Мале новине

Ј. Ж. ЈовановиК предлаже да се оснује једно српско акционарско паробродско друштво, па иошто тако друштво не може опстати без државне помсћн, то смо у одб >ру решили да се о»реди државна помоћ, од 30,000 дин. То би друштво имало 4 лађе. Министар је нристао. Скупштина нрими извештај одбпрски Код тачке 59. В. Радовановић предлаже да сз овасума повећа са 10,000 дпнара. Известилац Оранн одборско мишљење ЈоксимовиА предлаже да место 17,000 дође 27,000 дин. као иомоћ по.;ћопривредном друштву. Скупштпна ирими извештај одборски М \лшн% тражи да се за чување шума одобрп 15.000 дип. \ Скугаптипа прими извештај одборски В. РадовановиК предлаже да остане бар 2.000 дин. за ношумљавање а не да се избрише С реКковиК и Ћурип су за [владин ир ддог Минн. иривреде вели да га јеједини раздог руководво, што је пристао на одборску одлуку тј. да се избрише сума од 10.000 дин. да се идуће године донесе зааон о уређељу шума. Ј оксимовиЛ је за то да остане сума ло предлогу владином. Г. Пои ,виК вели" да је одбор руководило то, што се не може корисно да употреби, а кад се донесе закон о шумама онда се може одобрати и већа сума. В МладеповиА, вели да би цела сума отишла више на дијурне но на шуме. Скупштпна прими одборски предлог Др. Л.ИлиК предлиже дасе свехемвјске дабараторпје споје уједну зграду, а не д«. при свавом миниет. буде по једна дабароторија. СтОгамислим да је довољна сума 6,000 дин. Мин аривреде прпстаје на аредлог Др. Лазе. М. ПетровиЛ надази да су раздози Д/;. Л.азе и умесни и корвсни. Скуиштина прими предлог Др. Л.азе. В. Радован)виЛ предлаже да се сума од 10,000 днн. за издржавањо некодико питомаца на страна по струци земљедедско-сточарској повиси на 20,000 дин. и 6,000 дин. да остане ио струци шукарској. В. ЖладеновиЛ брани одборско магаљење. Ђури/г мпсди да треба ове суме још и повећати а не укинути. II. РанновиЛ сажељава одбор, што је све суме, које су одређене на нољшривреду избрисао Скупштина нрими прочитане суме но иреддогу одборском. М ин. гривреде веди да су одборске уштеде код управе Фондова неумесне, иочем се јналази у ванредним придикама. Прво, што рачуни за посдедњих 10 год. нису скдопљенм; друго, што рукује капиталом од 36 мид. који је позајмљен разним личпостима. Управа Фондова има 14,000 дужника од којих 9,000 не плаћају интерес. Према тим окодностима морају се платити и раднпци који ће Јјруковати тим пословпма. Пристаје на мању угатеду. М. Нечрови& вели да Народна Банка рукује са 10—12 чпновника а у Унрави Фондова има читав логор. С тога веди требало би одредитн комисију да прегледа радове свпју чииовника, па који је год без носла да се отиусти, јер вели, шта ће ти чиновницгт, кад они за 14. година нису начлаћивади пнтереса. Иредлаже да се затворе један пут врата Управе Фовдова свима онима

који траже новац на зајам. С тога је за преддог одборски. В. РадовановиЛ је за одб. п. едл г. Лешјанин веЛ71 да је влада крива што је овај завод такав, јер сви кнпетани пачедници, који се ннсу допадади једвој вдади тражили су у унраву Фондова. Сгога је за предлог министров. Сре&ковиЛ веди да господа, која говорс против Управе Фондова, нксу погледала на приход од 920,000 дин • који Уирава Фондова донпсп, док је расход само 93,000 дин. С тога је он за преддог зшнистров. Ммм ир. вели да није никакав разлог да се чиноваици унравс фондова укидоју, што су рачуии на последњих 10 год. заостали већ на против да треба нлатити раднике да се ти посдови сврше. Скупштина прами предлог манистров. Селница трајала до 2 и г / 4 час. но нодне.

