Мале новине

БРОЈ 362

ПЕТАК 22. ДЕЦЕМБРА 1889.

ГОДИНА II

ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАИ

БРО Ј 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ & годину . 30 динара Ва по године 15 динара На Ц меоеца 9 дивара II РЕТ1Т ЈОПКИХ

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАЕОГА Оретплата из унутр. полаже се само кед пошта

За Београд нета претплате — Лист се прлдајв на број

ПвСМА И РУКОИИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих^! Новина " Тспличин венац 6р. 17., на горњем слрату. Претплата се примв нод свију пошта у Србиј* ЦЕКЕ 0ГУ1АСИИА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на чеифтој од петит реда 10 пр. дан. Г5РИП0СЛАН0 стаје 50 ир. д. од петит реда шшв штш

Огласн Јевтино, по потреби и са сликама.

За ввано оглашење плаћа се држ. такое 20 пр. д.

ВЕИИ ОГЛАСИ ао иогодви

ч

917,3,10

За офинирско одело у свима прописним бојама имамо на продају. ТерзибашиЂ и Ђорђевић у Београду и Крагујевцу

* Молим да се чита * Част ми је ставити до знања пОштованој иубдици, а нарочито Свечарима и потрошачимп брашна и квасца. с којим сам моју радњу иодпуно снабдео како са пештанским панчевачким и осгалнм ратџм брашном и квасц»м у свима сортама, које дајем под гаранцчју за ргзвијање рааног твста. Иста- радња ирими ни израду свпковрснв колпче за славу које ја израђујем тако да ми није у стању овде нико конкурисати као искусном мајстору у своме завату. Исга радња израђује за свадбе и балове и остале даме врло добро кајзер-семле, векне и сва остала аецива гато се овог заната тиче. Зато молим п. п. грађанств ", дамс, нскагсеизволе и сјетити и о свему се уверити. Све поруџбине и остало у радњи изра))ује се са највећом чистоћом и тачном послугом. Молим за посјету. С поштопањем Ћ%ЈГА1Р> ЈЖ ЧКР ** " т пекар на „Зеленом Венду" лреко пута ка»аве 927, 2—8 Америке-

Великм Избор У Београду ће се дист Каљача, Шлофјанчи и Унтер и Да.Бв ИрОДаваТИ На број. Обраћамо пажњу оних,

цига, ирслука, Лебади, рукавица чараиа и т. д у трговини који дају огдасе, да је наш Тше с. Орешкови^а „шст најраепроетјзањениш кнез МихаЈлова ул. бр. 3. 1 ' г Ј Цене умерене и утврђене ^ ПрИМа ОЈМаСв 110 Вр™ 909 8-10 ,30 умеренојцени, —— —— -•«>

ЧИТАТЕЉИМА

Од нове године отвара се нова претатта на „Мале Новине" за Србију, Прегпдату нанашлист примају све поште у Србији, и то је једини начин претплаћивања, јер уредништво не прима непосредно претплату. Оно ће примати претлату само за она места, где постоје амбулантне иоште, које не могу иримати претплатукао и за она места где нема пошта

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТМ Грејање вагона. Прекјуче је чињена проба да се паши железпички вагони греју унапредак паром. Састављен је био једин комилектан воз, иа је — паром загрејан — отпутовао до Ресника и вратио се натраг. Људи од струке уверавају, да је ова проба испала на задовољство испитне комиеије. * Писмо. Уреднвшгво је добило пасмо, у коме се веди: Од некога доба вула се по београдским улицама један жмирав, разрок човек час у дугој белој тогп и белом калнаку, а час у плавој и плавом калнаку и грдном палицом у рукама. Својим ругсбвим п одвратним лицем, својим несмиреним погледом,својвм наказним рувом, у опште својим целпм бићем буди у грађана најодвратиије осећаје гнушања. Иајобичнија људска радозналост нагнала нас је да нронитамо коме реду људп припада та саблазан. Уверилп смо се да је свештеиик. Ие можемо се довољ >о

