Јо- инФлуенца У прошлом веку и то СИФ Франк уверавв, да то име до-' за в Р ем ® енидемнје од 1782. године лаз ч од цољске рсчи „ Сћгурка " (про- Ј аК0 Ј е би;() Раширено мишљење да муклост). Реч пак ,лпНиегг/а" порек- ј "НФлуенца долази од неке буоице ла је талијанскога и значи -„уплив (инсекта), којом је ваздух иснуњен. утицај" и миели се да се као хоће | Против тога и овог мишљења усда изрази уплив неба и ваздуха на | та0 ј® Ј 111 исте године ЕнгЛез I рант човека ири изазивању ове болести : Али бечки доктори (СоИе^шт тесИДруги оиет узимају даље значење ! С11т ) били су такође мишлења, да те речи: нешто течно пролазно, ствар : болест долази од инсекта неког, к >-

од моде, па иеле да се тиме хтело старо име те болести (1079) „модна грозница" да обнови. Би}>мер каже да је то име „инФлуенца" први употребио Енглез Прингле (1752.) У историји оие болесги спомиње Цилцер изриком Угарску но неколико пута. У Угарској беше те епидемије у годинам I 1580, 1729—30 Ј86^, 1833. Ових дана су

Јег људи с водом прогутаЈу, а немачки филозоф Кан г пише да је нај вероватније, да руска трговина с Хииом уноси у земљу разне врсте бубица, које инФлуенцу изазивају. Но како се у новије доба много ради микроскопом, те су и нађени код разних заразних болести сићуш нп оргализмн (бактерије, бацили) као

нештан У ;) Р 0 Ч" тима болесгима, то ће се без ске новине писале, да инФлуенце ни- с У мње наћи и за ИНФЛ У ен ДУ бакте "

к(1д није било у Будимнешти, међу тим се у историји ове болести изри

риЈа, као узрок овоме злу. Сада ]>смо да укратко онишемо

ком вели да је г. 1833 априла месе-1 како ова оолест изгледа. ца било те заразе у Псшти. Болест се обично појави иапрасно. Наука о узроцима болести (етно -јЗа то су је и звали некад „муњелогија) не уме ништа много да рече. витим катаром". Човек добије најео томе, шта управо изазива њу. Бо-' дан нут зиму или врућину наизмен1 це са зим м. Грозница (ватра) може да буде врло јака. У исто доба стану се појављивати катари на слузним кожицама, <>соб зто прибора за дисање. Тако на ирилику: „јака кијавица (балабаа), кад г к*д удари и крв на нос, из носа теку многе бале, очи се зацрвене и јзко сузе, врат боли, тешко гутање, нромуклост, каш љ, крајници. Кад икад се иоболи и нрибор за варење, те дође мука, повраћање, пролив, (кадикад напрот; в затвор). Уз то настуни велика оабост и жестока главобол.а, особито око носа и очи.ју и на челу. Обично и чланци и удови јако боле: Од ове болести обачио оздрави сваки болесник. Она траје 3, 4 до 5 дана а ретко је да траје дуже јед-

лест ову може доОити сваки, био стар или млад. мушко ими женско био ма каквог рувета и занати, бавио се на иољу на ваздуху или седео у соби па радио свој носао. Болест може да се нојави код свију раса и у свима зонама. Не може ни то да се докаже да р^мво време и непогода изазивају ову болест. ИнФлуенца уме да дође као зараза и онда кад је најтоплије и најсувље време, иа и у земл.ама где је увек топло и где нема влаге у ваздуху, н. пр. у Мисиру и у другим тропским крајевима. По мишљењу славних лекара, основаном иа пажљивом посматрању ове болести, не спада инФлуенца у контагијозне болести, то јест у оне које могу с човска на човека нрећи него у мијазматичне од које јс от-

подж

А САВЕТ ј ПРИНОВЕТКА П. В о л к о в а.

(Наставак) — Слугаам, одговори Топорков, а у себи машљаше: „Но, ако и други савет буде сличан овоме, онда сам за пра, бога платио хиљаду и двеста рубаља !" — Савет други: Ако ти се деси да одседнешч особито ноКу у код људи неаоанатих, то Д ,обро аромохри и нада видиги, да је дома/мн стар % а жена му млада и леиа, ти бежи с места из те куКе и пи за шта на свету не иреноКи у њој. Слушаш Лв? — Слугаам, одговори Топорков, а у себи мишљаше: „Вала кад бих имао коме сад да продам ове сазете, дао бих би му их, бога ми с грдннм шконтом...!"

— Али ствар је била свршена и Иваву је било сад немогуће да одустане: јер је он, за бога, и вкону пољубио бао; с тога се морао правити као да је задовољан са угодбом. Устапе, дакле. са. столице н приђе Бајбаку да се са њиме оирости; у то уђе и Јдомаћица са свом децом, а Бајбак, ударившп га иО рамену рекпе : —- Е, драговаћу мој, зар ти мислиш да ћемо те гладна и жедна пустити на иут? .. Не, брајко, у светој Русији не бнва то тако!... У путу се може без млека проћн, а воде свуда имд довољно; 8«ли к&д св пвма шта да окуси, онда се, бога ми, мора и црна земља да гризе!.. Ево, моја домаћпца испекла ти је два порога (паштете): једак великн један мали. Велики, здраво и весело, једи путем, а овај мали однеги твојој женп и дечица као поклон од нас; нека га виде и нека клжу, да ли и код вас у Вологоду, умеју пећи овакве пироге... Ходп овамо, Да та га метпем у џеп... тако... чекај, да ти га и ушијемо бар, да ти случајно, путем, не испадне . И пирОг, замотан у чисто плагно, буде зашивен у џеп Иванов. За тим, настане нраво прашт»ње и Топоркова толико трону хвале домаћинове и његове чељчдп, да је пошао од њих и заборавивши да без новаца иде!...

Нисам у стању да вам испрачам, какве су разноликемисли ладале на ум Иваву, првога дана његовога нутовања: часје називао себе најпростијом будалом и усуђивао се чак да сумња у поштење Бајбаково;час опет мишљаше, е да лп у тпм саветима нису какве чаролије, за које је он, јадник, платио целом својом крвавом заслугом. Но, како било — да било, стигпе Иван пред мрак у Оуздаљ и ту преноћи код једнога, свога пријатеља, којп не хтеде вроиустити овако лепу прилпку, а да са Иваном пе посети кавану где сваки од њих попије по један гривењик (10 копјека) чаја и по пола оке рума, те брнга Иванова ишчезне као пира... Сутра дан се зором пусти Топорков оиет на пут и у путу сусретне два торбара (торбарећа трговца, који у Ростов путоваху. Пођу заједпо даље а у нуту су водили различке разговоре. У селу једном где су ручали, торбари развежу котарнце своје, што су их на леђима н Сћли и стану свој еспап продавати сељанима. А еспаи пм је био: низови ђердана, броезано прстење и минђуше, ширпт, свилени гајтанн, разне челичне стварчице из Туле и московске књижице. Разгледајући све те „галантерије", сети се Иван својих хиљаду и двеста рубаља, па уздахне и рекне: „Дај да и ја купим бар ј *едне макаве, те да баш са свим празних руну кући