Мале новине

ното измприти .и заОратимити као што га је завадила и омразила. Дакле, мртву главу не диже из гроба, ни одбранп крваво злочинсвп, ади има нешто што можетс и као Љј Ди и као Срби, па и као пријатељи несретног убнце, и с чашћу и коришћу да учините. Можете да недате да због кривих к певини страдају, да због мртвих и живи иропадну. Но дајте. на нрплику, да, с пропашћу „ Заставе " којој је све под заптом и иечатом а свакако у кредвторској руци, недајте да пропадне и потиоре достојно, спроче Милетнћево. Кад Србија пма материјалне снаге да понесе бреме од 47 малијуна, молсе ваљда да понесе к ђачку, аитомаччу сламку младог Милетића. Цела је истина да би иа ту мисао далеко пре требало да дође онострано Сриство, али је оно — што да се варамо ? — одавно компас пзгубкло и дави се, ^убље но икадјЈ, у мору људске <аможнвосги, елабостп... и греха... Ваистпну, у страхгтној весрећи коју је Томић и листу н странци, п дому Малетићеву нане >, тв је још једана срећа, што нас ова нова трагедвја српска потсећа на луг који Краљевина Србија дугује човеку којд је, са сјајна стола кнежевине јој, и за њу, у мрачиу таввицу отишао, а за тим и у душевни гроб лего ! •—штоннс погсећа, — н.1 ључу сиротин-у у коју ево иада гњездо једног сломијеног орла српског!!!.. На кр»тко, у место да браните прОпвлог грешиика, ваше је на нротиз да се брикете, и да све могуКе учините, за невингс наставак имена које је тико снуао и тако дриго сваком срцу сриспом, а иотребно роду и илемену — цедОМ — ко зна кад и како? „Американац". ШАРЕИА ПИОША писмо 25.*) три љубавнг* писта гоеио/Јуци — Ипфлуенци Анпса нпа сага, моја дражајаша госиођице! Ви сте јамачно талијанска [ ода и порекла. Бар тако се мора судити но вашем слатком имену!... ИнФлуенца! Ах колико је божанске поезије у овој једној јединој речи!... Но о томе ћемо доцније За сада ово, ио што сте ви талијанске крви, родили сте се нод лепим талијанским небом то мп доиустмте да вас одмах и ноздравим нашим звучним талијанским језиком, којим и сами богови говоре — кад ашикују (кад воде рат, кажу, да од неко доба говоре обично немачки), И помислите, дражајша, ја ћу вас иоздравити у стиховима (талијански тешко је и говорити без стихова! Што год се рекне одмах је стих) а ти ће стихови опеватп вашу лепоту, или ако не баш вашу а оно леиоту налик на вашу. Ево те песмице**) Соза с'ега ие1 Иог сће шЧнп (1а1о? Гогзе Ш1 ро' (11 1ессе8е о г ре? Ме1 1оссаг1о ћо, ппо ћеп, 81агпи1а1:о Е ј в1атиМ атт. п1агопо а ћ - е. КеИе сиг\ е 1ие враИе сће 81 ћа1? Ко ћаи§-Ио Ујеп 1ог8е сон 1е? Ге1е Гаиа рег (1оуе 1и уал, Весса Гегћа оуе равава П 1ио р!е. *) Уред 'иштву. Из ередине ,,Шарених нисама 1, која ћу вам ово дана поидати да иродужите штампаље, вадим ова , Три љубавна иисма, с тога што еу оиа сад сувре меиа а ивгубила би свој иитерее, кад би их оставио да сс штампају тек онда кад им дође ред. **) Ако вам се агшса гоја сага ова песмида допад е, можете умолити кога однаишх сри. песиика да је и на ерпски преведе. каио би ваша депота била прослављена иа свииа језицима. ' - <ЈМ1ВЈГГЛ.-Ч.'1.11Г-11.--иг ||Г- чп 1.1 Г |->-|--г-|- . Власник и главни уредник Пера

