Мале новине

црногорским досељеницама знатну количину хране и семена за сејање У тој цељи затражио је народ тог округа нужан број џакова из миннстарс тва Фананснје. * Нов дист. Јавали смо већ, да г. Стева П. Видак^вић покреће од Божића нов лист: Како сад јавља г. Видаковић лист ће изаћп иа пову годину, зваће се „Ве№рње новости" и излазиће измећу 4 и 5 сахати после подне. „Јуриш на инжињере непасредно јуриш на принцип радикалкома посредно. (Свршетак) Дозводите нам, да можемо имати ј и мадо поносптости, нв можемо бнти | раваодупша , када видимо, да се аажим друговима али и много млађим а и са много а много мањом спремом и способношћу с'једне стране а са мног<> мање иривредна ■рада \ у корист земље и народа с' дру: е ј стране, даје могућнос г не само да се снама изравнају но и да нас куд ј и камо претеку. Та и један добар газда, новећава ајлуксвоме калФН из ј године у годану, а ви нас остављате да гледамо, каио је овај дошао од једном за начелника окружног, онај задржаваог правобранпоца, трећ« за секретара у Министарству спољних послова итд. итд. Ово није лраво али истина је и то а имајте и на уму „да у свету брале нема љубави". Хоћемо свакоме ио заслузи, свакамв ао саособности. 0«о је пранцип радикализма али сте га ви погазили. Знате ди ко погради толике цркве ио Србији за ово неколико го-; дина ? — Душан Жававовић. Знате ли ко пограда ео готову 1 све школе од Турског рата па на овамо по Србији — Влада Николић. А знате ли колвко им се парод одужи? — Са 450 талира годишње пдате!! И нађе се један Миннстар грађевина у Србији, иосле пок. Љубе Ивановића иуковнвка који увиде ову грозну неправду и хтеде !бар прећутно да ода иошту и правду једноме уаређеном сталежу и дођвше људи к ји га не разумеваху и викнуше: штеди од инжињера, не дамо унапређење, не дамо више инжињере прве класе, не дамо ипспектора,

а ови запрепашћени погледаше решење и видоте : да је та штедња само дифе.ренцијал другог стеаена , па рек»ше у себи, да би непознату колвчину определили, ми треба у интересу исте донето решење да интегралишемо. | 5) Огрешили сте се и о ранг и аукторитет чиновника. Ставили сге начелнике и шеФОве оделења са мањом платом од онах органа кбји <>д првих заповести и наредбе примају, Ногледајте још једном добро, шга сте у гврдили. Ако не увидите, до- ј цније ћемо показати, али коме ће I то служити на част? Прочитајте! добро још једном оно, о чему доноси ге закључке ! ј Закључак Господо ! Принции радикализмаје награда иравредна рада. Техничари привређују. 1/1 најмањи и највиши чиновник у грађанско/ струци решава о издатку државдих н -ваца и воваца народног приреза. Како они еађу, онако ^бива, онако Мииистар од'брава. Оаи вам дакле могу миог > н мпого више хиљчда да привреде но што износи она сумица коју сте на њихова унапређења укинули. Ево вам само једна еклатантпа прамера: Инжињер окружпи саставво је предрачун за оправку моста у Мишљеновцу ка реци Пеку. Предр^чуњена сума износила је 18000, динара. Оаај предрачун требало је у Министарству прегледати. Дошло је у руке и способннх и вредних и савесних људи. Смањи се предрачуњена цп®ра на 11000 динлра, ма лицитацвји се предузимач прима за суму од 9600 дииара! Није нпкоме нс познато, да се лицитанти увек на лицитацији међу собом споразумевају в погађају. Сад, да је предрачунска цена <стада по предлогу начелства 18000 .динара, нема сумње да би на лицгГтаци;и ззашло око 15—16000 динара ! Видите ли да Вам је савестан и озбаљан рад уштедво на оправци само овог и ста око 7000 динара! Међутим ја сумњам да цела сума на унапређење гехнички чановиника, коју сте ви избрисали износи 9—10000 динара. Мал^ сте уштедили а многе сте у:Ј редили. Ако у истини хоћете да подпомогоете привредан рад, ако хоћете истинске а не аривидне штедњ : , ако хоћете да корупцију чистите, онда сте ^ужни да технички сталеж правично

наградите, онда сте дужнп да буџет министра грађевина не само од корица до корица вотирате, но да га аозовете да Вам у ирвој идуКој сесији иоднесе иројект, ио коме Ае се инжињери у алатама изравнати са члановима касац^јоног суда и арофесорима Вел. Школе. Ово захтева не само правда, но захтева ннтерес дпжавне касе. интерео народа и интерес оних милиона народног ариреза који се на грађевине ван држанног џета редовно трогие. Итеграм. Наша штампа Нишка ,,Слобода" под насловом ,,шта је ово" доноси сле деће: ,,Ој давори ти Србијо дивна, „Шта си данас тужиа дочекала „Да Арали сад по теби суде! ПараФраза ових стихова народних, који се почпњу са: Ој, даворц ти Косово равно," најзгоднија је ва овоме месту. У орад Србвје, у поносном граду Нишу, ујекунапора, да се <;ва земља ослободи туђинаца којима је Србија широм отзореааЈбила — еа јучермшљи дан (католичка Божић) затвара се срн. државна иселезничка радионица наредбом срп. државне дирекцаје, и истерује на сокак 70 и вите Срба радника, украћује им се надница (јер к,о сме пдатита коме наднвцу п ондакад <>н не ради.?) само зато, што је двојица тројаци странаца катодика, чи вута која ле су гера, — Божаћ ! Коме да се не отме уздах изгруди. „Ојдавори таСрбијо тужна, и кОме да се не исаунегруди иатриотскам болом, ко да г,е не уппта: шта је ово? Је ли ово Србија иди Палестина, али какав Фатерланд?! Д«нг;с кад се упиру погледи и на владу и скупштину, н очекује од е да се Србијд очисти странаца данас кад увређени религиозни осећаји српски протектвују противу нопуштања чивутској шпекулацији, у нознвању наредбе о затварнњу дућана празником и недељом, на гатету морила и релагиозностп нашег иарода, данас кад се чују захтевп да се очува

