Мале новине

онеспособилп за службу, шта више свакв, ко пх позааје, зна их као спос< бне у свакбм погдеду ?а службу. Али шт,> најчудиоватији карактер даје целој овој ствари, то јо што су обојпца истог дана, квд је укач потписан т. ј. 7 о. м. разрешени од дужностп у 2 сата ио поноћи. Каква је потреба изискивала да се поменута господа од дужности разреша ,ају истога дана, кад је указ потиисан, ца још после пола ноћи, ми не знамо, и желели бисмо да од г. мвнистра чујемо узроке овој журби, кад се зна да се у најодсуднијим ратним тренутцима најважнаје наредбе нису носиле и пзвршавалс такожурно н хитно. Знамо да су и г. Иивловаћ и г. Ванлић уживали у војсцп леп и добар глас, и да су биди поштовани а уважаванп са свога карактера, строгосги и правпчности, А г. Ванлић је још и јунак с три ране, јунак, који је Србији у бугарском рату осветл.ао образ при заузећу Пирота. Шта је свемогло бити узрок овоме пензионовашу, као а ће нам показати најближи дани, али како еу поменута господа пензионоваиа ван одредаба закона, врло је могуће да ће их г. министар поново вратити у дејсгвнтелност, као што је то био случај ту скоро с неким ОФицарима које је г. минчстар исто так > пензионовао ван закона, иа их после понова врагпо у службу. * Погреб. Јуче пре подне погребен је Влајко Пајовић, бив. овд. трговац, уз »елнко саучешће својих пријатеља и познаника. На сандук су му положена четири венца, од којих три од родбине, а четвртн су положали овдашњи чланови напредне странке, вао своме члану. * Инфлуенца. По елужбен ;м билетену, у Београду се од 1 до 7 јануара разболело од мнФЛуенце још 53 болесника. Редуцирање чиновника Нова Годива честитада је многвм чиновницима. Оиа је ноздравила једне невзвонисањем а друге отггуштањем из државне службе. Ноједини мвнистри — сваки у својој „нрвнадлежећој и подручној" му струци трудили су се да колико толико —

ј„сваки по могућвоста" — покажу ј колико им је „штедња" на срцу. И : доиста „штедња" је овом првлаком јизведена само квко се жедети може. — Сви она који су неспособна, не 1 активни и за посао неупотребљава 'отпуштепи су или пензионисани! ј Само један — ах, тај један био је срећан да га и „Нова 1890 година" поздрази и остави. Тај „један" В »гом нзабрани п пзванредном срећом обдарени, нпје нико другн до главом рођеаи брат ■ ншег „првог ф -шансијера", минисгра Финансвјо г. Мигае Вујића, бившег учитеља гимназоског, за там !„психологл", „псторика„ „логичара" (и сад је још) а данас ше®а ипредставпика српсках Фчнансија овде и на страни (са „десном руком к св«јам секретаром „др Мпком Половпћем" — XIјделбершким „учеником" Тај весели брат још веселијег мннистра „Мпше" п > што је покушао да на разне начине дође до какве зар;>де, зауставпо је се најзад на манпстарсгву Народне Привредо.Заајући и појимајући од колнке важности и значаја може блти по „државиу ергелу у Љубичеву" и „осталим гранама привреде", прпнадлежностпмн мпнистарства народне .фивреде, он нп за часак нпје могао запоставита евоје „латентне" способностп п не прихвататп се свом вољом, енергијом п устаошгвом повереног му огромног и тешаог задатка. Али зар еудба хтеде друкче. Врат Миша иоста минвстар п тј мннистар цел купних српских Финансија. И он, кчо брат Мишин, да п даље ради н«. унапређељу п побољшању привредног стања Срба у Краљевина Србији" значило би не појамаги сву важпост п озбиљиост ситуацпје и Оиаловажавата и она о лако стечено славно и Фамозно име „Вујића". И за то, и за ништа друго, решп се брат Мишвн, да не одлазп у канцаларију. И за то и за нпшта друго, ми „прокдетп Срби", (та ман'те се") нећемо иматн впше задовољзтва ни иралике да нас брат минвстров у ј нашој прчвреда, потпомогне исвојом озбпљном и стручном спремом задиви. Доста је Маша, Нек он брпљира и славн има прађедовско, „Вујића". Слввила сз и величалн". Али једно што не можемо ћутке да пређемо то је, да један чввовник, ма он и рођепп брат министра Вујића бао, ма оп д усрећио својом сиособношћу, ергелу и остале пољо-

