Мале новине
ИЗ БАЛНАНИЈЕ — Уступање Видина. Беогррадски допасник новосадске „Застнве" јавља, да је између Аустро-Угарске и Бугарске потписан уговор, којим се на случај сукоба Русије с АустроУгарском овој последњ >ј уступа Видин. Из Видина је, како вели дописник, већ са свим изнета бугарска 011садна артиљерија и рапа. По том уговору, вели, Аустрија пма право да до»еде своју речну Флоту у Впдин. Ма не знамо откуда је допксчик „Заставин" поцрпео ову вест, али она је толпко невероватна, и поред свег аитагонизма. бугарских владиних кругова према Русији, да је ми по новинарској дужности само бележимо, остивљајући дописнику сву одговорност за встинитост њену. ПРИПОСЛАНО за ствари нод овом рубриком уредништво не одговара. „Одјек" и наше занатлије, Кад ко хоће не»у ствар да нред сгави као истиниту, он је треба тако изнети, да чак и сам може веровати, да је све пука истина, што говори, па ма свакп други на првн поглед одмах увидео, да ту ни трун ка истине нема; а не као што то раде г.г. Браћа Минх из Параћина, тврдећи у своме ирипосланом у „Мнл. Новинама," да су добили „монопол" на израду штоФова, а не на израду хаљина. иа веле, да ником нису 0дело ни иравило. Доиста ,Је тако, они нису добили повластицу на израду одела, нити су коме одело начинилп, јер за то гг. Враћа Минх немају ни снособности; њихова је способност „кагштал" који гурну си ромаху мајстору и раднику, који ће сиособношћу и умешаношћу својом и скројити и сатпити. Сиротиња ће дакле издирати и зарађивати одело а зарада ће им бити толика, да неће ни себе ни сноју породицу моћиисхранити. Према томе није истина, кад вчле г.г. Браћа Минх, „да им је намера другог потпомагати". Далеко им лепа кућа с т >м добром намером, кад је јасно, да они свој капитал не улажу у израду одела за л,убав занатлија и зарад среће њихове- него га унотребл^ују, да експлоатишу занатлије, а капитал свој овом добити умножава. Или мислели г. г. браћа
Минх да занатлије у Србији не појме ту „добру намеру" с којом мисле они „другог потпомагати??" . .. Кројачки мајетори нису за једну ноћ изникли као печурке, па да су безазлени и неискусни тако, да не могу појмити те добре намере г. г. Браће Минха, који се намећу као усрећитељи врпским кројачима. Не кројачки су мајстори својим дугого дишњим радом у својој струци толико иекуства стекли, да су способни не само савршено свој рад разумевати и оценити и радити га, него су чак способ.чн и за то, да оцене праведно вредност штоФа, који се израђује у Фабрици Браће Минха у Параћину. Та то би жалосно било кад један мајстор, који посведневно двадесет, тридесет, и више година сече штоФОве не ба у стању био достојно да оцени штоф параћинске Фабрике, к»ји се овде за добре новце иродаје. Па кад еу г. г. Браћа Минх толико дрски постали, онда их не треба ни у овом погледу штедити, него им треба јавно рећи, да је њихОв штоф по квалитету неностојан и неиздржљив, што се нарочито односно боје рећи мора, а при томе су нретерано скуии. 0 овоме ће се најбоље уверити они, који буду носили одело из параћпнске Фабршсе; како је њихово мишлење, можа се лако чути, али свакојако да неће годити г.г. Браћи Минха. За сад се може толико рећи да су г. г, Враћа Минх нашли на добре нчеле само треба да их чувају да се не разиђу, јер ако то наетуни, онд >. могу место меда набрати се нечег трећег. Докле год буду купци узимали еспап параћински и плаћали га по 10 до 12 ди .чара метар, који у ствари не вреди ви:ие од 5 динара дотле ће се и капктал власника параћинске Фабрике баснословно умножавати. А кад једнОм буде наш свет у опште боље оцењивао ту произнодњу, онда ћемо видеги да ће иотрошарина тога еспапа пасти, а власни ци те Фабрике имаће тада о нами друго мишљење, јер ће морати увидети, да ми нисмо више достојни „њиховог благовољења" и они ће се морати осврнути по Евроии, е не би ли нашли какав „питомији народ" који би могли они потномагати! За сада, овако радећи за другога и помажући неког трећег. пе иде г: Браћи Минх рђав'1; они раде са добрим и врло добрим рачуном. А како је под овом благодети њи-