НХ редовни састапак Среда 13 Децембра Састанак отворен у */, час. по подпе. Предеедавао г. Катпћ. Бпла су сва гг. Мннистра сем Ђурића, Таушановића и Велсшпровића. Наставак нрегреса буџета ман. привреде. Код управе држ. ергеле Т. К. СпасиК тража да остане нозиппја за марвене декнре. Скупштнна нрими по предлогу одборском. М ин. аривреде моли скупштину да се суме под 129 и 130 сноје у једно. Скупштана примп. Код одељка „Унрава 'Гончидерске Економије" М, Петровић наводн како 1е рђаво стање у свима гранама Топчид. Економије, па вели да би боље било да се не тропга на њу. Преддаж; да се подигне ратарска шкода у Топчадеру. Мии. ар. веди да је нривреда у Тончидеру онаква, каква су и срества којима ра риснодаже. Скупшгина прнми предлог одборски. Код управе подрипских рудника Д. Ђврковић вели да је управа подрин. рудника веома потребна и чуди се одбору, шта га је руководило да је укине. Р. ПоиовиИ веди да се са 3040,000 дин. не може да сксплотише рудник, с тнме може да се плаћа само управа, а управа у оном рудиику, где се нгшта не ради ие треба, Д. РужиК веди да само двбијање одова из овога рудаика, доволзан је разлог да остане овај рудник. Лешјанин и Р. М итровиК су за то, да остане оаај рудник ВојичиИ прима историју подрин. рудника и к&о корисно преноручује скупштини да одобри познцају. Ј>уриИ мисди да треба да остане овај рудппк. Сг. Станновиб вели, иошто овај рудиик не доноси нпкакве користи, треба га укинути и ведн да је то руководнло од^ор. Ммк. ир. вели да се одово које се добнја вз тих рудника, носи на све јевропске нијаце, истпна к'»ристи нису в?дике, ади према среетвима су довољне. М. ПетровиЧ вели да су доиста подрииски рудници богати, ади са 40,000 дин. нс могу да се експлеатишу, треба бар 100,000 дин. шго за сад није могуће одобриги. Скунштива примп предлог мин. прпвреде. Код одељка управа у Мајданпеку Бончић ппта минпстра, шта ће управа кад је мај аннек дат под закуп. Ммм. ир. вели да је управа у мајданпеку за надзиравањи страних радника.

Скупштина прими предлог одборски. Код одељка поште и телеграф одбор је учинпо уштеду 100,000 дин. Мгш. ир. веди да је иоводом одборске рштеде одредио комисију која би пмала да нађе кодвка је највећа могућа уштеда у том одељку, и она ]е нашла да је највећа 58,000 дин. и то да се идуће год. не може отворити ни једна нова телеграФ или пошт. штација. Али одбор је ипак остао нри своме, Та уштеда у 100,000 дин. могла би бити само онда, кад бн се извесне пруге погат. иди тедегр. укинуле, гато мислим да није корисно. Другу уштеду могао бн^учиппти пенсионовањсм већих чпновника али би она пала на терет буџета пепсиопара. ЗоксимовиК је против одб упттеде. Ј. Ж. ЈовановиЛ вели да нас је сам број тедеграФ. (52) и поштара (146) у Веограду руководио да учипимо овакву уштеду а не број штацпја: Ђ. Врпчинац одобрава уштеду од 58 000 дин. ТшриЛ велп па се за поштаре и телеграФ. ностављају махом неписмени људи и само из тога разлога, да се истисне број неспособних љ уди, мислим да је руководио одбор да учини ону ушгеду. СретеновиЛ вели да би боље било да рабаџије носе писма него иоште. С реКковиИ вели, како је већина поттара, банкрота, бив. жандира, механџија и т. д. то сам за уштеду од 58000 дин. В. ЋладеновиК веди да је одбор с том уштедом хтео да се пстисну неспос бчи људи. Скупштина прими нреддог одбореки, С овим свршен претрес бухета мин. привреде. Читање буџета пенсаонера. Т. К. СиасиЛ предлеже да се укине ненсија Ф. Христаћу, јер не може бата и песионрр н гуверер Н. Банке, Ј оксимотК слаже с предговорником Турић мисли да треба стати један пут на пут пензиоиисању способних и здравих људи. СреИковиК вели, да не би дао ни паре па пенсију ЋирковиИ предлаже да пензионари не моху лсивети изван Србије. Валичевац предлаже да се свима пенсионарима смањи пенсија на половину Скупштина прнма предлог Т. К. Спасића. Ст. СтанковиК предлаже да се ук.;не издржање Ј. Димитријевића потпто је богат М' ј шиИ иредлаже да се, ако који тнсионар умре, не може поставити друга на његово место, већ да се његова пснсија сматра као државна уштеда. С ' ПетравиИ нредлаже да се укиие пснсија породици В. Јаковљевића М. ПвтрозиК вели да његбва иородица не треба да има иикакво уживање, пошто Вељко није учинио никакве услуге отлџбини. II. РинковиК нредлаже да се удари великм иорез на плате пенсионара Скуиштина прима предлог Ст, П етровића. (Наставиће се ИИСМА УРЕДНИШТВА НАОДД АРНДУТА (допис „М. Новинама) Иреиолац, 11, дек. 1889 ГОД. Госаодин уредниче, Није мп обичај никад био да мпого пишем а још мање ио новннама; но сада ми |се не може на ино да и оаај зчнаг не почне«. Прекјуче 9-ог о. м. ушли су 250 до 300 арнаута у нагпу сграну ча-

