Мале новине
локоравају султану. Они су много и много нута сриску светишу и задужбину славних Неманића нападали те су скоро сву огромну манастирску имовину самовољно разграбили. 8а првих времена није манастир Дечани налазио заштите, јер се Србија и Цпна Гора не могоше за њега и његове калуђере заузимати, а не би ни могло, па да су се баш и заузимали. Русија је опет водила више пута рат с Турском, више пута опозвала своје конзуле из Турске па се пије могла заузимати за православне манастире, цркве и свештенство, као што је то иначе у обично и мирно времо чинила. „После кримског рата и од како је Русија у Призрену и Скадру сво-
ска пропаганда, а нарочито се / Албанији католичко племе Клименташа и Миридита против православне вере подстрекава, те је овог нута била баш та пропаганда узрок да се манастир Дечани узнемири. „Католичкој пропаганди не иде у рачун да манастир Дечани постоји, јер докле он постоји, дотле нема њој места онде. Дечански манастир био је увек чувар ј оним крајевима.православне вере и српског живља који је после оне несрећне сеобе иод Чарнојевићем јако ослабио. Сад није вишс манастир Дечани у опасности као што је до сад бивно. „Сад постоје две српске државе: Србија и Црна Гора, које су солидарне да бране српске интересе, где
је конзуле наместила, нису Турци и има и да се заузимаЈу за срнске Арнаути онако олако на нравослав-1 богомоље и задужбине српских цане манастире насртати смели, јер рева и краљева. Чим је допро глас, би се увек у том случају руски по- ! Д а С У Арнаути узнемирили манастир сланик у Цариграду сваки нут зау-1 Дечане, министар иностраних посдова зимао и кривици била би кажљепи.
,Сад није ни у Турској као што
Сава Грујпћ одмах )е телегра®исао српскои посжанику у Цариград, да
је то пре било. Сад има свуда па и ! се споразумно с црногорским заступ-
у Албанији мало више реда и признаје се судтански ауторитет. „Али норед свега тога ипак православни, а особито срнски манастири нису од разних неповољштина, обезбеђени. Турски^ ч.анатизам попустио је, али сад има других пропагандиста, који све употребљују, да Дечане поткопају и униште да начине од њега оно, што турски Фанатизам вековима није учинити могао. „У Старој Србији постоји бугарска пропвганда, која се служи најподлпјим средствима, па прибегава чак и подлој денувцијацији. Прошле године нашао се покварени бугарски нон, који је Турцима денунцирао, да у Дечанима има оружја н муниције, што је из Црне Горе нослато и за устанак "спремљено. Глупи Турци послушали су и поверовали поквареном бугарском попу, претресли манастир и оскврнули српску
ником код норте заузме, да се манастир Дечана од арнаутског насиља и пропагандских интрига заштати, јер би се иначе у Србији јавно мнење узбунило и створиле нрилике, коЈе бп могле да помрседобре и прцјатељске одношаје између Србије и Турске. Кнез Никола онет позвао је одмах к себи турског носланика и категоричао му изјавио, да црногрска влада неће равнодушно гледати, ако турска влада дозволи, да ра.уздана руља Арнута Дечане узнемирује. У нсто време телеграФисао је црногорски министар иностраних нослова црногорском заступнпку Пламенцу у Цариграду и наредао му но заповести кнеза да одма код порте и Султана посредује.
ИЗ БЕЛД СВЕТД — Тајна гробља. Пре кратког времеаа некодчко ноћн уз*стоице ариметиди су становници Нове Моддове, у Мађарсаој, неки пдамччак, којн иде азмеђ) гробова на га не стане код гробљаиске капеде. Сељаци нису ни сумн.ади да то ка&ва немирна душа оставља гро > и да то свакојако предсказује кхкав велики рат или какву с граховиту кугу. Али жандарми су били нешто скептичнији те једне тамне ноћи поикраду се и п >чну пазити шта ће бити. Нламен се оп'ет појави и жандарми,који ближе приступе, опазе неку тамку слику, која иђаше капели. У бр:№е се проаађе ко је то „привиђење" јер су жандарми ухватили тајанственог шегача ]1а Дунавује уленгерена једна лађа, натоварена овчијим кожама. „Привиђење" је у друштву с 4 неколико сдугу с лађе украло већ 163 комада кожа и крили их у капеду, као најсигурније склониште. Од како је ухапшен, нестало је и правиђења на гробљу. — Стрвљани. Из Рио де Жанејира јавл>ају, д-1 је 18. пр. м, стрељано 150 поморских војника, што су наздрављали цару. Војници су онустошили и оиљачкали приватне собе царичине. — УРЛро. У Њу-Јорку је 4 ов. м. умро Карл Ф >рмес, најчувенији басиста овога века, Дубљину његова гласа још ни један певач није нремашио. 25 августа о. г. ступио је у 80. годину. — Свмоубистеа. У Розарио ди Санте Фе умро је овмх дананаврло оригиналан начин глумац Антонио Шијавони, који је рођен у Риму и као уметник био врло чуоен, Шијавони је био ожењен, али већ од 1873.