Ма сће е е пе1 1ио иазо Га1а1е? Сова 6 та! ({ие1 саса§Но 1ио (Нг? 8е т1 рагН ппа р1о§'^1а т' а8за1е, 8е 1'ассо8П ђјзо^па 1'и§^1г. Ето, аппса ппа сага, видите ли како сте лени. Та како да вас човек пе заволе. Но да почнем нричу с иочетка Ја немам срећу да вас лично познајем. Али то ми опет није ни најмање сметало да се у вас страсно заљубим и то овако на растојању у „пристојној даљини" од десстак стотина километара. А ова, „иристојна даљина", не само што ништа не худи мојој л.убави већ баш наиротив што год је даљина „при тојнија" и већа све је то већа и моја љубав спрам вас. И то није ншнга чудно ! Наоротав, то је са свима прпродно. Та ви, дражвјшч, управо с тога и јесте госаођица Инфлуенца што имате снагу да инФЛупшете, да ут^чете нн људе из огромне даљвине, да их нагнате да вас незнану и неви/јену поле тек како вал.", и ште сте год даља и непознатаја, да вас све иише и боље воле. Код обичнпх госиођица човек се мора нромаћи блпзу; веома близу мора вм управо пиљита у очп, па тек да их воле. Код вас је напротав. Вп се ајете волети тек из огромне даљпне, и у томе је ваша надмоћност над осталим госпођпцамн Али ја забасах дубоко! Говором о љубавп, а нисам се нн извинио што сам „узео слубоду" да вам као непознатој пишем. Говорим о љубави а висам вам нспричао како се та страст у менп зачадила.Једном речи ночео сам ппсати са свпм без реда и логике. Алп, ах, анпса 1ша сага, бар ви знате како је у глави заљубљена човека! Ту се мислп управо главачке премећу једаапрево друге Кипч у срцу и у глави. Обоје, и срце и глвва, налпк су тада па лонац, нод који је јако подстакнута ватра, те ври, кључа п кипи. Али да би вам слика била иотнуно јасна, вн још морате зчмислптн да је тај лонац пун наеуља, и то онога, крунпог тако ззане тренше. Истапа с почетка је било тога насуља једва мало ввнхе од пола лонца. Алп кадје почео врити п кувати се, пасуљ ;е набубрео, а ви зпатс, драга госпођицв, како су набубреле ствари увек опасне, на ма то био п прост пасуљ. Елем пабубрео насуљ брзо је наиунно лонац, па зрно ио зрно почео чак пстуратии иреко лонца у жераавицу. Елем сау|, аппса ппа сага, кад сам вам изнео оввко верну, и, што је главно, овако поетску слику, како изгледа глава п срце у кукавиа заљубљенпка, падам се да нећете више ни тражитп од мене, да у моме писму буде некаква реда п л< гике. Љубавник, који виш елогична иисма, тим самим даје најбсљу сведоџбу дањегова љубав није права, ни истннпта. Први з«ак исткнске заљубљепусти, то је одсуство сваке логпке. Дакле, као нрави п истински љубаввик ја ћу ппсатп без реда и логпке. трпкћу како ми шго дође на ум, Па опет зато, ат1саппа сага, ви ће те прекрасно разумети мо.је виско. Газумећете га јер га пећете читатп очвма и устпма већ срцем (Је л те како се иоетскп взражавам!) Да вам кажим дакле њта ме је пагнало да вам пишем, Ја кас одавпа љубим, али до сад још сам и које како м( гао стишавати и крити моју страст. Али кад видох како у последње време у са>;ом Парпзу сваки дан умире по 3—400 људи у ваштм загрљају ту већ више на ја нпсам могао издржатп. Кад за њом поскапа толикп свет, онда то више шге шала мислио сам у себа. Ту ваља хвтати Тодоровић. Одговорни уредник С:

и исказивати своју љубав што пре — помислим ја, на то одмах и учиних. Боја > сам се, знате дражајша, да ми се како год суввше не примакнете, а ви заате да наша љ.убвв ст. ји у управној сразмери, то јест, што већа даљина између нас, т > све већа и иаша љубав. Према томе, кад би ми се ви сувпше првбднжили, могло би се десити.... Ко заа шта би се све могло деспти?! најпосле, шти знам! И што да брпнем ! Нисам хтео доводитн у искушење ни вас, пи себе и сматрао сам да је најбоље да вам овако отворено изјавим моју љубчв. Гичукао сам, ако пшта полазк; те на њу, вп ћете се и будуће држати на таком одстојању од мене, како бп та љубав сае вгше расла. Тако стоји то ! А сад да вјм кажем како се прги пут нојавпла ова страст код мене. Нраво да вам кажем, ат1са ппа сага, ја ире за вас нвсам ни зпао. До пре 2—3 месеца нисам никад ни чуо да вуј п^стојите на овом лепом свету. Кад први пут нроччтах у нованама ваше име, пређох преко њега скор> без пкакве пажњс. — ИнФЛувца! ИнФлуепца ! Ко зна? Каква талијанска певачпца или играчвца та њпх је дангс тако мног) по целој Европа; ето педавно, пеке су се у Грчкој чак п иоубијале! — тако сам мислио у себи, и прелазио даље преко ваша имена. Алп гле, сутра дан опет пађем у новивака ваше име. — Јамачно је кака играчица на коноицу, а можда и каква лспа укротггтељка лавова ■—• мислпо сам сад, и опет сам чптао даље, не заустављчјући се да нрочитам шга је наш сано испод вашег вмена. Алп где чуда, сугра дан опет сретам ; ваше име у новппама, и то сад на два места : „ИнФЛуенца !" „ИнФлуенца!" Ко зна да ли бвх се и сод задржао да прочитам гата дал.е ппгае да случајпо не уг ледах одмах до вашега имена овезначајне речи: „Јшрега1оге гп880" — „Јтрега1оге гиазо, то ће по свој прилици аиачпти — руски цар" помислпм у себи, иначе то би још могло једип) значити то да некакав импгратор хрче. Алп ваљда се неће у гговиее метатп још и такве републпкавске ствари, да имшратори хрчу! Он у встини вмператорп могу баш и хркатн, алп свакако то се не кааује у нот нама. Ношчодакле пије била реч о хркању, то је Јтрега1оге ГЦ880 могло впачптп само једно — руски цар. Али ја ту одмах застанем. „ИнФлуенца" — „ругки цар". Шга може имати самодржац свпју Гуса с јелпом ИкФлуепцом, с једном проблематачном особом такве природе као што је јамачко та п сшђица ИнФлуенца ? Ах, /фажајша госпођвца, немојте з:->мервти мојој нскрености. Ето ја отворено првчам и казујем шта сам мислво. А пошто у данашае доба само забљубљенн или лудаци могу икрено казпвати све тта су које кад мпслилп, то нека вам је најбсљи доказ колвка је моја љубав сирам вас свлн'. Елем, тако заштересовш ја почвем читати, и на један пут, мени новине испад ше из руку Шта сам видео ? 1Пта сам прочитао ? Јшрега1оге П1880 , руски цар, самодрж ц свију Гуса нровеО равво осам дана у кревету с госаођицом Инфлуенцом, и то неустајући, и не пуштајућп нпкога другога к себи, до свога дворског лекара, који је јамачно нмао да констатује свави дан у каквом се стању иалази драгоцено здравље госнођвце ИнФлуенце, пошто је услед ведикпх штрапаца н осмодневне неизмене, верпопаданичке службе цару блЉушкгс могла и оронути здрављем. (ПЈЗвато је да је рускп цар јак, снажап, бујан човек. у најбољем цвету мдадости -—• елем, да*ет. Јаношевић Штамиаријакод „