тави сат дубоко да на силу секу шуму и то на срамоту свој српској држави јер је преко етотнау дана орано тауме иосечено, које ввше ваља од толико хпљада динара. То је бпдо на десном крилу између караула Бр. 20 и 21. Арнауги су више пута опомишљани да не чине штету па кад им је п а т р о л а наша, то попова превјуче саопштнти хтела, они ; апуцаше из пушака на нашу патроду и тако се заметнуо бој. На пуцчње „пупмка долети наш храбри и отважни командпр чувени Гунак г. Алекса Богосављевић свбјој патроли у помоћ. Бој је трао пуна четири сата. Од наших ,су рањени командир г. Алекса, бољубагаа Крсто Мидојевић и Јабдан Милојевић и стражар Веселин Јездимировић. Арнаутски губптци несу тачнв па зато ти нх и не јављам. Не бих ти ни ово јавио нб ево шта ме паћера, Јуче сам поднео, једну депешу телеграФ. штацпји у куршумдпју која овако гласп : Дервиш бегу Љубовнћу гостиони ца два тигра — теразнје Београд. Јуче је био жесгоки сукоб са Арнаутима на десноме крплу, ваш пријатељ командир г. Адекса рањен. Јабдан СтеФановић буљубша. Тедеграфџија изброја речп, па таман да нрама депешу, ади уђе у штацију наш срескп начедаик г.. Тоша Ефенди — прош пута нешто с' тедеграфџајом, а ои вајни и жадосни црногорац г. Вујовпћ дабуд врата ми депепху п рече да се неможе прпмити. Господпн уредпиче! Ја сам „радпквлап," боља но п ко други али не претендирам, да ми се као таковом неке привилегнје дају. Алн ми је криво зашто да се не прнмп једиа депеша коју отправљ&ч дпчно доиоси и која никога не вређа, зашто да се прпход умади п државиштета нанесе? Јер због једног ЕФвнди капетана??? Он иека се погледа у огледадо, па ако не зацрвени, онда нека прича о срнству и патрпотизму. Чуо сам да се ти слабо кога бојиш, него нишеш све што је нстива, ззто ти и шаљем ово моје Јнисмо и молим те да ^га у ирзоме броју твога лпста ама бага 'Јачно овако донесега, как ) ,та писах. „ Православни арнаутин". ТЕЛЕ ГРА1И „Малим Ноиинама" 13. Децембра. Петроград. Кад је пук телохранитеља стајао унарађен нред црквом' цуковник прочитао је једну цареву депешу и : ј Гачина којом изјављује да жали што му је немогућно рзд болести нрисуствовати паради. — При ручку који је држала та парада у дворцу Анићној присуствовала је царица. Врисељ. Штрајк рудара у о кругу Шарлроа-ском рас.те тако да се боје ошптег штрајка. Покрет захватио је све рудокопе Свуда се осећа оскудица угљена Сви с/у рудници сложни. ЉУДИ И ЖЕНЕ, Ево мене! Изаш1а је „МЕТЛА" Граблте, купујтб, а паслв ако хоћете и — псуј ?е! Цене 60 пара динарских