Мале новине

г. Никола Петровић директор пачи-ј лудске гимиазији и јошмноге другл ! битељи школе и православља. Међ 1грнсутнима виделсмои и г. Лазара Думу, бвв. проФесора у Бигољу познатог борцч за Српства у онам нагоим крајевима. За време кратког богослуж«аа, иевао је хор Србо-Маћедонаца и Старо-Србајаиаца цркввне иесме, под вредним својпм хпровођом г. Зчхарпјем Поповићем чнновником. Срце внм се маљем таласало, кад сио чули опе тихе звуке са усааа многобројне ђеце оне наше браће, која стењу п >д Јигом турске силе п бугарске пропаганде Врела суз1 иотекла је нз очију прп тој дивној, једвнствелој слпци. Ђецп, у живопистм националвоме своме оделу, бехт одс-јај он^ српске слчвз и величше, која се лагано гасп у потиштепим сипскпм крајевима. Говори, декзамацчје, песме из Маћедонпје и Старе Србије све то изазпало је у нами неописану сладост и одушевљење. Камо, богдиае среће да је т > иочето пре 10—15 гзди;-а. Имали би данас снажннх и моћнчх пнонира за одбраву српске иародоста и вере у Маћедонији п Сг. Србији. Небп бугари онако систематски уништлвали Српско име, веру и обичаје. Али није нп снда доцкан. Што је Д1 бро, корисно и племенито, увек ће имати св га усиеха. Она појава јасно в оч .то говори: д«. смо превули т старог нашег немара, и да смо ногодили иут, по коме с.е иде уједпњен>у раскомаданога Српства. На зчвршегку ове дивве свечаности, г. Панта Срећковвћ народнп посл".ник пзг .ЈВорио је неколико топлих п патрпотеких речи ђацнма које су се у главноме на ово свеле: да браЈ.е и шт..те српску веру и аародност у снојој постојбани, и да буду будна сгража за одбрану светог иравославља. Ми пак од ваше стране захва љујемо друштву Св. Саве, што је еву школу узело под своје окриље. Семе ( које је бачено, ако бог да, уродиће довољним и корисним пдодом Овим сио показали: ла Србив није иапустио своју традиционнлпу мвсао (Јиштег народаог уједанења *) * Убијен. Прексиноћ око 2. сах. по поноћи, убијен је у балканској ули*> Ми би желели. да се овакво школе и по унутрашњоети Орбије заведу. Тек би онда била велика тековина ва Орпетво у МаћедоВији и Старој Србији, потто у свима варошима Србије има тог српеког живља. На надлежнама је да овооцене, и у дело приведу.

ци у капији куће бр >ј '22. Франц Н. | за кога, веле, да *је сакаџ ја код Коче Крстића, бив. надвичара Потруддли смо се, да се у самој полицији известимо о це 10Ј ствари и отуда см > дознали, д\ је то вече патрола наишла на три врло сумч>ива човгка. Међу њимајебпои убијени. Кад их је патрола хтела зауставчти он» т се разбегну а убијени нагне к балчанској улици. Жандарм, који је потрчао за њим, викао му једастаре и избаци у ветар револвер, да би га поплагаио. Али то је бил> узалудно. Он се у највећем трку спуштао низ балканску улицу. Међутим, ноћни стражар, који је био нч крају балканске улицс. кад је чуо пуцчњ упути се навише, да буде од н моћи. Опазпо је чов ка кога јуре, застане, управи пугаку на њега и повиче му, да стане, но овај то никако не хте. Кад му се ноћни стражар још вигае прдмакао он појури капији број 22. СГражар прчђе, да га у- ј вати, али овај насрне н > њега. да му ! отме нушиу, но овај опали и нгме -ј сто га убије Ми ово доносимо онако како смо ј у нолицпји извештени, а гле [аћемо. да дознамо јога гато о ов ј ствари. * Њено Взличчнство Нрдљица Иаталија изволела је нрекјуче посетити концерат г. Ондрпчека. Њепо Ве;шчанство је с особитом пажњом пратила концерат и отигала јевеома задовољна. Ухваћен Ирексиноћ полиција је ухвати иа неког врло сумњивог човека, на кога је пала јјсумња, да је извршио похару Хасону, мем ачу, и одмах га је оковала тешкчм оковама. * Одл лнован. Досадањи српски посланик на берлинском двор^, г. Милан Христић, одликован ,]е орденом „Круне" I реда. У нагпим политичким круговима но гледају нч ово одликовање као обично, већ у њему виде политички демонстративни карактер према Русији, која је тускоро такође одликовала г.г. крал,евске намеснике. * Велики Коицерат. Г. К>рло Мер тл, наш омиљени музичар, приређује са својом капелом, у простОријама „Булевара", велики концервт 5 Фебруара ове године. Поред одабраног програма који ћемо у своје време изнети својим читаоцима, н> томе концерту биће јога и извлачење је 1 ;-