иривредне установе кзЈе под мипистарством привреде стоје, п у коме се он као „писар" води, да он никад V к ) пцеларпју не долази. Тоне. Чиноаник ма он и р^ђен браг „Вујаћа Маше" био, нпје за то, да се на нлатном списку под 26. потписуЈв, и ништа не рада. Ми жалпмо, и не само да жаламо но п сажаљевамо, да г. минпстар народне привреде, ма се оп и г, Стевапом Поп вићем звао, није и овог чиловника сетио п уаазом га „отпушгаша" приликом „Нове Годипе" поздравао. То ба п прав > и оправдано било. Али зар из I бзара колегијалностп то наје учињено? Врата „Др. Мише Финансијера „отпуствта пз државне сдужбе—колико бруке и срамоте!!! Но мп се надамо, да ће се к>ја брат „народни п >слатчк" наћа, ко|и ће зп.чти п умеги иитерпелпсата г. мин. нар. привреде па и с«мог г. Вујпћа, за што се брат мианстров трпи у служба сад од дана постављања па нн до данас не дођз у канцеларзју. Ако је штедити, — ту је ваљало штедити.! Мп очекујемо званичну псправку, којом ћено ирилаком впше ^проговорити о обојацн „браћи Вујића" — Срба, „с опе сгране Саве и Дунава". ИЗ Б*ЛА СВЕТ& Варалнца. 0 последњем кикнндскои вашару се деспла необична превара, Урош Стојанов пначе Шумаров пстерао на ваш«р 6 комади свиња. Ч ,'век продао свиње, цримно новце, па се унутпо кући. Ала тек шго се одмакао од вашара, наиђе на велнка буђелар, па метне ногу на њега. Ио иза деђа му искрсне други човек П1 ће њему: Шга си то нашао? Урогп скиде ногу са буђедара неиознагп се човек саже, узе га у руку па ће опет Урошу: Пашли смо обоје, аа је право да поделпмо Урошу би н то право. Снусте се у гудуре пред вашаром да подеде благо, алп тек што се се сместише. загрме глас иза њпховпх леђа! А, ево мог буђелара! Урошев ортак умаче са буђеларом, а пред Уроша искрсне један господнн па ће на њега да се набрецие: Овамо мој буђедар и новце! Урош му каже, да је буђелар однео опај човек што је

побегао. Ада господиа се не да нн осолпт *, него Уроша преко"и улдуж, стаде претити жгндарима и раскопчаватн /роша. Ур>ш се куае, да буђелар нпје у шега, а госнодин га само премеће. Најпосле ће запататп Уроша има лп деце. Урош му вели да има четворо. На то господин њему: Твоја срећа, нећу децу да та упропастам, пначе бих те одмах предао жшдарама, ал« дч се писи усудио да приповедаш коме о ов >м догађају, јер ће битн још триста чуда с тоб >м. На то се госаодип окрзте п оде. Урош оде кућп сав збуњеа, испребијан је, ерш >та гд, а боји се, да га могу још и жандарп напастовати. Кад дође к себи мало, он 'да остави нозц±! Јесте, хоћеш! У џеиу само 6 Фр. 50 н. сптниша, а седам двсегица нрма! И Урош беше доисга заилашен, па је ћутао, а то је рђгво учипио, требао је он јавит.. жаадарвма, па би дако но'ваташ тс тице, те би се бар лако доказало, да су онај ратар и онај госаодгр ортацн, па да тлко лепо договорио нљачкају прост свет. Вуђедар иије бпо пзгубљен, него је био подметнут, и обзшењацн су само вребали, ко ће да паиђе иа њега па дг га опљачкају. — Триста чуда од МнФлуенце! Неки чувар јавне безбедности у Француској оболео је од несносне ннФлуенце, н ни мање ни више но потегне свој револвер % у главу те се убнје. По нашем мишњењу, овакав начнн дечења од инФлуенце нвје б.ш јнијрадикалнија! ^ р — Брчзилнјанска годича. Како из Лисабона јављају, бразплиЈ »нс ;а влада кеко данима, тако и месецпма дала је нова имена Недеља зове се нхуманиди, даа ч века, противно од дан господшп. Осгадп дани се зову: марпди, дан супруга: патрнди, дан оца; фили^и , дан сина; ®атриди, дан брата; домнди, дан дома (куће); матриди, дан матере. Нова имева месеца гласе: Мојспја, Хомер, Арисготел, Архпмед, Цезар, апостол Павле, Карло великн, Данте Гутенберг, Шекеппр, Декарт и Фридри« Велпки. — Тешко да ће се п остали свет у том погледу угледата на Вразилијанце. — Глад. Из Судана јављају да тамо вдзда велика глад. Помор је ведики, —- Иеће путовати. Како „Тајмс" јавља, услед смрти царице Августе цар Видхели оддожио је своју по-

