Мале новине

бавља све савршеније оружије, — дотле ми не само да не одржавамо досадатњи војни буџет, но та смањујемо за 4 милиона, дотле ми држимо у клсарнама само 9000 људи, дотле се ми не оружамо и ни мало не сиремамо. И тако радећи, како се надамо, како се сиремамо да дочекамо велике и судбоносне догађаје, који ће неминовно и у брзо наступити! Овако радећи и оеако штедећи како ћемо се у т»ш бурним и великим догађајима, к "ји настуиају, одржати свако како смо, а како ;ш радити и успети с ослобођељем и уједињењем Српства, а како ли сузбити туђинску и нолитичку и верску агитацију у срнској Македонији и Старој Србији На свима нама, на народном преставништву нароч^го лежи велика одговорност ипред историјом и ирсд пототцдма нашим за сваку погрешку у интересима Српства. На народном преставништву и иавладије, да пред овим <1>атима заостаие и озбиљно промисли и тто год снага Крал>ериие Србије дозволи да се учипи и изда у иптереоу Српства то да се учини и изда без икаква размишљања, ие мислећи на штедњу кад јој места није. Иначе, одрецимо се свега! ««82"€>-С8&» БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Поклон Приликом забаве „Фонда за потпомагање сиромашних велико жколаца" изволелв су послати Њихова Величгнсгва Краљ Алек андер 300 дин. бив. Краљ Милан 500 дин. и Краљица Натилвја 200 дивара. * Умро. Јаков Туцаковић, члан државног савета у пенсији, умро ;'е јуче у јутру, Погреб ће бити данас ире подае. * Пронвсен глас. По вароши се пронео глас, да је бивши краљ Милан

отишао из Париза, а нико не зна вуд је отишао. Овај његов тобож изненадни п тајни одлазак доводе у везу с „Бомбама", Веле да су му познанпци и новинари париски досадили са зан зткиваљима, шта и ко.зико има истине од тврђења у „Бомбама". Он, како веле на сва та за питкивања није хтео иишга одгопарати, шго толико чу/1није пада у оча што се извесна цифра у „Бомбама" и њему п) нписује. Да би нзбегао ова разна вепрпјатпа запиткивања, он је нашао за нужно да се за извесно време јклони од тако радозналбг света, а међу твм ће ; веле, издати једиу бр<>шуру, у вој ј ће изнети цео тогс преговора око примиња жељезнпчког уговсра Боитуов г, и најосудвчје побитн сва тврђења „Бомбина" и да су он к друга, у књизи „именована, лица потплаћена. Мма лп и колико истине у овом пронесеном гласу, ми не знамо нити примамо икикву ■ дгчворн:>ст за истиност њег ву, ми га просто бележимо онако, како се о њему по варешп гбвори. Одобрена пресуда. Касациони суд одобрио је пресуду Апелационог суда којом су, због убиства учитеља у Лпсовићу, четворица сељака осуђени на смрт. * Писац „Бомаба" Писац књиге „Бомбе" још није предстао иследном судији да се узме на саслушања п > ои'ужбама лица. која су именована у „Вомбама" да су поткунљени од Бонтуа. Суд је најпре нисао железничкој дирекција и тражио да му упути свога чиповника г. Тасу Ивковића, да као писац одговара ва тужбе. Дирекција је одговорила да је г. Иаковић отишао званичпим нослом у Ниш. После иеколико дана сј д је писао управи вар. Београда да пронађе г. Ивковића и упути га суду. Полиција га је нашла, али је одгорила даје г. Ивковић болесан. Лекарско уверење полицпјског Физикуса тврди, да се код г. Ивковића осећа пеко кркљање у грудима, али да му је глас јасан, те по свој при/пци држи да је катар. Због тога, дакле, што је г. Ивковић болесан, није ни могао предстати суду. ГГрема овоме отпадају сви пронесени гласови да је г. Ивковпћ побегао. * Збор код „Славијв". У јучерањем броју у кратко смо јавили ресултат

радпкалног збора кдд „Бајлона" и ресултат непартиског збора код „Славије". Сад хоћемо опширније да јавимо о овом последњем збору. У одређено време у „Славију" скуоио се приличан број врачараца н становника енглезовца. И ако је време одређено за збор давно протекло, ипак се на отварење збора није ни мислило. Међу тим видедо се неко мување, излажење наноље п улажење. Из свега тога могл > се сазнати само то, да се ради на томе да се овај збор не <>држи, по да сви одавде оду на збор код „Ба)л<>на." Њ јзад се сви присутни стрпаше у Једну собу „на договор," а полициски комесар остао је у ка<*ани како је и дошао, пошто је најнре ирепоручио „д-< ништа није боље но да свп оду тамо" (вод „Бајлона"). Кувало се, гов ргл > се, договирало се, чулп се и оваки гласови: „А што да их молимо? Ми хоћемо да кандидујемо кмета и помоћника за онај крај, за који нико ни води бригу. Они нису никаква власт да их молимо, као што они имају право да сами кандују тако и ми имамо. На послетку, овде је сазван ванпартиски збор да се договори о кандидатима па шта ми имамо да молимо један партиски абор," Најнад се ствар сврши тиме, што је овај збор без збора кандидовао лица, за која смо у јучерашњем броју јавилп, и да умоле збор код „Бајлона" да их ирими, што је овај, као што смо већ јавили, одбио. I Ово је јединствеви збОр, који смо ■ видели да се овако држи. * ИнФлуенца. По званичном билети1 ну, сем војске, разболело се 13 о. м. | још 148 болесника. * | Нова пошта. Јучерашњи број слу; жбеиих новина јчвља, да се у Нишу : на желепгачкој стан. установљава државна пошга под називом: Нигп-оаница, која ће за сада вршиги само | поштоносну службу ; у погледу вршења службе, ова ће пошта бити у свему самостална, но њен персонал биће саставни део нерсонала поште нишке. Према природи поштан ске радње, која се у Нишу жељезницом грана у три правца, амбулантна пошта линије Ниш-Врања потпа даће под управу ове поште чији ће персонал и вршити службу у њој. Ова ће пошта почети да дејствује од јануара 1890, а стлјаће у непосредној картирајућој вези с једне стране с поштом нишком, а с друге стране с

