Мале новине

граду. Полиција је сва на опрези, После живе и хитре истраге, на Енглезовду у подруму кућеАлексе Н. каФеџије, ухваћепа је Фабрпка за нрављење дажних новаца. На самом деду — раду — ухваћена су два дица по народвостп Бугарв. У радеоница нађ :но је мноштво алата и машина за нравл.еве. Они су израђпвади највише, лажне дводинаре, и су сем»итирани, даје тешво приметитв, да су лажии. Сем дводинара израђавала су тадире, рубље, петодинаре, па иокушавали, да ираве и наподеоне. 1а сада само јављамо: да су ова двојица били и раанје на робпјн због прављења дажног новца. Честитамо онвме, ко је овоме уш > у траг. У идућем броју изнећемо оиширан взвештпј о овоме. * Бал Београдекв трговачкв омладине. По спреми, коју трговачка омладина припреиа, изгледа да ће овај бал, у овој сезонн најсјајнаје пспаста. Бал ће бити у нросторијама „Булевала". * Жена с дзцом у затвору. Пре неки дан, један кварт осудио је две жене, са по 10 дана затвора, због блуда и неморалног владања. Оне су имале и децу, па још малу, на сиси. Кварт их је са|децом у затвор сировео. Ади Уирава, због мале деце није могла извршити пресуду, но их је пустида. НАШИ ОФИЦИР И*) Данас Јсвака држава на земном шару има одређену и по извесним правилима уређену масу људи, која чува њене интереее и брана је од сваког насртаја на њен опстанак и слободан ркзвптак. Та маса људи зове се во]ска. Са појавом удружења људи, а по том држава, нојавила се и војска, а изазвала ју је потреба самог опстанка и природног раз»ића тих удружења и држава. Ко иоле зиа штаје то држава и какав је њен положај у међународној заједнпце, и у опште жакав јој је задатак, мора прпзаати, да седржава не може ни да замисли без војске. Јест војска је нераздвојни састојак у државном једвњењу. Жо војска паје у сва времена друштвеног и државног развића о .^љп*) Од једног бившег оФидира добили смо овај чданак с молбом да га у нашом листу штампамо.

подлио:

„К У К У Р Е Н"

. хове појаве па до данас имала пстп 1 иознв и задатак у држави, нити иста I однос према осталим гранама државног живота. Некад је сматрана као ! својина државног поглаварн и среств > ; за одржање п заштпту његовах ли' чних п терега и пожуда. Тада је ј била војска просто најмљена за новац и састављен« пз раших нарој дности, а служба у војсцп бпдаобп1 чан занат. Данас пак свп државља| ни или боље рећи цео народ саставља I војску, п она се данас уиотребљује ио њеном правом згдатку а позиву, а то је за одбрнну ант*реса не лпчних већ држдвнпх и за ширење идеје народннх и оств фнвање његоких же ља и мислп. Како се пЈСтепено рачвпјадо п напредовало друштво по појамањ.у св г црава, својих дужаостп и обавеза у прпроди, п по цивплпзацаји у опште, тако су се развпјади п појм »ви о војсци и њеиом задатку у држави Међу тим и развптак ратне вештине, као н развптак технике у сресгвимч борбе и ратовања, са своје стране тако су исго утацала на развптак војске п појам о њеиом задатку. Данас пак, кад је с јкдне страве интелектуална моћ п образованост у опште код човека, свОро досегла највећи ступањ раЗвигка, а с друге стране техника довела до савршенства убојне смртоносне направе, и кад ће се в>диги крвавлји рртови него што су икад вођени, морамо бити ире но икад начнсто са појмом о задатку војске и њензм односима ка осталим гранама државног живота Па хига је задатак војске и њене установе? По данашњем појму и захтеву зчдатак је вкјске: да брани п штити интересе државне, да буде чврст ослонац унутрашњем државном развитку и напретку и што је најглавније да буде још и у пуном смислу носиоц народне мисли и извршитељ народних жеља. То је стварни задатак војске. Сад према томе свака држава и према својо.ј потреби држи војску или да јој штити интересе и осигурача унутрашњи развптак, или још да јој буде и носиОц народне мисли. Ако је и једио1 држави војска са наведенпм задатком потребна, то је нама, нарочито у погледу последњег задатка. Сваки јс онај иротинник својај отаџбини и издајица св г иарода, ко само и номисли, да нам је садатшсле 85 годииа и под овако мутним европским небом, војска непотребна и гдоба народиа, нарочито и-

