Мале новине

вања. Иснод сгт л љних омотача од финог црвенкасто об^јсног ЈаненОг нлатиа. који су некад били пурпурни, нашло се некодико стотина метара дугих ланеиих пввтљнка, које су биле чврсто уз тело обаије-е. При одвијнњу њихону нашло се име иокојниково. „Бекретх " а доцпије Вуџе је прочитао на једној пантљаци речи: „Озирису" и „Годвна" ади је датум био унмштен. Натииси су бил« у хијерартпчаом или курсивном обл:ку мисирских хпјероглиФа. Л.ице је показивадо оштре црте, очи су биле од стаклета. Глава је изгледада кчо сугљенисан «ч а б ја коже на телу била Ј8 мрка. Срце^ и утрбух били су иамештенн између ногу. Пошго није бмло никаквог ирстења, покојник свакојако није нргшадио вишем сталежу. Бадсамовање нзвршечо је на најбољи тивљаиски начин на 800 година нре христа. •— Умрла. У Опорту у Португалији умрла је 16 о. м, бивгаа бразилијанска царица Тереза Христина Марија од болести у срцу. — НајввЂе позориштв на свету. У Чикагу отиореноје 27 пр месеца иозориште „АпсШопит" које је једно од најкраснијпх оиерских иозори шта на свету а без сумње највеће од свију. Том свечаном чину црисуствовао је председнпк сједињених држава америлшх Харисон и до 5000 гледалаца, а у сноредним улнцама било је још два пута толико света, који није добно пристуеа у позориште- У 'унутрашњости те огромне палате горело је те вечери 5 хиљада еиектричних светаљака, а на нозорницн хиљаду. Ова је опера не само највећа на целом свету већ е и у уметничком погледу архиктектонско ремек дело, израђено ве ома сјајно и раскошно Унутрашњи облик је са свим нов и особит, какав нема још ни једно позооигате. Да би у зградп била што боља акустика, гледаоница с позорницом грађена је у облику дозивала (8ргасћгоћг). Позорница је уски крај тога дозивала « гледаоница се нродужује у облику ваљка, којм се ирема крају све лише гаири Свечаност отварања отпочела |е свечаном нрологом, којим су гости ноздрављени. За тим је на бурно захтевање публике изагаао иреседник Харистон, које ноздравио публику говором у коме је изјавио, да никакав говор не би могао изразати њег. ве осећаје у том часу. Саао г.;ас бесмртне певачице Адедине Патн, к >ја је так >ђе уве-

дичада свечаност својим присуством моћи ће пзмамити овом веДаким сводовљу јеку њвг-вих унутрашњи тајана. Оп леели, ла та зграда свако веле скупља у својој среднни у великом број 7 грађанство чикага те да га својим божањскам мелодијама узпоси од дневних брига и једа у вкше с®ере радост и ужпвања. За тнм је збор од 500 иевача отпевао свечану кантату а после ,је узо ушевљено клицање пубдике изиила на позорницу Адедива Пати и отпевада песме. „ Ноте 8\теа(; о Тће Кии1ег, а Сћогиз" Послејебпо концерат, на коме је невала и једна Хајднова композицнја. Свечаност је свршена тек око поноћи, — Иетеор. Из Фрајштата у Горњој Аустрији јављају 16 о. м. ово: Саноћ око 7 сати и 18 мннута опазао се на ссточном небу ј< дан врлО деп метеор. Он се кретао кр вом путањом, која је дако надала, од југозапада према с вероистову <>д придике за 12 секунада- Као вео■*.а важно ваља напоменути да је метеор на средини свога пута застао заједан тррн.утак и за собом оставио привидн> тело, које се, кад се метеор даље кренуо, привпдио још увећмло и за тим експдодиразо у илавој лепој светдости. До средиие метеорови пута могло се на белој светлости опазити и лако светдуцање у нлавој боји. — Изгорел) једанајест душ к У једној кући у Фурону, вароши у Мачигину, нојавао се пре неки даи пожар. Једна породица од једанајест душа која се мало пре пожчра вратзла с једеог бала, изгорела је сиавајућа, а на једно се од њих иије спасло.

