Мале новине

6Р0Ј 366

СРЕДА 27. ДЕЦЕМБРА 1889.

ГОДИН А I!

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10.П.Ц.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину . 80 динара На ио године 15 динара З'л 3 моееца 9 цинара 1Ћ РЕТХТ Ј0Ш11

ДНЕВНИ ЛМСТ ВА СВАЕОГА Оретплата т унутр. нолаже се само код пошта За Београд нема претплате — Лист ба прсдаје на број

ГГиСМА и рукописи шаљу се власнику „Малих Новина" Топличин венац бр. 37., на горњвм спрату ?'рвтпаатп ср прима код свију оошта у Врбијк —о~ ЦЕНЕ 6ГЛАСИМА Иа првој страни од петит. реда '20. пр. див а на четвртој од петит реда 10 пр. диа. ПрНПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда ^вхттаа

агласч Јевтино, по лотреби и са сликама.

За свако оглашење пла+.а се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕТШ ОГЛАСИ ПО Л01 \>ДВИ

ФгЧ:,

Наш нигда незаборављени Ђорђе Антоновић шеФ жељевничке станице у Сикирици после кратког али тешког боловања умро је 23. ов. м. а сарањен 24. истог у Београду. Јављамо нашим пријатељима и познаницима ову тужну вест. Ожалошћени : Даринка супруга, са децом; брат: Настас, братанац ГЈаја, снахе: Маца, Лепосава, таст: Јевта и остала родбина

0

п о м е н а Позивам сву ону госиоду, која ми дугују од коста, да шт дугове своје плате најдаље до конца ове године. Ако ми до тога рока не плате, то ћу имеиа свију изнети иа јавност нреко свију „Дневни Листова" а затим ћу их све без разлике тужити суду, — Ово нека им је најозбиљнија и последња опомена. Аца ЈевановиЂ 872, 1 3 каФеџија код „Здатног Јагљета Ј на Теразијама

Због смрти мога брата не могу славити ове године славу СВ. СТЕВАНА. Настас АнтоновиЂ чиновник Главне Контроле. 995, 3—3

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ „Шабачки Либерал" Зорлн се окомио на „Мале Новвне" у чланку „епергија барона Темеда", пребацујући им да су прнномогле да престане „СоггезрпДапсе ВаЦашдие", која је „бранила савесно српске ннтересе и фшшм новинарским нером одбијале свенападе халапљаве штамл.ивв штампо аустро-угарске", тврдећн даје бар >н Т^мел, аустро-угарски нослопик у Беотраду, радив преко „Милнх Новипа". Овако што могу тврдити и писати само недотупавни мозгови, као што је онај к ји ло шабачком „Либералу" шарабата и онаке бљувотинеј кно што је горе поменути члаиак. Да ли „Либерал" чини добро кад овако брани не „Балк. Кор.", већ њена уредника, чистокрвна шумадинца Брезница и да ли су „М. Н." имале ираво што су панадале иа онако уре1 )ивћње ииформациопог листа владиног — о томе у идућем броју. Али сматрао за дужносг да објаснимо срџбу „Либералову", односно оног госиодина к»ји је у „Ли-

бералу" нагаарзбатао „Енергију баропа Темела", Тај човек, који је своје „новиаарске" услуге нудио свима овд- шњћм уредништнима на би) одбијен и најзад нашо прпо«жишта у „Л&бералу" и нишиој „Старој Србији", нонудио је да наше уредвиштво прештампа један његов допис из „Ст. Србије" о једном лрагоману овд. аустро-угарскиг носланства. Кчд ми чо нисмо хтели учпнитн, јер нвсмо били вољнн да и ми пречишћавамо личне рачуне тога г. деписнпка и поменутог драгомана, а и што нисмо могли зиати у колико су истинита тврђења дониснмкова о драгоману, онда се г, дописовк „Либералов" јако, веома јако „ополчио" на нас, и то његово „ополчење" против нас, (ако се пе варамо он је и некакав војник аустриски достпгао је своју кулминлцију у томо што тврди да ми потномажемо барона Темела. На оваку дрску и безочну лаж њогову умеће одговорити и сами наши читатељи, само ако се сете шта смо ми ниеали о Аустр -угарској, ако се сете да је паш дист забрањен за Аустро-Угарску; ако се сете да смо ми бага пре пре неки дан, а у чланку „слобода штампе до иајширих границн/' нанали владу шт > по жељи једнога барона Темела гонп баш шабачки „Либерал", који нам сад подмеће да чииимо услуге бароиу Темелу.

