Мале новине

Одлазак Крељице Наталијв. Неки овдашњи листови донеди су вест, да ћв Б&ено Ведичачство Краљица Еаталија иутовати у Петроград, да код тамопшег двора взради неко посредовање у погледу Њених одвоса са Сином Јој, Његовим Велпчанством Краљем Александром. Колпко смо се ми могли нзвестпти, Њено Величанство за сад не мпсли нигде путова ти, па ви у Петроград, а иајмање у цели тражења ма каквог посреде вваа од стране руског двора. * ОдложбН претрес Као што је већ возвато нишим чит. одима, јуче је ј ваљао да буде претрес Петр/ Хај-! дуковвћу, ђаку вел. школе, по ствара која је већ позната нашим читаоцима, алп како се није могао предати позив г. Марку Велизарпћу, јер је отпутовао као комесар пра ј изборпма, то је тај претрес одложеп ! за 24 јануара. * Спрсведен суду. Ј) че је спро"еден суду Васа Пелагић, нпсац аНародвих Врана".

Је ли могуће ?

Већ је неколико дана како се но нашој штампи говори о томе, да је Аћим Бијанић убијен у затвору капцеларије среза сгуденичког, па још са знањем и наредбом вд&сти. И мп смо ту вест одмах нрештампали из једнога овд. листа не упу■вотајући се ни у какву оцену, јер ошо очекивали да ће влида то нобитм или дати ма каква извештаја о г .;име. То смо очекивали тим пре што је Таушановићева нолиција ревносно и журно слала зваиичне исправке и за најситније ствари. Али и ако је у шта : ни изнесено да је власт убила човека у затвору и ако је од тога доба нрошло на дссет дана, са службене стране се никакав глас не чује о томе. И тек кад је један овдашњи опозициони ј ! ист донео о томе убиству чланак, тек овда се нашао подуслужбени ,,Одјек" не да побије пронесен глае о убиству, већ да каже како су и вапредњаци убијали и „да кривац неће измаћи власти из шака, и да ће у томе радикали исто тако марљиви и заузимљиви бити, као што су строги н марл.иви нри извиђају напредњачких злоупотребз, нод ко-

јима су људи убијани онако исто реваосно, к .о што су слани на онај свет као „неузети на!|рабош и многи синови ове земље." Полуслужбени „Одјек" у стањује и може му се да одмах да сазна истину у ов >ј ствари; њему стоји на расположењу телеграФСка штација ј министарства унутрашњих дела на се брзо могло извеетнта је ли п како убијеп Аћим и ко га је убио. Место тога „Одјек" првча како су и напредњаци убијалп, те као изгле да, да тиме хоће да аравд ју ово убиство. Ако је неко учинио какво зло, то ни мало ие даје права другоме да га чини Ако су одиста напредњаци убијали то не даје ираво радикалима да и они убијају. А „0дјек" као да тиме хоће да правда ово убиство Нама би много милије било, кад би полуслј жбени „Одјек", место у-1 поређивања шта су радили напред-; њаци изнео како је убијен Аћим I је ли што и колико ирелузимато да ; се пронађе кривац, је ли истина да ] је у томе убиСтву учесвовала власт, ј да је она уираво прави и јединп I кривац ? ■ ј Све то „Одјек" надачи за нужно да пређ« ћутке и да уверава како ће радика»и у извиђању тек бити марљиви и заузимљиви. Кад тако ствар стоји, кид „Одјек" ништа не казу е о стварк, о>»да се мора узети да иостоји у истиви оно што је „Домовина" изнела — да власт убија, место да штити и брани. И пред тим ®акт м мора свакн да застане и да се нгрози. Страшио је и ужасно и помислити да убијмју они, који су баш иозвани да друштко чувају од убилаца и злочинаца, који су баш позвани да злочине казне. А још је страшније и ужасније кад се таке ствари дешавају под управом људи, који су се двадесет година борилв против ти-аније и насиља, за слободу, личну и имовну безбедност. Онда кад се баш ииелшго да ће нестати свих оних ружних и злих појавч, који су се дешавали раније баш онда се дешава да власти саме убијају. Ми тражимо, с 'правом тражимо да се у овој ствари иоведе најстрожија пстрага, да се одреди комисија од савесних, непристрасних и не партијских људи, да у ту комисију уђу и 2—3 савесна лекара па да се

ствар строго и савесао и"леди и кривци, па ма то били и нроставиици власти, најстрожије казне. Видећемо, је ли могуЋе да се у Србији не штите политички пријатељи и онда кад су они зликовци, или их оптужују да су зликовци. ДОМАЋЕ ВЕСТИ | Иа Крушевца нам јавл>ају: 20. децебмра 1889. год., Видојко Ракић из' Сушине среза н округа крушевачког ј затекао је свога комшију Радисава ј Радонановића — Стојковића — код ј сво е куће п своје жеае, он га није : х'ео 6' ј ТИ на убитп, већ га утуцао ; ко јарца — ујадовио — п онда га ј пустпо, казав му: пећ-ш впше коно | нп код твоје жене нрићи а иамо лај код туђпх. Утуцани деж*о је у бод-ј ннци пекодпко дана па отшпао ку-! ћи, и сада може бити чувар харема турсках. * ПобеГАИ. 1 јануара ове годиае побегла су 5 осуђенпка из вратвора суда окр. крушев »чког од њих су тр >јцца разбојница и здпковци, К ".ја су више ну1'а осуђавапи ч ва робаји били, а и сада су з1ог р ;збојнаштва што су једног слугу, за ког су зчали да је од газдс неку зас^ужеау суму новаца примио, ножевима болп п секлп да му нОвац нзнуде, но он сиромах нпје код себе пмао впше од два динара и то ем дао. Осуђе нп су на по 20 годвна робпје и ако их је злостављена лпчао позпао и пред судом теретпо. Од њвх су троица уваћепи, ади два најгора зликовца нису уваћепа. * Забава. Из Ваљева нам пишу: Ваљевска трговачка омдадина приређује па дан 28-иг ов. мца. везпку игравку у корист своје касе. Како је ваљевска трговачка омладина позната са својих взврсних забава а оудећи г.о спреми које се сад чпне, то ће 0:ш забава бнти једна од најбољпх које су се до сад у Ваљеву даваде, а ношто се даје у хуманитарној цели то обраћамо пажњу Взљевцпма на ову забаву. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Ксшутово П1С «|(3 Ових дана послао је кошут нисмо посланику Хелсбију у ком се писму захваљује