не античке „кремонске внолине " Како веле, та јевио .ина направл. најога 15 25. годи >е, дакле има јој 7о година, а, по оцени стручњака, вреди на 500 дипара. Извлачење ће бити носвргаеном концерту. * Порески одбор, Ј уче је нреседник опгатине позвао изабране чланове нореског одбора да положе заклетву, а данас ће порвеки одбор отпочети свој р 1д у згра.ш суда општине београдске. * Минизтарска седница У јучерашњем броју допели смо како се по вароши прчнео глас о оиомадашњој ноћној седници и о то е, гата је на тој седници решено. Јучееетај глас такође но варогаи подржавао ма да ствар не изгледа онако како је престављена. С поузданошћу се јога непрестано тврди, да је решен > да се народча скупштпна сазове у што краћем року и да ће се од ње тражити накнадни кредпт 0 1 10 мплиона за војне нотребеј кли се за мобитизацију војске не говори ништа позитивно. Шта даље сазнамо у ов -»Ј ствари, јавићемо. * Неистинит гл^с. Јуче сеиронеогп вароши глас, да је терет н воз код Кагрдана иропао у Мораву. Међу тим, ми смо с поуздане стране извештеви, да та вест ни у колико не постоји, но је исти влак за неколико минута задоцнио. * Претраси. 17. овог месеца биће у суду вароши Београда претрес Радосаву Мијатовићу и ПетруЈГазаревићу, шкембарииа, по убиству Тогае Савић'1, механџије, а тог истогдчна је претрес и Кости Михајловаћу, касанину, 3 1 силовање. Збоа. Опгатински је суд сазиао за сутра 17 ов. м. поновни збор, на к ме ће се изврпшти избор сталног годигањег бирачког одбора. * „Праучава човек амбулчнтну пошту!" Г. Јоца X. Макспмовпћ умолдо је и добио од г. министра народне привреде дпзчолу дч путује дуж целе наше жеаечничке пруг?, „ради проучавања ачб*'Лантне иоште." У то име добђо је бееилатау карту. И г Макеамовпћ се зорди дао на посао те „проучава ли, проучава амбулантну иогату". Тако је пред Божаћ отнутовао до Куприје,

где је купио двч ћурана, једно пра1 се, две пловке — све жив'? — и |једчу когарицу јаја, ш све то бес! илттн> нренео „амбулантном по'гатом" у Београд. Овако „ироучавајућп амбтлантну погату" г. Максимовић е у ту струку унео и један нов еЈеменат — бесплатан подвоз и пренос — и ми се надамо да он у том свом „проуч >вању" неће сустати и малаксати, већ ће и даље насгават* „проучавање", као што је то и после Божића неколико пута доказчо а надаги се је да ће г^ г. минастар пар. нрчвреде за овошае његоче труде до; тзјро наградити п одлаковчти Молпли бч суо г мпнастра нар. привреде, да с овпм одлпковањем п нагрчдом не оклева. већ нека што пре похита, те д< се 1б<р човеку на мер\дчва>м месту | мризнаду његове за<луге. * ! Стари шлипери. Извештавају нас ;дг су пре нека дан некоднко кола I стврих шлипера желез ичкпх до>ели I п стоварвлп код куће г. Димитрија I Стојачовића, директора желззничке управе Кад се зна да су ти гадпперп својпна дожчве и да само ова на њпх има ираво онда, кад су они.однесени кућп г. Стојановића, но можемо мислвти гато друго, но да је у кући г. Стојановића магацчн на старе шшпере, јео држава ио свој прилици нема згодно место где би пх сместилч. * Краљичино цчсмо. Јавпли смо већ да је Њено Веднчачство Крнљицч Наталија упутила намесништву пис«<>, којпм трчжи дч ее ј-доом у;>еди ствчр њена оа синам ,]о.ј. Како сад дознајемо, Њ>но Веллчанство упутило је то писмо непосредно н»меспику г. Риетпћу, који јој је већ и одговорио на то писмо, и, кчко пеле, одговорио веома хладно, да ( н морч дм сачека нн •.трукције м бав. краља Мидана. * Одложен долазчк тлтијанског прест >лонаел.едника, к јп је имао Доћи 2} о. м, због жалоста услед смрти војводе од Аосте. * Играње. Обичај је да се по школама о св. Сави после подне дају игранке. . оје се поглаввто дају ради ученвка н ученица То је ушло у такав обичај да па те игранке дође мвса п одраслих мушкпња и женскиња, те се наарав! чптав бал у пколн. Најзад, немамо нпшта проти Ј