Турска влада кад јевидела, да се Србија и Црна Гора договорно за I жнвео Ј е с глуммцом Филиберти, и Дечане заузимају, и да им и руски ' ако ни Ј е ^ ио растављен од своје жене. ^ иосланик иза леђа стоји, оног тре-А^ а СВ > Ј 0М љубазницом био је отишао '' јнутка ннредила је, да се архиман- 1 У ^ ме Р нК У, г Д е се био примио упра-
светињу. Управитељ манастира ар химандрит РаФаило побегао је у ј Дрит РаФаЈло из Пећи уз пратњу у Црну Гору и молио кнеза Николу ј Д ечане поврати и да се над кривда се заузме за Дечане п да спре-! н '" ма ист Р ага нове Д е - У св °ј овој чи турска безакоња, Кнез Никола ! ства Р и има Једна лепа црта а то је, је одмах посредовао, те је султан ™ _ се ^ СрбиЈа^ иЦрна Гора тако дознао о свему, па је наредио да се архимандрит поврати у Дечане, и да се Дечани у будуће штите, „ Бугарска агитација губи сад у
оним краЈевима своју важност, Јер Турци пазе сада и на Бугаре као и на Србе. Али је сад утим крајевима свуда отпочела католичка и лутеран-
ве једнога глумачког друштва. Али се ту завади са својом љубазницом, која се раставила од њега и отишда у Јевропу. Фшшберти се убрзо врати у Америку с другим љубазник <м. Међу тим Шијавони био је већ раскрстио с позориштем и постао агенат манића Сваком Србину мора то мило Ј едне вел, 1ке банке, што му је донои пријатно ,бати, јер је то знак да I сило лен П Р ИХ °Д) па иад је сазнао за ће се јадаом српском народу у оним ; нов Р а ' глк пређашње св ( )је л.убавницс, крајевима разведрити." отлутује к њој у Бујенос Ајрес и стане ј е молити и преклињати, да се опет поврати њему, јср без ње не може живити. Али Филиберти не
сложно и својски заузеше за Дечане у којима почивају кости славних Не-'
хте на то пристати, а Шијавони се вратикао убајен у Розарио ди Санте ; Фе, ту се затвори у свом стану, обуче униФорму гариоалдиског иоручика > крашену медаљама за храброст уиали четири с&еће, легне на кревет прекрстивши уз ' ноге две сабље, и опали из реводвер^ у С рце. У писмима, што их је по ссби оставио, вели да прашта својој бив цо ј љубавници — Нова каплета. Аст, ()НЈМ Борели открио је 30 нр. м. у М^ С ељу нову комету. — Иаркиз Д9 Но. У Па шзу ј е умро 2. ов. м- Маркиз де Ко. ^ило му је 64 године а умро је нагло од загушености С маркизом у е Ком силази у гробЈједна од на> маркатнијих личности из доба дру! гога царства. Још као млад момак 1 стунио је у двор Наполеона Ш. у службу као дворски кавалер , где га је цар одликовао особитом навлоношћу и нријатељстиом. Он је био прави кавалер од главе до пете, п за т. је на двору уживао особлту популарвост, а нарочито у женском свету. Нико није умео боље од њега изводати к^тиљон, а ту задаћу врш> о је у данима примања царице Евгеније, који су увек бели понеделшиком 1 одине 1869 био се нронео на двору п целом Наризу глас, да ће се маркиз де Ко^.оженити с Аделином Пати, која је онда била на врхунцу своје славе, у цвету леноте и млидости. Тај глас сеубрзо и обистити. Ала та брачна веза уродида, је брзо несиоразумом и размарицама, о којома се у први мах у јаваостп пашта наје знадо. Марказ се поаазивао као да је најсре1знијн чјвск на с вету, адп ивје хтео ва т.