ховом српским кројачима и у колико се награђује рад њихов радећи под окриљем параћинсках Фабриканата, то смо горе напоменули, и зато нека нам дозволе г. г. Браћа Минх да им кажемо , з а ш т о с у они почели израђивати штоФОве и готово одело; на свакн начин не, шго ам лежи на срцу срећа н напредак кројачквх занатлија, него како би нанлатила што више хиљада и стекла мплијуне, нродавајући лоше израђену сировину за скупе новце, а корисгећи се радном снагом српских кројача, која ће, радећи за њихова стоваришга, продата своју способност и свој рад за багателу, само зарад ерзистенције своје н нородице њихове. Питам сваког кројача и све трговце у Србнји да ли има и једаог, којн би в«лео да стране пронзводе троши? Ја мислим, да нема ни једног танвог међу нама. Зар ]би мм мајстора волели, да идемо да се давимо по страним џеповима? Не, али шта ћемо кад није друкче. Да су г. г. Минхови џепове бар доле у дну сашнли, могло би још нешто бити; али овчко нисмо у стању њихове несашивене џепове напуната, кад их наша држава кроз толико годана није бар у неколиао са њззиним краснам банкама л наполеонима могла загушати, плаћајући за, метар штоФа, која вреди 5 до 5*/ 2 ! динара, несразмерпо виаге. Сигурно ће рећи Браћа Миих, да ово наје истина, алп ми ипак тврдимо, да је цеаа истина. Нека држава извола обнародовати , да потребује сваке ;године толико и толико хаљада или сто хаљада метара чоје, са слободним увозом, па ће се одмах увератп. I Нека Браћа Минх изволе боље погледатп наше војнпчко одело, па ће се н сами уверити, да не вреди в>Јше од половине њихове цене и њиховог хвалисања. Г- Г. Браћо Минх, изволате упитата железнанко особље, како су задовољпи са оделом од штоФа из вагае Фабрике, које сте му ви и дпФвровали и са истим га I усрећили, а за које сте од сиротних | послужитеља грда« нов«], узели. Али ! шта велите, гг. Браћо Минх, кад ноглетате сиротне поштанске послу! житеље, којима сте, што но веле, | пре неки месец одело правилн и за ! које сте, ако се не варам, само по 96 динара узели? Жалосно их је вадетв! Човеку мора пући срце од жалости, кад вади, како се милионари намећу, да на овакав начип ! помогну сирогог поштанског служи-
теља, кбји се мучи, по^зпмп и цнчи радећи за неколико данара месечно. Г Г. Браћо Манх, има ли места вашем тврђењу, дч ва радите дадругог помогнете, кад овака Факта говоре Јлротав вас? Ја би реко, да овакав поступак може сиротињи само одмоћи, а ие иомоћи. Иитам Браћу Мппх, колико има у страним државама Фабрвканата штоФова, који су на Овакав начин отворили своје Филпјале п продају своју израду на крчму. Ја мислим, да сваки соладан Фабрпкант продаје своје штоФове трговцама пмајсторима кројачким, кац > би и ова нешто могла зарађпвата. Ко^ г. г. Браће Мааха тога нема. А зашто? Просто зато, што нису у стању продавати трговцама п кројачкнм мајсторима свој еспап по оној цени како ба желела, јер и трговцп и мајстори знају врло д^бро оцената робу, и услед т >га неће накад пристата на цеау коју им буде Фабрика иудила. А кад ба гг. Враћа Минх радили, као и сва остала солидни Фабрикантп, то бн било славно! Ала <ши закупише целу државу , отворише у свакој вароши Филијал , п продаЈЈ шгофове своје на месту. Па и то им ја све мало, Оии отвораше кројзчку радњу, да сасвнм сатаре хиљаде мајстора, којн су се толико година за ову крваво створену немљу капаталом и жи#отом борили. Давас дође доба, да милијунари Враћа Манх ставе у питању опстанак тих хиљаде српских занатлкја. (Наставиће се) ! -
ЉУДИ 11 ЖЕНЕ,
Ево мене!
