Мале новине

•прозонре. Пепажњом дота»ао се врајем одеда жвде једне ужарене електричне светиљке, п остаде на месту мртав. Кад су га после нек>лико сати «аш10, одело му је било свенгоре/о. ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Бугарски зајам. Поводом тнм, и(то је аустријека влада допустила на бечку берзу деОнице бугарскога зајма, службени лист руске владе Јоигпа! „(1е 8(:, 1 'е1ег8 ))оиг»' ! ' приме1)ује: „Одавде се види, каквом безобзирношћу располвжу принц Кобуршки и бугарски влиоодршци имовином кнезкевине, уснркос њиховом веома неправилном иоложају, и каквом одлучношћу залажу Финанцијална средства земље, успркос праву и ни мало не обзирући се на пређашње обвезе, које остављају неиспуњене већ мнОго година. Држимо се обвезани кпнстатовати такво очевидно одступање од берлинскога уговора." „Новое ВречЈа" осврће се на ову изјаву службенога. листа, те вели да би се израз „одступање" имао правилније заменити изразом * „нарушење" берлинскога угОвора. Међу тим у еамој се е/гнари не мења; јер се зајмом вређа онај уговор, који вређа. и аустро-угарска плада, када је раснарчање његово дозволила на бечкој берзи. У осталом равнатељ Лендербанке Блум изјавио је дописннку „Нонога Времена" Моачанову, да је то чист ФинанциЈални посао, код којега и не мислч на берлински уговор или на признање принца Кобуршкога. Тако оправдавају и бечки службени листови дозволу пла ;е. бонтуово пиамо Дослови иревод писма, које нам је г. Пироћанац предао да га штамгтамо с молбом и за друге српске листове да би га они хтели прештампати. МАДРИД шл*нија 19/1." 89 год. Господине, Данас 19.Х у два часа по подне примио сам ваше писмо от; 10 т. из Београда у Мадриду (у Шпани,и). — Ја сам впм телеграФиеао овог часа следећу"депешу: Пироћавцу бив, министру нресед. Београд Писма које ми „Бомбе" подмећу дела су ФалсиФикатора, кога ћу ту-

жити Суду. Изјав.т>ујем да је апсолутно све лаж, — пишем. » Бонту у Ја сам видео у новинама оглас те брошуре и са југа Шпаније, где сам се последњих дана налазно, писао сам у Париз да ми се брошура пабави како би могао огласити да је лажна. Никад нисам мислио, Господине, да уображење једног ниткова, једног ФалеиФикатора може дотле да дође; ја сам мислио да ћу наћи у тој брошури — ниском делу гадне нолемике — догађаје погрешно представљене, али никад нисаМ држао, да се може саставити од једног краја до дру<ог једна кореспонденција, коју треба само нрочитати па да се види да је оно дело ФалсиФикатора. У тој кореспноденцијн нема ни једне речи истините. Никад нисам написао ниједну .једину реч г. Хану у односу на концесију српских железница. Ја сам био у Бечу у Х-ру 1880 и Јануара 81 год. ка* ме писац „Бомбе" предсгавља да пишем из Париза. Никад г. Бургоан није долазио у Бе град и т. д. и т, д. Нанослетку нема у свима тим листовима једна једвта реч, која не би била глуна лаж — то је нрави роман. — Ја очекујем свакоса часа обавештења, која сам тражио из Парпза и ја сам намеран да у новинама објавим категорички да је све лаж. Јз ћу рећи да никад ириликом преговарања о кенцесији српској није било речи измљђу министра ондашњч и мене о ма каквом личном питању. Ја ћу то казати у изразима врло јасним, и учиаићу, у колико од мене зависи, потлуну правду апсолутној часности свих миннстара — али ја морам чинити и нешто више, ја мислим да тужим као ФалсиФикатора — човека, који је наиисао ова писма и мени их подметнуо, и ја ћу вам бити много обвезан, господине, ако би ми хтели дати ваше добре савете у том погледу, како бн требало да радим, те да подигнем тужбу за ФалсиФикат, јер је све сама лаж у тим писмима. Молим вас^господине будитедобра одговорити ми у Париз улица „Канбон" Број 5 где ћу скоро бити. Ја сам желео да вам још данаб одговорим и молим вас да извините начин писања у писму, које, разуме се ио себи, овжашћујем, вас да можета показати. Ја ћу вам бати обвезан. ако од моје стране изјавите ка-

тегорички да еу то с.ве саме ниске лажи Иримпте, Господине, молим вас уверење мога најотличнијег ноштовања. Е. Бонту.

ПРИПОСЛАНО за етвари под овом рубриком уредништво не одговара.

Пријатељима Кад ме је летос г. Љубомир С. Марковић, чиновник Управе Фондова, онако безобзирно напао и клевету ми нанео, у „Дневном Листу ", ја сам путем штампе ивјавио: да ћу се о тој ствчрп с г. Љубомиром на суду разговарати. Што сам рекао, то сам и учинио: тужио сам г. Љбомира суду вароши Београда, суд га је ставио нод суд и 8 овога месеца, био је нретрес у суду. Гезултат тога ево овај је: Рађено 8. Децембра 1889. год: у Суду вароши Београда нротокол нретреса: ио кривнци г. Љубомира Марк >вића, контролора Управе Фондова за дело клевете нанете путем штамне г. Милану Ваољеваћу начел. ерес. у пензији, Извиђали : Председ. суда Ил. МојсиловиИ. Судија: П. Ђ. ЈаиковиЛ за III. судију, писар нрав. Свет. Ј. Станојеви/1 Деловођа: нисар Паја ПоаовиИ На данашњи нретрес дошао је оптужени, његов бранилац и државна тулсиоц. За приватно[ , тужиоца ирестао је г. Жнвојин Богдановић адвокат овд. и поднео је редовно пуномоћије. На нонуду суда да се ствар изравна онтужени г. Марковић рече: да то стоји до воље приват. тужиоца. Бивши рђаво обавештон признаје да је приватном тужиоцу г. Васиљсвићу казао и изнео она дела, за која га је он тужио. Данас добп5 сасвим 'проти-шо уверење о ономе, што је г. Васиљевић казао. види, да је био ! у обмани, и сада приватни тужиоц, ако је вољан, да му кривцу опрости, он ће тај опроштај примити.