Читатељи ће и с мн увидетп, колнк су истинека тврђења „Жибера-; лова" дописвика па ће нм покл нитп | заслужено презрење, а ми ћемо се идућн пут вратити на ову ствар опшириије. * Изј«ве жаљвња. На глас да је Миша Днмитрнјевић. власник ново-ј садског „Бранвка" убијен, уредниш-! тв „Српске Независности" послало је тедеграм уредништву „Бранкка" а главни диберални одбор породици покојниковој кзјављујући своје сау- \ чешће и жаљење за покојником. * ИнФлуенца у унутрашњости. Из Бачнне јквљпју нам : Руска грознаца — икФлуенција — н код нас се раснрострела. Опа се в ома лако лреносн. Неки Стиноје касапин (сеЉак из Блчане) дошао је у почетку Децембра у Београд да куни рибу. Вратио се из Београда — болестан од инФлуенције. Од њега ухвати други, трећи и т. д. Тако, да је сад готово цело село з?жарено. 20 ов. м. догпао је лекар из Варварина и наредпо да се тнкола расауста и каже, да се у Варварину ова болест нагло шири. Узима све већи мах. * Млада лввојка илаћа главом .7 Пожлревачкн „1рађанин" јавља : Јављају нам, од 16 ов. мес. да Катарина кћи Антонпја Ђорђевића из Црног-хана (окр. крагујев.) у соојој јед најестој годипи ннлази се на породпчкој постеља. Суд онштински позиао је среског лекара из Раче да се иородиљи укаже свнка лекарска помоћ; али се сумња да ће породиља моћи све ове напоне уздржати н као мораће подлећн мукама, платиће, за несмашљенн ноступак, жавотом. Катарина је остила у другом стању од свог рођеног брата комеје 16 годпиа. Родитељи будите обазрива на своју децу * Скупштина Друштва Св. Саве, као што поуздан дознајемо, биће у Београду 2 ог Фебруара пдуће годгпе. Садањи нредседнпк другатва г. Свег. Николајевнћатшднеће скуиштинн извештај о раду друтптвепом за ЗУз године а п своју оставку на председниттво, јер је намерап одмах затнм покревути сн својим политичким једномпшљеницима п нријнтељима иолитилки лист. Бвоградска задруга за међуобно помагањ 1 и штедњу. Данас је заказани ванреднп скуп овога завода. Неће бити с горег да још коју зарад бол.ег обавештења заинтересованих удеоничара „проговоркмо. Озбиљна, реч а у сво;е време ннје нпкад штете допела. Поред већ ианоменуте спремљене измене основнах нравнла овоме скупу поднеће се од страие Управе на

одобрење и коначни рачун о утрошку па згралу друштвепу. На рачун ове зграде утрошена је и раиије укњпжена, као што смо у пашем чланку од недеље већ ноказали сумау 101,940. — динара. Овај скуп треба око 9000. — дин. јогат накнадно учињенп издатак да одобри. Ако то и учини, што немо сумње, јер кад је одобрена онако грдна сума извесно се неће цепидлачити са овом м«ленкошћу, — онда ће ова незнагна зграда завучена у једно скривено сок^че Задругу коштаги равно 110.000. дин. Нећемо да доканујемо, да лн ба се опа оваква зграда, каошто је данас видимо, дала озидата и са половином те суме, да су умешнијн људи тај цосао руководнлн, ко ће мо у о»ом данашњем чданку да се ограничимо да покажемо, колику грдну карају за своје каицеларије овај најмањи београдски новчани завод плаћа кад је на ову зграду утрошена оволика сума. Задруга даје свој новац на менице ако се не варамо са 9 од сто, на залоге може још и прооитачнпје да га употроби. Да ову суму од 110.000 дан. није на овај начин умртвила, она би јој, употребљена било на менични есконт било на залоге, донела г дишњс у најмању руку 9900. данара прихола. Овако пак ова сума јој не доноси иикакав другп прнхОд до једино тај, што не плаћа кирију. Кирија дакле завОд овај кошта годишње и преко 10,000. дичара јер н ма сумње да ће се на ову зграду око ренерацнје потрошити 2—300 динара. Узмите сада према овој цвФри ед 10 000 дин. у сравнење цвф;1у од 2016 днн. колико је задруга до скора, све док се у ову нову зграду уселила није, у кућа г. Белимарковића над гостионицом код „Хајдух Вељка" годишње кирије нлаћала, па ће мо доћи до уверења, да св иа овај начнн не само немилице 8000 дин. сваке годипе кроз прозор бацају, но да се (взм иачином и заводски канитад са 100.000 дин. умалио. Ово посдедње је нарочато зиачајно за један новчани завод. Јер неоспоримо је иравило то, да свагда онај завод и и онај тргован, који већим капиталом расиолаже и код публике и код целог трговачког света мн>го више поверења има, но онај са мањим обртним капиталом. Свакн практичан трговац и слака добро руковођен ночвани завод раднје ће већи кредит одобритн оном трговцу, који његова 100.000 дип капшала обрће у својој радњи, него лп другом, који са исто толикпм капиталом располаже, али је — рецпмо — 3^.000 дин. из радње изузео и себп кућу за стаиовање назидао. Но да оставимо ту тему на страну, па да се упитамо: је ?ли овакав рад трговамчи? — доликује ли Унрави једног новчиног завода?— је ли то екпномно? — па најпосле и —