на тедеграФском поздрављу, којим су га опозпцрјони бирачн поздравила прилаком носледњег пзбора посланика у Јозе^штату. У иисму томе Кошут вела, да је телеграм добво баш Оногадана, кад је азгубио мнђар ко право грађанства. Даље ведп, да је његова дедателносг оставала тр гова у повесницп мађарск >ј, те с тога сме назвати брутадном безсмпсдицом то, што га је мађарско законодавство искљу^идо из реда мађчрских држављана. На даље вела: „Моја је сгвар то, што ма моје уверење забрдњује, да Фактично унотребим при счдањем стању мађарске државе, мађнрска права, која су се са мном родвла. Но опростите, брутална је безсмисдица, што мађчрски закон одређује да ја нисам мађар:кп грађанмн ; но то је ствар п ја се сад надазпм у далеми: или нијз истина, да се тај закон противу осећдима п уверењу народа, иди ако јс пстина, оада је репрезентавзи суст.ав у МађарскоЈ б^јка, лаж, руге пема. Закон је могао наредити, да не будем више мађарска грађанан ада није могао нало:кити, да морам престати бита Мађар". ПРИПОСЛАНО Ствари под овом рубриком уреднаштве не одговара. Шојим пријатељита Опет сам отпуштен нз државне службе! За мене у њој нема хлеба... „Добрачина" г. Стев* Р. II повић мапастар изјурио ме је. Са мојим отпуштањем ваздан се натезадо. Мућкалп су, окреталп, обртада: а да ме отпусте, а—јок! Укази су летеди из одељења у минпстарство, из манистарства у оделење. Начелндк оделења, г. Гвоздић, посугта« је депо и сиао с ногу, по овом мочарном времену, шпартајући преко дерне терашјске каддрме. Сиромах!... Писао је указ.е, восио манпстру, отуда „празне" враћао, а за тпм цепао; па опет носпо, враћао и цепао! Каква непријатност?! и „због кога?" — вха! Напосдетку је ствар изгледада св; шена: ја сам остао у служби. Али на вељу моју жалост, страшво сам се замерио поштенородном г. Гвоздићу! После нашег објањеен>а око учитеља у телеграФСКом и по

К Р Б А Б А Г 0 Д I Н А (Дневник једнсга роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (9) Ово гнојаво, задуло, рањаво и крваво месо дрхтало је и грчевито ее стезало а при сваком његовом стезању из труле дубине избијало ј« ново точ ње гнојеве сук(:вице. Ја саи заиренашћен и пренеражен стајао пред овим чудовиштем, не знајући шта да почнем, да ли да останем овде чекајући да видим шта ће бити, или да бежим. А јш на један пут осетих да ме обузима чудан осећај. — Та ја сам образован ј

човек! Ја не веуујем у вампире ! Зар мене мож,е престравити један обичан мртвт, мене, који сам их већ телике мртве сеци рао и траншпрао. Ма како да је гадна, ово је опет за то нроста лешина и ништа вшне. И ја сам се препао од просте лешине! Чисто ме би срамота од себе сама. Под утицајем таквих мисли примакнем се лешини ближе. Но тек што јој приђох, венац од сле пих мишева покрете се на њеној глави. Ове ружне животињице заленршаше својим ножним крилима и мене онет прође језа и опет ми ноге застадоше. Да бих разгнао страх, ја рекнем гласно: „на шта? није ништа!" и да би се и на делу осв дочио да све ово доиста вије ништа, ја одлучно крочим лешини и иипнем је прстгм за нос. Али у који мах ја додирнух овај црни сухи нос, лешина изненадпо, нагло махну главом, учини „ам", као оно псето кад уједа, и њени шкрбави шиљасти, хладни, љути и чисто отровни зуби забише се у мој десни длан. Пр^плашен и пренеражен ја изманем левом рукбм и што игда могу ударим песницом лешану по челу. Оп1 упусти моју

угрижену руку, и тресући главом, клоцајући зубима и понављајући неколико иута хм! хм! хм! сустури се опет у мртвачки сандук. Ја одскочим назад, притискујући уз груди уједену руку, која ме је јако болела. Можда бих у тај мах утекао без обзира, надало ми је то на ум да се исгрчим и да гурнем ногом онај мртвачки сандук нека заједно с лешином падне на земљу; у менч су се мешали осећаји страхч и срџбе. Али и мој '« мисли и моје осећаје иресече нова једна нојава. Озго с врх Теразија узе се нешто светлуцати. Једна, две. нет, десет — указаше се многе светљике. Оне су светлуцале и иомцзрале се, толико се могло видети на даљини међу кестењем. Мојстрах порасте, али порасте и моја радозналост. Стукнем неколико корачаји ннзад и склоним се за дебео кесген како ћу моћи видети ко је и шта је ово, кад прође улицом. Светљике су се примицале све ближе. Сад се већ могло распознати да иду редом, На скоро ее чу и некакав глас: прво неразговетан, нејасан, после све јачи и