Заступник приватпог тужпоца рече: кад онтужени тражи, да му његов властодавац опрости кривицу и признаје да је бивши у обмани, путем штамне увредио његовог властодавца и сада има уверења да од свега онога што је изнео нема ничега у истини, то он у име свог властодавца а овлашћен на то поднесеним пуномоћијем, опрашта кривцу онтуженом с тим, да трошкове око ислеђења оптужени сноси Он од своје стране од онтуженог ништа не тражи. Љуб. 0. МарковиИ с. р. Ж. ВоиаиоепГ, с. р. Државни тужиоц рече: дело, за које је онтуженн тужен, казви се на тужбу приват. тужиоца, на кад приват. тужиоц оирашта кривицу, онда он нема шта против тога, Т. А. Радованови/1 с. р. На основу §. 250 в. кривач. ноступка, Суд вар. Београда, нрема овом опроштају приватног тужиоца. Рсшава: Да се онтужени г. Љубомир Марковпћ, контролор Управе Фондова, отпушти испод суђења Пошто је ово решење <јСвима нред судом саопштено, то акта оставити у архиву. Председник суда, Илија Мојсиловић С. р. Судиј: П. Ђ. .ЈанковиА с, р. за 111. судију писар, ирав. С. Ј. СтанојевиЛ с. р. Ово јављам пријатељима ради знања. 11. Декембра 1889 год. Београд. Милан Васиљевић начел. ср. у иензији - ТЕЛЕ ГРАМИ „Малим Но«инама и 12. Децембра. Жопдон■ Одговор Португалске на ногу Дорда Солзберија нримљен је са задовољством од стране миниотарства спољних нослова. Из одгора види се да Португадска жсли да се то нитање ! сврпш мирним начпном. ј Скадар. Пред турским судом |поиово се започела парница | против убица свештеника Пас|торета. Говорено је још |и о другим нриликама. Претресаио је питање о изменама које је нотребно учинити у личностима што су око кнеза као а1>утанти, ордонанси и др. Но то је питање остављено да се Гатко боље обавести о неким мла1 )Им оФицирима, иа ће то решити идући нут, кад се опет састапу. Гатко је за тим сишао у своју Канцеларију а Гастислав сео за сто и јавио момку ако има ко да чека, нека редом пушта једног по једног. ГЈГАВА XII. Ј А У з Н Ма да је кавински живот у Балканији јако развијеи, и ма да није никаква реткост видети но каванама и нивницама не само удате жене, но и саме девојке, опет за то кавана је поглавито мушка забава. Женске долазе у кава не само на кратко време, иоглавито лети, кад је у јеку нивска сезона, те на жарким, врелим данама дођу и даме да у чаши свежа пива раехладе своје румене, а нонекад и нарумењоне корал — уснице. Међу тнм мушки су у кавани у јутру, у нодне, у вече, они ту доручкују, ту нију пиво пред иодне , ту иију црну каву по подне , ту ^итају новине, ту се састају на разговор Т У се скупљају у вече да проводу време до снаваља.

Немогући да се изједначс ®у томе с мушкима, женске су створиле за се друге прилике где се оне обично састају; да се пријатељски разговоре да једна другој саопште најсвежије новостл, да ср^узајамно договоре и да нроведу време приЈатно, изричући свој суд о свима дневним догађајима. Ти женски састанци — то су њине јауане. Око 3—4 часа по нодне скупл.ају се иознате пријатељице код ове нли оне друге, да поседе, да се разговарају, нашале, да нопију белу каву и да једна другој исповеди шта јој је на срцу. Како је, кад и од куда дошао овај обичај — нећемо овде овде расправљати. Као у многом које чему другом, тако је и овде узет пример из суседке Аустро-Угарске, те је и еам тај састанак прозван страним именом — јауан. И ако је г-ђа Мона кнежева рођака и жена човека којн заузома вжсок пложај у балкан ском друштву, опет за тв љена кућа и њено друштво није било у милости код Звониграђана. Све што је водило рачуна о овоме имену и сво;ој части, склонмло с» од г. Моне, која је својом прошлошћу и евојом страсном наклоношћу спрам лепих младих Људи била иаашла на незгодан донекле управо скандал зан г, ас,

Нудне су ствари причане из ирошлости г-ђе Моне. Говерило се о замашним сумама, које је она давала младим људима, да их придобије за своје кућевне прнјатеље. Прнчало се како је некакав младаћ, ускачући око 2 часа по по поћи у стан г-ђе Моне, био ухваћен у у кљусу разапету под њеним прозором, услед чега се д«гла таква граја, да је чак морада притрчати ноћна стража да ослободи ухваћена љубазиика! Јако је жаљен некакав кадет, који је као дечак од својих 19 година имао несрећу да се нарочито доиадне госпођи Мони. Она га је дозвала к себи у „неглижеу" , лешкарећи на свом диваиу, она му је, веле тачно и разговетно објаснила све дужности, сва права и све опасности које га чекају. Веле да је младић бмо сувише дрвепаст, иије хтео ни чутн ла разумети госпођу и њеие разлоге, грубо је одбио своју сре1)у која му је нуђеНа, и с тога је морао бити истеран из академије и чак одагнат из ирестонице(Наставиће се)