Мале новине

БРОЈ 23

ИЗЛАЗИ СВАКИ Д&Н

БРОЈ 10.П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годвну но динара ЕКа во годиие 15 динара Нц 8 месеца 9 дввара II РЕТ1Т ЈОТЈКМХ

УТОРАК 23 ЈАНУАРА 1890.

ГОДИНА III

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА ОВАКОГА

Претплата из укутр. полаже св сата кад пешта За Беаград нета претплатв — Лист се продајв ка број

ПиСМА и РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Тшмкчгн ^внац бр. 17., на герњем спрату

Првтплат« се прнма код свкју псшта у Србкјм —_ О ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. двн. а на четвргој од петит реда 10 вр. дин. ПрИПОСМНО отаје 50 пр. д. од петит реда. ЕШ 2Е1Ш&

Огласн Јевтнно, ло потреби к оа слккама.

За свако оглашење нлаћа се /;рж. таисв 20 пр. д.

ВВЋИ ОГЛАСИ ПО ИОГОДБИ

| I I I

I I

« ■ I I I

I I I I 1

Један добар и комотан батар с два седишта за четири персоне — лаке отворене каруце за једног и два коња врло подесна за Фамилијарно уживање — једна праста добро окована за рад кола и једнаг доброгкоња зчрад 9. година стар. — Све по наособ продајем са повољним условима. — Ради погодбе јавпти се Кости Димитријевићу амамџији у доњем гриду. П^требујем једног вештог трљача и једног послужитеља за кућевни иосао, који је вичан надгледаги коња. Могу одмах место добити. 31, 5—9

Н А 3 Н Д Њ Е Прмвилегована Народна Банка КраљеВИНе Србије закључила, је, да извуче из течаја њене новчанице (банке) од десет динара у сребру старог издања од 1. Новембра 188-") и да их замени новим од 14, Јануара |8-7 год ( ве старе новчанице плаве су боје, имају на лицу горе у средини лик краља Милана, десно слику српског народног војника с пушком а лево слику српске сељанке. Онај, који те новчанице има, ваља да их донесе или самој Народној Банци или своме окружном начелству, где ће добити за њих нове од исте вредности. Еод начелства моћи ће се вршити ова замена само до 15 Фебруара ове год. а после, до даљег закључка, само код Народне Банке. — Ако које начелство случајно не би имало довољно нових новчаница, да њима замени старе, оно ће од пријављених новчаница узети списак, а пријављачу одредиће рок, до кога ће имати поднети своје старе новчанице, да за њих прими нове. Београд, 10, Јануара 1890. Управа 55, з—з Народне Банке

Наштампана је и може се добити у књижари А. Пурића ФДСЦИШ БРОЈ 113 књига трећа, сзеска 6. кривичнп роман Емила Габорјоа аревео Ст. П. ВидаковиК цена 50 јјар.

А Т/1 А С КРАЉЕВИНЕ ОРБИЈЕ »а iii раз. оснои. школе према нчспавиОм пр;граму израдпла г. В. Тителбах про*всор п Г1. Шреилевпћ учнтељ. Треће издање цена 0 - 50 пара дан. Може се добитц у књижари А. Пурића и свију књижара по Србији.

* ЈЈ? ^ ^ 0 ^ / <5 •^/ / 4

&ША БОГА! (Једна тужна усаомена) (Наставак) У мом жпвоту мадо пма ведрих и веселпх дапа, Тешко је иаћи човека који је за мало годнпа тако много претурио ирево главе. Мој жпвот пун је борбе и тешких потреса. То је управо дугачак низ веома свирепих удараца, која су немилосрдно падали на ме са свију страна, и од непријатеља и од п ријатеља и од Бога и од људп. Моја је судбина била свпрепа, алн ја нећу да ропћем на њу. Либерала су ме осуђивалп на затвор и прогонство; паиредњацн су ме осуђивали на затвор и смрт све ово биле су можда и неправедне, можда и сувише тешке казне, али ја немам право да се јадам на њкх. Ја сам сам пзабрао тај пуг, ја сам драговољно ушао у ту борбу, а борба је борба, и као год што сам примао, ја сам у тој борби тако исто и делно ударце. У такој борби сваки

ратппк измахуЈе и удара свом снагом, — без суиње то је често и веома свирепо, алп то су неизбежне аогод6е те борбе. У њој страдију, по некад п гипу личлости, али у њену похвалу има се рећн, да она оетавља недпрнуту част бораца Ја сам у Зајечару могао изгубиги главу, али мо.е име остало би чисто и неупрљано. Али оно, у што нису дирал.а ни најбездушнији политички,ненријатељи у данима најбешње борбе, то су мучки напала рођена браћа и другова, и у другом низу мојих злокоби ниједан ударац није ми бао тежи, и нп један није ми био црњн од онога ударца п онога дана, које ми је снремила братска радикална рука. Нећу да раскопавам старе отровне ране. Штовани читатељи и самн ће се сетити оних гнусоба, којима ме 1887 гчд. бејаху напали неки р^двкалски прваци. У онај исти ках, кад су Светозар Малосављевић и Пера Велимировић ззсели у министарске столице, а Таушановпћ и остали спремалп се да у њих заседну, — у тај пст« мах ти жалосни нељуди покушавају да 1Т. Тодоровића поново врате у мрачне влажне казамате, али сад не као политичког кривца, но као гадиа злочинца и неприродна блудника, педераста; покушавају да мт поново ударе на ноге тешке окове; да му навуку на леђа бело робијашко гуњче; да га изједначе с иоследњим изметом друштвенвм; да га за навек морално и физички униште, и док ба они у сласта уживали медене месеце првога свог министровања, — иесрећни Пера, болан, сатрвен и обрмењен најгаднијнм злочином, испуштао би у мрачном казамату своју измучену душу. И ове вшпврске душе не би се зграпуле при самој помисли шта су ! учппплп од невииа човева; не, један Св. Милосављевпћ био бн потпуно срећан и задовољан што је уиронастио једнога П. Тодоровића. * Овп злочиначки покушаји нчсу уснели, али оии су ми ипак лонели големе несреће; они су ми разррчли | кућу, унпштили породицу и убплн мој последњи покушај, да нађем једном и ја мпра и среће на тихом домаћем огњишту. Какве сам црне дане тада пр«тури > преао главе! Какве су се страховите буре тада ломиле у души мојој! Еакви су неизмерни б^лови растрзали срце моје — го само једаи јединп Бог зиа, и он ми је једина сведок! * * * Једпе вечери седео сам за столом и писао. Ноноћ је већ давно била ! превалила, а ја, занесен, још самједнако пунио парче за парчетом сдажући чред собом исиисане језички