родатеља. Једина му је страст нрикупљање старог оружја и новаца. 0 њему иричају две карактерастичне анегдоте. Кад му је било десег ^годана , играо је једном са својим рођацимм и децом иеких редикодостојниника, Дође се до жестоке свађе и нринц, ван себе од љутине, иодвикиу: „Срећни сте што још нисам краљ, иначе бих наредпо да вам се сзима поодсецају гдаве !" Кад су то иркчаДи краљица, није пустада припца четрнајест дана из собе а нн отац ни мата иису га виђали, а сем тога одузеди су иј и омиљеаа јела. Лекција је дејетвовала , ади ипак принц је био према својим годипама страшно равнодушан према свему ? Да би му за сваки могући сдучај осигурали нрисуство духа, често га нзвенадно упдагае, доводила су га у опасне сатуације и навикавади су га на најоиасније нојаве. Једнои је иринц— то је друта анегдота о њему — присуствовао покушајдма с нуцањем динамита. Поред њега прсне једна бомба, рани га л&ко, претрна га земљом и врдо веће тешко повреди једн >га ОФациракоја је стајао п>ред њега. (Сваприсутни беху упдашени, само је праац остао морад и рекао: „Ако бомба не п >вреди, неће за цело ни помиловати!" Он .је помагао Јда тцгако рањенога мету на једна кода а о својој се рани нц мало аије брипуо. Сад пранц олужи код пете пешадиске реге»ленте с највећом тачношћу и ретком ирнљежношћу.

СМЕС

— Талнјански престолонаслздикк. 0 талијанском ирестолонасдеднику доноси париска „Фдгаро" не баш ласкг]ву карактерастик)', која садржи до сад мадо познате појединоста. Принц Пеапољски навргаио је 20 година 11 новекбра. Идуће годпке нутоваће ио Немачкој , Шиаиији Португалнји, Мароку о Мисару та да позна стране дворове. У истој години ностаће и сенатор. Принц, који је добно строго научно васпптање, тедесно ипје довољно развијен. Израз његова лица уе строг и кад шета са својим родитељима јако се раздикује његово одбијајуће држање од пријатности његовах

Изашао 1'е из нггампе СРПСКИ ЗАНАТЛИЈА КАЛЕПДАР ЗА ГОДИИУ 1890 С ОВОМ САДРЖИНОМ : Насдоваа слика од Уроша Предића I, одељав Кадендарски део с разним корисним белегакама. II. одељак 1. Садашњост и будућност српских заната и занатдија, од Раше Милошевића. 2. Проазвођачке и стоварпшне задруге од Раше. 3. Први ловац, од Љ. П. Ненадовића. 4. Користи од удруженог рада, од Раше.

б. Тешко, је браде, међу људнма, песма од Брзака. 6. Раденичва песма од Др. Ј. Идијћа. 7. Бедешке о нашем ФНнанциском стању. 8. Шта у местоеснаФа? Од Раше. 9. Стакдо са слнкама, од Раше. 10. Шта нам нредстоји ? од Драг. Н. Л.апчевића. 11. Наши занатн с погдедом на савремена усавршаце и напретке а поједнним занатским гранама. а) Нешто аз Обућарског и сарачког заната са сднкаиа, од Светозара Томића. 12. Слика Жавојина Жујовића. 13. Нешго о ковачком, димарском и бравароком занату са сдикама, од Свет. Томића. 14. Слика Светозара МаркЈвића од Предића. 15. Жавојин Жујовић и Сзетозар Марковић, од Раше. 16. Наша нндустрија, од Раше. 17. Наша жедезнаца, од Јел. Павдовића. 18. Израчување геометрисках површана сасдикама, од проФеоора С. Д 19. Урош Предаћ саикар. 20. Разае бедешке. 21. Правнла „Ванатднјског Удружења". 22. Завршна реч. 23. Разна огдаси. Кадендар се може д >бити у свама књажарницама и код меснах одбора „Занатдијског Удружењг" у унутрашњостн.. Цена јја I дчназ. Слаке Жавојппа Жујовића и Светозара Марковаћа могу се добита код уиравног одбора „Занатдајског Удружења" 50 пара комад.