кле.. наравно, разуме се по себи! молићемо! — за госпођицу ИнФлуенцу свакако је бвло велико штрап^цирање.) Ах, драга госпођице шта ћу да гово; им дзље. Од онога .ренутка кад сам прочигао у талија ким новинама да је ггмодржац сввју Гуса с еама провео, без инаене, неустајући п? креветл, равно 8 дана, о ^ то доба ја с>м плењен заробљен, освојеп, — од то доба ја сам ваш неумораи н неисцрпни обожатељ. Баволео сам вае и душом и срцем, и главом, и рукама, и ногама — једном р«чи бно сам заљубљен у вас. Тада сам на један пут открио и да је ваше вме дражесно и да сте ви • ајлепша госнођица на свету. Нашао сам код вас све в лине и постао сам ва један пут ваш роб. Истина, право да вам кажем, у почетку сам мислио да ће вашем непорочном имену и леиом гласу прилично шкодити та околност, што сте с руским срце« провели у кревету више од 8 дана али сам се на скоро уверио, да се у отменом европском друштву то не узима рђаво, ј ер сам видео да сте одмах за тим били својски прлмљени од узвишене шпанске краљџце реленткиње, па од Немачке царице матере Фредерике, за коју веле да је већ од више даиа с вала непрестано у својој соби, док најпосле не добих глас, да вас је изволела примити чак и наша добродете.љна Краљица Наталија. Кад чух да имате ириступа чак и код тако пуританско строгих госиођа као штоје наша кра.љица мати, онда је ваш морал изван сваког снора, а што ете с руским царем ималч, то је, јамачно, тако и требало да буде. Елем, не унуштајући се даље у та суптилна морално религиозна расправл.ан.а, а ћу рећи само то, да вас ја обожавам, анпса ппа сага; да сам што но реч, за вама луд и да вас свс то више волем, шго сте од мене даљи, јер даљина распаљује. Молећи вас да ово п,во нисмо примите као увод у нашу л.убавну преписку, обећавам да ћу вам одмах сутра послати моје друго л.убавно нисмо, куд и камо успаљеније од овога ирвог, пошто моја страснаљубав тек сад унраво почиње буктати. Неаиољ, прни дан ГЈожића, 1889 г. ,Ваш ј.редани п до погреба*) верпи Карио /шурели. ) Ногреб је овде узет јамачно у оаом смислу у коме ту реч употребљавзју Руеи, код којих .погреб" —значн .. —подрум.

КАО ПОЗНАТА I РЕДА школа игрш Благоја Ж. Јовановића, отночеће други курс од 15-ог тек. месеца норед свију остали игара предаваћу: Српс«и венац, нркос, грос мазур, валцер и краљев нов ланс, у кући Шоновићевој нреко од Н. Банке. За уиис пријавитп се у трг. г. М. Ристића кнез мих. ул, у дуванџ. код „Гардиста" или у самој школа 834 7—-8

ИЗГУБЉЕН САТ 23 о, м. изгубљен „Аакер" у бли38ни гостионице „Албааије". Ко ;а буде нагпао, нека га донесе уредништву овог листа где ће добити иристојну награду. 1008 «ее>

асвете" Позоришни трг бр "