< пристати да му супруга остави позоргзпцу, говорећи да ба то био преведиви губитак за уметаост . С тсга ју је сн нратио на свнма њеним путовањама н био јој уједнб и нежан сунрјг и пажљав управпив. За тим је дошдо до јавне р саре, која је у оно доба побудчла у свету ведику сеизацију. Маркиз де К > трудио се, да својам понашањом што је могуће взше ублажи утасак јавае сабдазни, јер је знао, кад ба лрувчије поступао, и кад ба се повукао у наборав, да би његов подожај у свету био нзгубљен. За све време, док је тррјала та сензациона парница, он се никад ни)в склањао, већ је редовно св .ки дан у џокејском кдубу играо пре ручка своју партију в ста, а свако вече ишао је у позориште. — Смрт ваздухвпловчеза. У Хоно-
ПОДЛИСТАК
СИЛ13Ж С ПРЕСТОЛА* РОМАН ИЗ ЖИ80ТА ЈБАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — с иоговором (писац задржава сва права) (67) Њене^су руке дрхтале. Растислав је унита зачуђено: — Шта ти је, жено ! — Није ми ништа — одговори она, стискујући мужа за руку и приљубљујући се уз њега. — Није ма ништа! Али, за бога, Рале, к*ко можете тако гов рити о том јадном детету? — 0 коме детету? — упита Растислав изненађено.
*) "> м
3 41.
— 0 детету, па наравно да је дете. Шта Ј е ДРУ Г0 но дете; тек деветнајеста година, као наш Никица. Ама о коме ти то говориш, о кнезу, 1е ли ? понови питање Растислав. Га да, о кнезу; јадно му и кнешт!?о његово ! Тешко њему јадном ! Нигде никога свога, никога рођеног да га истински пожали, да га искрено и срдачно загрли, да с његова млада срца отопи лед и студен и да пробуди у њему топлу истинску љубав. Њене су очи биле влажне; г-ђа СоФија извади своју иамирисану мараму и прислони је на очи. Шта је теби, жено ? — рече Растислав изненађено, и затури главу назад да боље погледа своју жену, која се беше припила уз њега -— Шта ми је — рече г-ђа СоФија оз 6 илјно, није ми ништа, жао ми га, сиротана. -— Што је сиротан? — ирекиде је муж. — Сиротан! Да шта је но сиротан! Свако је дете сиротан које нема матере. — Зар је он дете ? Зрео човек, близу 20 година — примети Растислав немарно. Г-ђа СоФија обема рукама стиште мишицу свога мужа и чисто се обеси о њу.
— Молим те, Рале немој тако говорити рече она живо. Зрео човек! Јадна му зрелост његова, деветнајеста година, најлуђе добд ! Помисли на нашег Никкцу. Шта би од њега било да се овако нађе сад међу туђим људима? — Што међу туђим л.удима? Кнез нијемеђу туђим људима. Он има искрних п ијатељ аја ћу се постарати да га окружим још и бол.им људама, Г-ђа СоФија насмеја се горко: — Хо... >хо.. о... о.! Тешко њему међу таким пријатељима! Јадно му прпЈ - атељство његово а гори аду жавот ! Какви нријатељи ! Све су то служитељи, чиновници; вршитељи дужности, министри, особе,... јес. све су то особе, свака са својим планом, својим рачуном, својом засебном намером, на његагледају или као на господара, кога се боје, или као на будалу, крју треба варати, или као на грешника, чије слабости треба употребита у своју корист. Сваки га цени само по томе колико вајде може имати од њега. Нико га не гледа њега ради, но себе ради. Њега, кзо човска, нико не воли, нико не жали, нмко му не жели среће и добра; он је доиста јадно, бедно створење — г-ђа СоФија прекрсти се — да не да бог никад да се моје дете нађе у таком стању и положшју у каквом је он. Тешко њему — рече она и неколико крупних суза потекоше јој низ образе. (Наставиће се)
к