Изашла је нова, врло чашм љива књига са 10 слика: ЈЕДНА СРЕЋКА РОМАН ЈШЗила Вериа превео ИВАН ИВАЕИЋ Цена 9 гроша Добија се у редакцијн „Одјека" и у кљижари Браће М. Поповића (кнез-Михајлова улица.

јим шнљатим забатама, с капцама на прозорпма с мтгобројним оџацима, лагано су несгајали у Г ј сто ј помрчана. На кули енископије ударч 7 часова. Крастина се није мицада, н сва цвок >ћући внкада је: „Дебпш)!.... Дебиш >!..." Ала у тренутку кад се бдедо светлуцање сутона распростирало иоследњи пут но врховима кровова п пре иего што ће га са свим нестати, она се наједаред сва стресе од глаае до иете, пспружи врат и њеио — скоро десет годвна — неосетљиво, равнодушно дмце доба такав израз разумевања, да слушкања саветаика ТрамФа, која баш подметаше крчаг под славину, пзиенађена осврну се да аосматра овај покрет дудии. Тада баш про.чазаше поред кућа пека жена оборене главе, држећн нешто завијеао у рукама у платао, нешт > што се отимаше. Та жеи.ч, у магдв, изгдедала је чудповата; трчала је као каква крадљивица која тек што је извршада с> оје дедо, вукући за соб>м по блату своје каљаве хаљине. Христипа Ениг бешепружида своју ведвку еуву руку, а угпе јој изг-вараху неке неразумхиве речв; »ди наирасно јој се оте из груда \зв 1н којм уша раздире: и Оаа

И јураувши преко пајаце, за некодико секунада створи се код угла улице „Вељ-Фераљ" где жена тек што замаче. Ала ту Кристина сс заустави сва задуаана; туђинка се беше изгубала у мраку неког канада и чуо се само једнолики шум воде која је надала са олука. Шта ди се догодило у душ« ове луде? Да ли се сетила чега? Дч није било какво нривиђење,, један од оних светлих ^тренутака душе који вам за час оокажу безну прошдост? То не знам. Свакојако она. се беше опаметада. Не губећи ни један тренутак да даље гони ону коју је мад > ире видела, несрећница се усне удицом „Троа-Бато," као да је вихар носи, обиђе угао цијаце „Гутенберг" и устрча уз степене иолацајца Каснера Шварца и запшнта: — Господине, крадлтвци деце су пр»нађени. . . . Ах! само брзо . . . Сдушајте .... Слушајте! Г. полацкјацбаш је довршавао своју вс -ч 'еру. То је био озбиљ&н, ткчан чоаек, који је јчко воЛв<> да се на мтру св-:ра што .појоде; појава те нвсрекчкцо јако га улн-.кири, нч ношто оставн

шољу с тејом, коју Је уираво носно устима новика : —- Ах! Боже! зар нећу имати ни једиог манута одмора преко даа ? Има ли несрећнијег, човека од мене? Шга хоће од мене та луда? Што је пустнше да уђе овамо? При тим речзма Кристиаа, умиривши се, одговорн гласом пуиим молбе: — Ах, господипе, ви питате има ли несрећнијг створа од вас. . . . ада ногдедајте мене. ... погдедајте ме? Г."ас јој дрк гаше; св >јам смежураним прстима заклањчше дугу косу с бледа лаца : она беше страшна. — Луда! јест, ја сам бида луда. . . . Господ из сажалења беше ми одузео памет да данше сносам своју иесрећу. . . . адн ја нисам ваше луда. . . .Ах! шта са* видида! Та жева носаше пеко дете . . . јер то је било дете о томе сам уверена. (Наставиће се)