мајући на уму з ачајну народаумисао и жељу. Сваки ма и аајмањи покушај на разоравање снаге и моралне висине војске, мора код свакога рђав I да обел >жи осећаје оданости према народу и отаџбини, шгј би време доказа10. Међу тим мож-з да се иојави нитање, да ли је наша вЈЈска на висини на к'\јој треба да буде нрема нашим прпликама и снази државној, па ако јесте, да счојски приопемо свидасе на т ј висини одржа а ако није, оада још вшпе да пре?немо, дасе што пре и у колако год се више може то стање поправи, да се она подагне, оснажи и ојача, кхко ћв бити сваког часа спремна и сиособна, да крене напред народну миса > и оствари народне жеље. Лак) је појмити, а«о се аоле ноштено мисли, како је велики и мучан задагак наше војске, на ће јој бити у толико већа сдааа, п служн тп на част, нко га срећно постигне и изврши. Снага нчше војске леж I у самом народу, према томе какав је трод таква је и в >јзка. Оиај народ који ' је дао Обилића, Карађорђа, Синђелића, Милоша и друге с .авне и узорите јунаке, и к >ји је после толико мучних и очајничких бораба напослетку часно нзвојевао слободу, коју и данас са поносом ужива, тај исти народ образ је војску у овој маленој земљи, за одржање славе и велачине његовог имена и остварење њзгсвих мисли и жеља. (Наставиће се) ■<<00 1ШСМ0 УРЕДНИШТВУ ...Зиам да с нестрпљењем очекујеш од мене гласа, али до сад ми је бало немогуће, да '!и се јавнм. Имао сам спјасет посла А ствар је у ов >ме: Кад сам примио 1000 динара, набавио сам све што м« је потребно, да могу отпочети Фабрпкацију, постарао сам се и за дућан, набавио сам н гаилд за Фирму, иа п таблу за Фабрпкацију. Кад сам потпуно бпо готов отпшао сан у &4еиег-Аш1 (порешџчји), да платим норез. Но ту сам тек наишао иа чуда. Кад саа изјавпо, да хоћу овде дг отворим „ОпепиИзсће Хискег ОеПсаХе.чвен Еггеи^ип^" и нзложао који су ми главни артикли, као: алва, ратлукум, Шербет, сулцови, сгеше с!е 8еваше, и други сдаткаши одшећерап азјавио, да хоћу Да пмам за своју производњу „,,8с1ш12-Магке" и да ће Фирма

аћи на име „8г. Шквсћ & С1е", надлежна чиновнак ми је одговорпо, да ја, као Србан, не могу добита дозволу док не поднесем од српског посланствЈ нарочпго уверење, да ће такво праао и у Србији им ^ тј аустријски поданици. И ако сам се ја бранпо, да то им I већ у трговачком уговору са Срби.јом, то ми нпје помогло, већ сам продангубио трп дана и угрошио 3 Фор. Кад сам поднео таесв > узерење од нгшег цогланства тек је настлЛл права шиканерпја, пренрекз и тешбоће. Нпкако ми није хте), да дозчоди да в >дам ра»њу под „Опеп^аНзсће 2искег Г)еИса(е8беа —Еггеи§ип&" већ просто „СапсШеиЕгаеи&ег". И кад сам му прпметио, да моја радња није таква већ специјалн > Орајентадска шећзрлук и од куд да ја је^ани не смем своме нроизваду дати право кад друга нази| вају своје Фабриаате днерзијски тенаси", „холандска чжолада", ,,хинески теј" и т. д., па да не сием ! пмагд и своју „Зсћп^-Магке 4 , коју скор) сваки занаџаја ама, — он ме је брутадно одбао, гопрећа ми, да ја не смем пмати, а ако ми нпје по воља мору напустати прадњ/иБзч. Даље, забрааио мч је, да не саем прапитп сулцеве и слагк> од в>ћа, јер, вела, то припада цукзр-пекерпм >, а ако бш хоћу морш ноднети уверење како сам 5 годипа учао] и но том пракгицарао цукео-пекерајпа онда тек, да се упашзм у еспа® и да цдатим перез нг радњу. А кад сам рекао, да ми је 60. годан* и кад сам ја учи> и нрактицарао тих Формадитета није било у Срби,и и да овдашњ I цукер-ие*ера ннти заају како се слатк > нр гви, ннта је то њахов артикл,—апак ми све т.> нијепомогло. За тим, ми је рекао да несмем водити Фирму под „8г. 1Н{сћ & С -1е" већ просто под мојим именом и црезименом без „& Сче", јер би тада морао проток лиеати Фирму и платити штајер од 74. Фор. на пола године не гледајући на капиталиссагу радње. И морао сам на то прастата, јер толаки порез не може ј радња издржати. Те тако ми је на. нравио грднпх сметња, паплатио ми поред 6 Фор. штемцаа још 6 ®ор. п 1. кр, за пола године. Коме сам се год жалио, вели да је чисто лична Шиканерија тога чиновн жа. Али. ну. то невоље, не знам шта сад да |>адим и како да се помогнем. Дућан пе могу отворатп, јер иод називом „кандите" не може нико знати шта пр изводим, а сае то због каприса једног чиновника. 'И шилд и ценов-