„Н У Н У Р Е Н" СЛИКА ИЗ ЖИВОТА

II. Све је .своје, јаднииа изгубила, покопала; а већ је десета година како јој|је унук,Мплоје, кршно момче, шгледња узданица старости њене, испустио младу дугау, отишао Богу на истину.. „Иопу ће сада бнти лакше", ?.продужп тејпити баба Мара, „док учиним шта треба. Е хсј! к>лико сам их дигла? Ено .Савка Дилиног, те Станда Кецића, па Иконију Дилберову сви живи дно Бог! А шта велите . за ^Спасоја Пејковог? Смрт му је, што но |кажу, за врат стала и само да му душу извадн, иа ипак.... баба Мара — колико докЈЦруком маае.. У Б га се уздач те мој труд и наука неће| остат на ј лово".

Тек штО је баба Мара сталч квасит убрус у разлађену воду, у којој су куване међудневничке травке, — пон Максо понова отворп очп. Овога пуТа поглед му је био пеобпчан, страшан! Мутне, тамне очи лагано се иревртаху, као обично у сваког самртнпка. Из груди му је гешко горило, а кроз грло куљала је врућа пара... За часак спусти поглед на децу своју, впдело се, да би хтео говорити. „Децо моја... ја.. умирем" поче слабим, не чујним гласом поп Максо. „Оче... слаткн оче!...", цикнуше, у један мах, Радеји Станојка. Из собе, у којој лежи попадаја, испаде Тиле п узереним погледом стуни у собу Јсв г умпрућег оца. Снаш' Перса надвпрпла у собу из које се чуло јецање и плач.., Чим Тиле виде да се драгом оау кида ковац живота, да се у тамним очима, поп Максим, гаси огањ честите душе,"да се| па пут, 1у вечаост спрема..® и)дише... кад виде она скрушена лица око самртникове постеље у којима се чита годема туга и јад; њ - хове подадуле очи од снлног плача, и бледе обрасе нуз ко,е кипте сузе за својнм прпјетељем, добротвором, свештеником - оцвм, којн се р^ставља — мења светом; кад угдеда свога брата како дркћући, чисто очпма отима од немнлосрдне смртк милог

оца, — поглед му се следп, дугау му страх п веља туга .Јр ггишге... Глас му је задрктао ? ј као лист нч пуст*ј равници... срце му се стеже | и, кроз онај општи плач, пустл очајничкн ^крик ј уцвељеног срца „Оче! .." „Оче! ... зацвилише Раде п Станојка Поп Максо се окрете и упре поглед на децу. Одједанпут прикупа последњу счагу а тихнм, скоро нечујним гласом поче: „Тиде! Чед. моје, јеси ли и тл ту? Ходп! Хода и ти Раде и Станојка... и вп, пријатељи моји, одите!.." У очима му сану блажена, последња ватра; а по бледим образчма посу га самртничка блага румен. „Дошло је време да се растанем са светом с вама... ја умирем... Чујте мв! , „У дугом животу — продужи пон Максо не имадох сјчјнијих нада, ни узвшпенијих жеља, него да децу своју и народ свој видим сретне.. Од колевке па /о свога гроба, та је била цел живота мог. „Преживео сач много горкпх дана св »јих п народних; делио сам судбину њзгову, јер је та судбина била и моја. Вп*ео сам и насдађчв^о се т дули својој како се он раздија: самосвег његова где се јако буди.