амбулантном поштом Београд-Пирот и обратно. * Извоз на Смедврево. Преко смедеревске скеле извезено је ове године производа у килама: -шенице 18 546.000 јечма 30^.300, ражи 181.400 , овса 405.200, кукуруза 450.530, очпнци од шенице 41.800. Сва ова храна извезена је за Аустро-Угарску. Сем тога, нревезено је преко смедеревске скеле за Аустро-Угарску из Бугарске као нрово < 806 000 кила овса. * Концерат. Друштво за улепшавање дунавског краја приређује вечерас код „Пивног Извора" концерат с игранком, у корист друштвене касе. улазак добровољни нрилози.

Народна Скупштина 1ЛХ редовни саставак Среда 13 децембра (Нагтавак) Претрес буџега минист. војног. Сре&ковиК сажаљева што код два генерала Намесннка и два војника у министарству мора он да брани војску. Каже: код свију држава у Европи буџет војни повећава се, а сама се код нас смањује, вели дв штедња у оваквам приликама може да кошта мнОг<> више но тр»швовп. С тога вели, не треба дпратп војни буџет, јер ако си богат, треба ти војска да очуваш то богаство, а ако са сиромах онда да те не даве. Лешјанин вели да пп једна штедња не може да буде од тако кобних последица, кко штедња у војном буџету, односно додатака мисла да су исго што и плита Р. Поаови/1 мисли да у оваквим Финан. приликама треба укинути додатке оФицирпма, а број војске и оФацпра ннјз ништа смањен, а ако сз не укину додаци, онда ћемо тако терајући дотерати дотле да ће доћи време кад неће моћи добити ни систематичну нлату а камо ли додатке. Д<, нАовиИ вели да је одбор по:решио у томе, што је додатке нижмх <Фицира ставио у системагичве плате, те тако један потпоручик, који о државном трошку сврши академију има 400 талира а један писар који је свршио В. Школу о своме трошку, пма 200 талира-

подлиота;

СИЛ&31К С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА ^БАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — с иоговором (писац задржава сва права) (73.) И тако се поступно долазило до уверења, да управо није никад ништа ни било; да је госпоЦ Мона изврсна жена и да су само пакосни заоидљивци изнели о н.ој разне измишљотине, као што износе о свима другим поштеним људима. Тако је сад г-ђа Мона излазила на глас кно жена „веома на свом месту", и бар у твесним вишим круговима њено нријатељство и њена дружба високо су се ценили.

Као и код других госпођа звониградских, тако су и код г-ђе Моне биле уређене јаузне. Разлика је била само у томе, што су код других гослођа јаузне биле по правилу искључно женски скуи, састанак самих женскиња, док су код г-ђе Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, те се тако у друштву и разговору остајало до у мрак. Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао: то се удесило уцраво само по себи и постало је као некакак обичај: дви пут недељно, у среду и у еуботу но нодне код г-ђе Моне скупљало се десетак отменпх дама звониградских, да ту поседе, поразговарају, ироћаекају, да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду. да п<>деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да је жу п сладолед, да пију лимунаду, пред ноћ да дође или кнез, или који од кнежевих блиских људи или иначе која од виших особа, шго још више оживи женско друштво; даме, које су већ хтеле ноћи, још застану »а који тренутак, и кад већ надне сумрак, онда се гости почну разилазити а добра и весела дамаћица испраћа их једне по

јелне, старајућп се да на растанку свакоме рекне по што пријатно и љубазно. * Било је 2 часа по подне. Г-ђа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки. клацкала се полако, дремушећи, час отварајући, час затварај)ћи своје живе, немирне очи- Обадва ирозора на пространом сал >ну била су отворена и свежи пролећни ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима, пунио је г<<лему одају. Г -ђа Мона дремушила је. Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак. Изгледало је као да њеие полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно. Кад би љуљушка*) у којој се г-ђа њихала, иравећи све мање и мање на ибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави,, Мона би јој лаким еластичним отискивањем ноге о патос давала нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.

# ) Љуљушка — велика наслоњача, нарочито улешена да се човек на њој иоже љушкати. 8сћаике18*ћи1 вову је Немди. (Наставиће се)