СЈШКА ИЗ ЖИВОТА

II.

(8)

Њихова узбуђена душа осећада је заносни мприс ружа из дивотне баште, вад :ла је љаљане где се са витом дозом грде и љубе, чула је умидни гдас славуја како извија песме испратнице, жубор несташиог потока који поред куће скакућући протиче, а по дебедим дадовима повосихих јабланова гдедада је веседе чобанчиће са бедим стадом. Запдакала се душа... Немирни путаљи копају ногама, врчу и љутито стресају вране грпве, с којима се ветар несташно игра. „Седајте у кола, децо, време је, да недоцнптс за конак. Хајд! срећан вам пут... довикнуше иријатељи.

Кроз ваздух зачу се Фијук ватка бача 11 коњи полетеше. С Богом..! С Богом !... С Б <гом!... Низ равни друм у густим облацнма пра1 шине кола се са путницама изгубише... III. Пре двајегтину година седео је капе| тан среза голубачкбг г. Ћира ДушманОваћ и I газда Миџа Тршаћ трг., за једнпм столом у каФани Станка „Баче", у Голуицу. Октобар је месец... Б лаги сунчани зрацн блистала су ее продирући кроз часту и пријатну атмосФеру и оживљавали и веселили јесењв) суморне дане Са пољј дигаути су усева и у амбарове сређенп; по частом пољу и дуговима, чаје зелено лишће иочело је жутати и спадати с грања певале су шеве, а по планпнама и дубравама скакутада дивљач. Газда Миџа био је данас на „званичан" договор у канцеларију, код г. капетана, п > једном свом трговачком п/слу. Отуда се заједно навратада да, као ирава прајатеља, код „Баче", попију по Једну. Пред г. капетаном била је ч.ша. препечепаце, која је иравила мокре колутове по драеном столу , а пред газдом Миџом стпјао је „увпјењак"! Обојица су сркала грку каФу, за-

галамили п> један дуван, пајуцкали ракију н разговарали. Газда Миџо имао је ооичај, да из другог срчега не цевчи. Кад би га ионудили чашацом ракије, он би, адета ради рекао: „Хвала на ч*сти, не пије ма се баш — ал' теби за љубав могу један „увијењак", и голубачке меанџије д нела би га и пред њим спустпли. „Е, овако ми је ћеф!" говорио ба газда Тршић. Из „увијењака" тек могу у сласт да повучем, бар један иут као на „ајдук" — иа ми је доста". Људн који су га познавалп, знали су да тада у очи лаже : „Та тај би пио као сивоња на бару ако га само нудиш, не бп знао шта је доста! Цркао је за муФте!... А да од њега искамчиш сузе једне? — обриши се !" рекао ба један. — „Мани га, човече, с мплим Богом! Та Тршић ми је попио и пређу материну, па најпосле хтеде ме, опаки човек, |урнасати и са децом у просјаке отерити, али !срећом мојом беше добрих људи... Таквог изелице - под небом нема!" додао ба други. И запста, газда Маџа био је један одо^пх окорелп зеденаша и каишара, један тврдаца, која на Богу тамњана не би дао, ако нема „рачуп". (Настави^е се.)