Изашла ;е
„метла
Грабите , купујте, а послв ако хоћете и — псујте! Цене 60 пара динарских
-
подлиота; ДВА САВЕТА приповетка П. В о л к о в а. (Наставак) Сетпвши се тога савета, Ивану се учини као да му сам Бајбак у уво шапуће : „С лушаш ли и ?... Не држећи то ни за какву жалу, Топорков се ненримећен извуче из друштва и куће... Ноћ беше тако мрачна, да се шго но веле: нп ирст пред очима не вади ! Киша је падала у крунним канљаиа. До друма није бвло далеко, ала по таквој помрчани билоје немогуће до њега доћи. Тамо амо тумарајући, натрапа Иван до векаквог великог наслона, под који се завуче и легне, наумиаши да ту проспава до сванућ-Ј. У изби се ус (оро за там светлост угаса, а Ивану се још ие снаваше; превртао се с бока па бок, али никнко не мога заспатн. Беше већ
око поноћи. На једаред му се учинп, као да неко иде. И доиста неко дојаха до наслона, где је оп лежао, па скочивши с коња, привеза га за један стуб, збаца са себе мокар, сукнена огртач, па га баци на коња, а за тим се упути полако изби. Онако у помрчини, Иван виде, да дошљак има у руци један велики пож. Дрхтећи сав од страха, Иван се диже са свога лежишта, да бп, на случај какве опасноета, могао одмах,загребсти и притаја се мало даље од коња, и ишчекиваше да види шта ће даље бнтн ? 'Гако прикривен био је у стању да мотра на све што се око избе воденичарове догађа и виде: како дошљак пришавши избп, накашље се неколико пута, на шта из ње изађе лепа газдарица са потајним Фењером и ма да је говорила шапатом ипак Иван лепо чу све, што су она и дошљак говорили. — Је ли све готово, грлице моја ? — упита је дошљак. — Све, Одговори воденичарка; само нази, Денисе, не заборави после на мене! Одржи реч твоју — ожени се са мном. — Ох, сунце моје ! Кад не бих на то мпслио, зар бих се и решио на ово !... — А код нас су сад на кОнаку некакви путнаца из Архангелска, па ћемо таман сад на њих сву беду збацити... — Добро. Хајдмо!... На мах ћу га, једннм ударицем заклата !...
У Топоркова хтеде срце из груди да искочи, а од страха му се језик одузео и памет замутила; не знајући ни сам шта чани, по некоме непојмљавоме нагону, маши се руком под пазухо и извади оне ножнице, што их је од торбара купио, као да хтеде да му оне поелуже за одбрану, али у место тога, оп се махинално маши другом руком огртача дошљаковог п отсече једно повелико парче, па наже у номржану бегати, колико су га изнурене ноге носити могле!... На срећу — био се упутио на прави пут — на главни друм. Бегао је Иван, да ноге полома ! Киша престала а облаца се разишла п месец је сијао на небу. Трчајући тако, од прилике пуних шест врста, на једаред чује Иван — звонце: њему у сусрет иђаше једаа тројка. — Стој!... Стој!... викну Топорков. Кола стадоше; Иваи им приђе и док се повраћаше од ум»ра, посматраше човека што у тршнноме екипажу сеђаше. На његову велику радост он у њему познаде једнога од бивших посетилаца знамепитога Грјазовачког подрума са поморскпм винима: то беше глазом сами господин нсправник ! Испрпчл њему Иван одмах, на брзу руку, све што је ту ноћ видео и чуо у воденици, а господин исправник га посмди крај себе у кола па што је год било могуће брже појуре на место преступа. (Свршиће се)
{