вера, да се празнује недеља а празник, данас са места са кога се очекује бар пажња према овим боним и сузним захтевима и очекивањима, презриво се све то одбацује и немвлосрдно вређају несумњиве светање наше. Не чудите се што противу ов >г протествујемо. Мислите о вери как> уоћете будпте тодерантни нрема другам вероис.повсстима адп чувајте вашу сопствену, која је проглашена за државну и којој је угдедно месту дата у Уставу. Шта ће те о овоме рећп: Ономад је био св. Никода српска светитељ, срнска сдава, и на тај дан кад подовина и више радника те радпонице жељезничке коју накатодички Вожић затварате, слави — ради радионица цео дан као а сваког радног дана. То мора да боли, Слава је знамење ср[:ско, слава је обалежје Србаново, његовч највећа светиња — на зар сраска државна радионвца тог дана отворена, а на католички Божаћ затворена?!.... Кажате чпме се то може да нравда?... Оћемо да чујемо шта*ће наддежни рећи на ово, То нас веома интерееује. Да видимо как»а ће бичи званична исправка. која ће се поводом овог написати и онет порављамо „Ој Србајо, шта си дочекала." * Ншнка „ Слобода" нма овај до пис из Брза Брода (код Ниша) 20 новембра 1889 г. Владика г. Јероним утврдио је СТаЛНО нре кратког времена на парох габровачку неког проту Константииа Николајеваћа, и ако је овај нрота био / Риму код његове „непогрешивости" ЈХеона ХШ. и од овога примио програм и инструкције, по којима ће ншрити пропаганду у православном живљу на балканском полуотоку. На повереној му мисији усрдно је де.жовао поменути нрото — по Старој Собији и Македонији ади са но све незнатном уснехом. По обављенпј мисијн тамо, дошао је амо к нама, где видимо, да је братцки дочекан, примљен н за сталног пароха једне српске парохаје утврђен. Прото Костантин носи на себн одело грчко —- псточног свештенпка, а какве је вере и народно-

П0ДЛИ0 {

СИЛАЗП С ШОТОДА РОИ .ЧН ИЗ ЖИВОТА 'БАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — с иоговором (писац задржава сва права) (74) Г-ђа Мона била је обична дама од својих 40 година. Смеђа, дугуљастих образа, без икаквих особитих знакова на лицу, она ничим еије иривлачила нарочиту пажњу, сем што су њене веома живе и веома немирне оча издавзле жену успалЈвна темперамента. Баш у тренутку када је госпођа дала својој љуљушка нов покрет, врнта на дворани полако се отворише и на њима се указа висок, крунан, трбушат господнн, у мајорској униФор-

ми, с отомбољсном доњом усном. Он отшкрину врата и застаде, Мона отвори очи, баци летимичан ноглед на господина, па брзо онет зажмури. — Не спаваш? лако.

упита господпн

по-

— У1>и, уђи —■ рече госпођа нехатно, погледав господана само једним оком, и то нола затвореним, продужујући св^је љушкања са затуреном наслошеном главом. — Одлазиш — упита госпођа неотварајући очију. — Идем.... у канцеларију — рече господнн, па онда нохита те додаде. — Тако смо у послу! Још једнако ти проклета сиисковн обвезника. Слоје неинтересовање за ствар о кбјој је госнодин говорио, а можда и своје неверовање у мужевљеве речи (дебели госаоднн био је но свима службеним доЕументима законати сунруг г-ђе Моне) — г-ђа Мона изрази лаким пућењем усана и два нут поновљеним мршћењем Ове жалбе мужевљеве на краткоћу времена и на огромнОст посла у толико су је мање иитересовале у к >јшко је чешће имала ириливе ввдети, како њен драги супруг одмах после оваке

једне жалое, одлази у кавану и до мркла мрака већ не излази више из карташке собе. — А ти данас опет имаш јаузн — ноче опет муж после кратка ћутања, Ако случајно буде и кнез..., На ове речи г-ђа отвори очи и погледа мужа чисто зачуђено, као да је хтела рећи: „Ако буде"! Е мој будаче, на ти још на то не знаш шта све данас има овде да се изврши!" Госнођин поглед то је ■ говорио. Понтто ,је два пута одмерила мужа од пете до главе, она опет спокојно сведе очн и њен поглед сад као да је говорио: „Па наравно! То је са, свим природно! Такав дедак као што је он, зар он може разумевати тако Фине и суптилне ствари, као што је ова. С тога није ни чудо кад он вели: „ако буде кнез." Уснокојена таквим размишљањем к >је се и нехотице ређало у њеној глави, г-ђа Мона продужи својз жмурење и љушкање, док је међу тим муж развијао даље своју молбу. (Наставиће се)