>ВАВА Г0ДИ1 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(8)

Ова једна једина ламиа, у еред ове^ пусте и мрачне улице, уливала ми је чудне осећаје страха. — Ко ј заиали и мешу овае? Откуда ламна оОенииа о кестен у сред иусте улице. Да је није нрииалила ј каква хаеет. Да какво чудовиште из мракај не вреба, ко ће се нркм ћн < вој лампи:' А при свим тим мислима моје су очиј иетремице гледале у онај мали иростор осжгетљен лампом. Доле се видела ; аљ ва ^алдрма Горе сухе кестенове гране, сажу ањским лишћем, које овогодишњи 1

млади нуиољци још нису могли оборити. Ово осветљеио иарче и иод густа кестена, у < ред бескрајње, црне и мрачне облачине изгиедало је и ноетско и страшио. Ја сам дрхтао од узбуђења. Обузст таквим осећајима ја сам корачао нолако, приближујући се овој чудноватој ламни све више и више На једап нут ноге се иода мном ноткосише и ја стадох. — Једва се уздржах да не надием. Призор што сам га угледао био је ужасан! Па ипак. тек што сам се иовратио од прва страха ја осегих како ме она страхоба иреда мном све више и више нривлачи к себи. Уираво несвесно ја нриђем чудној прилици, заплећући ногама на сваком кораку. Уз дебло оиога и тога кестена, на коме је в исила загонетна ламна, с/гајао је наслоњен шарен, отворен мртвачки сандук, У том мртвачком сандуку. на јасној светлости лампиној, која је управо на сапдук надала, разговегно се видела лешина мртве жене. Лешииа је била гола, само се око појаса савијао скоро ировидљрв др њак, иалнк на крагке прегаче, у којима обично саикају аФриканске дивљакнње. Крајеви у

тога дроњка били су јако искецини — по свему се видело да је то остатак иструлеле сукње, која је некад била на пок<јници, па доњи крајеви отрулели и отиали, а онај део горе око нојаса још остао. Ноге, колена, па до иола и саме бутине биле су голе. Од појаса иа даље горе уз нрса ска је снага била гола. Да ночпем од главе. Глава је била дугуљаста, шиљасто теме уздизило се високо и све је било покривепо густом, дебелом, црном буђавом косом. Око чела вио се поширок венац, нанизан од слених, мишева, с раширеним крилима. И ови слепи мишеви бшлл су буђави. За тим је долазило чело. Оно је било уско, набраио и длакаво. С лева и десна чело је покривала црна, улепљена коса, овде онде Јзрешарана буђу. п брве су биле танке, црне, дугачке и извијене. Очи укошене од носа па горе на више, као оно у Кинеза, биле су дубоко утекле у главу и стајале су затворене. Око очњих капака ухватила се била плесан и грумуљице зелене буђи! Нос танак, в, ома дугачак и кукаст, с грбом на средини, изгледао је као