начудити како г. митронолпт тај највећн нобораик прав >славља, хришћанскога морала, српске цркве, смирености и нобожности није до сада прииетио ту поповску саблазан н натерао да а што смирени)е и саобразннје осталим свештеницима носи те да тнме скрије одвратно лице а угатеда добрим хришћанама београд. осећаје ннјвећега гнушања које та поновск.1 саблазаи производи. Ио ми се надамо да ће г. митрополлт изгубив то из вида, а у интересу хришћанског морада који је. по вему, у последље време јако опао, наредкти тој поповској саблазни да се смареније и уљудније носи, те ће тиме докачати да одиста има она својства која му горе приписасмо и сачувати поповски углед,-морал, смиреност, а београд. хришћане ослободити те поповске саблазни. * „Свети Сава и Фармасони", тако се зове једно „припосдано", које .је у јучерашњзм броју „Срнскс Независности" упутио г. Кос.а. Пбповић Лаолац. окр, начедник у пепсији, на адресу друштва „Св. Саве", желећи да ва челу тога друштва што скопије види г. митроиолита Михаила. Ми против те жеље не можемо имати нишга. јер је свакоме дозвољено да жели што му је драго, али што имамо против ове изјаве једнога пензионованог начелник«, то је што из ње излази да г. Поповић не призааје, а либералнп орган пристаје, да пису Срба и они, који нису православне вере. Не улазећи, за сад, у оцену самог тог гледишта, не можемо а да и г. Лаолцу и органу либералне страпке не кажемо, да таким својим мишљењем чине врдо рђаву и врло негативну услугу српској идеји и српској мисли, већ на иротив иду на руку пропагандама, непршјатееком Србији п српској мисли. Не можемо а да узгред не напоменемо, да нас у овој оцени горњег припосланог г. Лаолчевог не руководе никаквп озбори нп према лнчностима ни према нашим политичким страикама, већ једино Фактачка истина и интересп Српства, а писац ових редова ако би и према коме имао водпти какве обзире, однста би имао према г. Лаолцу. Ми ћемо се на ову ствар вратити. * Иоји Днђзлићк. Наши читатељи сећаће се, да се међу личностима именовчним у „Бомбама да су примили мито од Бонтуа налазе и браћа Лнђелићи с циФром од 10000 динараСваки живи разумео је, да се то односи на овдашњу браћу Анђелиће : г. Ж1.вка, начелника мииистарства у иенсији, и г. Светозара унравника централне ноште београдске. И они разумевајући да се она иозиција у „Бомбама" односина њих, подигли су тужбу иротив иисца г. Тасе Ивковића. : Кад је иследни судија пошао г. И| вковића да одговара но тој тужби, ; он је изјавио, да се оно тврђење у

„бомбама," о браћи Анђелићама неод" носи на г. г. Живка и Светозара, већ на ону браћу Анђелиће и.з нрек>, т. ј. управо на нок. патријарха Германа и његовог брага. Кад сеуз \ е на ум, да никакви Анђелићи, ни из нрекг ниодавде нису имали апсолутно никаква учешћа у примању железничког уговора; кад се зна да Бонту није имао никаква разлога да подмирујечак и пок. патријарха Германа и његова брата, онда се оио тврђење у „Бомбама" мора узета да се односи на овд. браћу Анђелиће, које је име иначеврлоретко. И кад се ствар овако мора узети, и кад писац да би себе извукао вели да су то браћа Анђелићи из прека, онда излаш даје оно његово тврђење неистинито. А кад је једно неистинито, онда је тешко П јверовати, док се не би нро ■ тивно доказало, да су и оеа друга тврђења истинита. * И па трв&и пут под суд и у притвзр. Уредннк нашсга ^аст« мора да се родио у несрећан дан. Ако је полиција, она се наврзла на њега забрањујући му листове и непрестано га тужакајући суду; ако је суд ни он му не да дахнути, већ га неирестано ставља под „суд, па чак и у притвор. Мора бити да је Јако Богу згрешио кад ето га сваки час туже и забрањују му листове, стављају га под суд па и у иритвор. Јуче пре подие око 11 сахати донесе му пандур судски нозив у коме се позива „одлаж ради саопштења неког решења'" И он оде у суд где му по ту ;к1 .1 управе вароши Београдасаоште, да је суд нашао да нема место да се стави нод суд за чланак „Састали се" у 282 бр. а за белешку„ Стандард" у истом броју да се стави под суд и у иритвор. У тој белешци, ако се наши читатељи сећају, дописник „Стандартов" говори о ситуацији у Србији па вели да се она налази између два краља и једие краљице, три регента, и једне јаке и нопуларне владе, а свеједио с другим у завади. Суд је нашао да се Тим белешиом наноси увреда Њ. В. крал.у, намесништву и влади на уредника ставио нод суд и у притвор. Али норед свег тога што је рођен у несрећни дан, ипак се нашло добрих људи: гг. Стева Добрпвојевић адвокат и Данило Стевановић пензионар који јамчише те га суд нусти да се из слободе брани. * Њ. В Нраљ Александар још се никако није састао са својом Матером од како Ј - е одавде отишао бив краљ Милан. * Тргао оставку. Како чујемо, г. др. Лаза Пачу, вршилац дужностиуиравника монопола дувана и овог нута је тргао своју оставку, за коју смо били авили да је дао на своје звање. Ио