Мале новине

ђ- ; Ч]Ј 24

СРЕДА 24 ЈАНУАРА

6'ПДИНА II'

мзлдзи семн ддн

БРОЈ ЖО. П. Ц.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а 1,0ДИН У УО динара Н» по годиае .......... 15 данара 0« 3 меседа 9 Јин%ра 1Ћ рет1т ЈОИКШ

«1. дневни лмст за овдкога Претплата из унутр. нвлаже се сагко код пошта

За Београд кема претплате се продајв ка број

Лист

Писма и рукописи шаљу ск Влаонику „Малих Новина" Тспличин венац 6р. 17., иа горњем спрату. Првтплата се прима код свију потта у Србиј*

ЦЕНЕ 0Г/5АСИМА На црвој етрани од петит. реда УО. пр. дии. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда ШШЕ 2ЕХТШ

Огласи јевткно, по погребн и са сликаиа.

За свако аглашење пла1»а ие држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГ ЈДБИ

Наш мили сшј , односно брат ; девер и стриц 1 аса М. Терзибаши -ћ штуд. философије на берлинском уннверзитету преминуо је 18-ог о. м. после једнодневног тешког боловања у 24. години свог младог живота. Посмртни остатци пренеће се у Београд. Ову тужну вест јављамо својимпокојаиковим пријатељима, молећи их за саучешће у овој жал' ети нашој, Погреб Оиће у срсду 24. ов. мес. у 3 часа по подне, а сахраниће се у старом гробљу. Скуп у саборној цркви 23. Јануара 1890. год. У Београду. ожалошћени :

Ј. С. ЋукавиЂ. издаје иет обора за гојење сввња, снабдевени текућом водом амбарима аа рану и осталим нотребама. Коме су иотребна нека се јави. 67 1—3

отац: Михајло, мати: Љубица, брат: Милорад ; сестра: Мплица, снаха: Милојка, братанац: Михајло,

П А 3 И Т Е

Све ФотограФије Њег. Величанства, Краља Ахександра ирвог, са леитом и ланцеги ордена цара Лазара, које нису на картону и са мојим именом, све су „ само коаије а а не оригиналне Фотографије.

ж ж ж ж I ж

ИМА БОГА! (.Једна тужна усиомена) (С вј ше гак) Х^псте мучевиче, ти који си, пешући се на Голготу, посртао и иадао под теретом крста твога, исто овако, као што ја ланас падам под теретом гиуснпх клевета јучерашњих лажппх прпјатеља мојпх ; тп паћепиче, који си овако исто клчпо пред крвавим крст м твојам, као што ја данас клечим пред крстом стпда и срамоте, на који ме певина расиињу ваше данашње Јуде и Пилати — ти праведна спаспчељу, будп ево тп судпја између мене п овога човека (Ја ше). Праведни творче! Ти о коме веле да си узвишен, праведан и истивит^ ти, о коме кажу да сп свемоћан ц свевпдећи, да видиш свачију правду, да познаш свачије срце и да свакоме доли'11 по заслузи; ти велики б же, ако те доиста има, ако доиста из свевпшњпх висппа твојих видпш неправду која ме грни , буди ираведан и казпи овога ниског клеветнпка; спусти на његову преступну главу гневпу десницу твоју и удри га истим злом каквим је оа гађао мене, брата свога!....

19, 1 — 1

Л Е Ц Т Е Р кр. врп. дворски ФотограФ на Теразијама

ж 8

жв**о*о*о**в«о®»®то*о*о*оо$

У толико је било ввће моје зепре иашћење , кад једног днна д. бих но»ине, у којима је била прва вест о несрећном догађ >ју 1 а новосадскоЈ железн. станицч. „Јаша убао Мишу..., Јаша Томвћ мучки, крвави убац.!... Јаша Томик мучки н. пао и з\клао човека! За што? Тај га човек оклеветао! тај му човек иовредио част!. " Мени нозине испадоше из руку. Ја сам чвтавих 10 минути ста;а > у сред собе запрепашћен- За тах 10 минутп менп је пзаитла пред очп цела нрошдост, коју сам овде легимице додирнуо. Ја се сетих мо)их одиоса с Јашом; сетпх се Јашиних увреда, сетпх се и моје клетве, и прве реча које ми се отеше из груди биле су: I г Има бога[ а Јес, има бога, и он јевеликп прај ведан п неумитан! Има бога, и он не само да судн и казни горе ва небу, о коме још ;;е знамо шга је ни где је, ! већ он често судц и казни баш овде | на земљп; судп и казнп тако, д». се : за зла дела, учињена овде на земљп, |овде одмах прима и праведна на| града за њих. Јес, има бога, бога праведна и | неумитна, и да га доиста има, један страшан иример за то јесте Јашч Томвћ

* * *

ОБЈАВА

Дајем моју Рестаурацију звану „Вилу" која постоји у ново подигнутом иарку, код крагујевачке жељезничке станице — под закуц од "првог Маја тек. год. за једну или више година. Ко жели узети нека се изволи мени, погодбе ради обратити. Кирија ће бити врло умерена. Ова је рестаурација подпуно снабдевена са врдо лепим и елелантним намештајем.

Јашо, брајко! да бог да те сапрло моје добро, сапрла те м> ја љубав, сапрло те моје нрпјатељство, сапрла те сза она доброчинства, којима сам те тако братскп обасппао!.... Да бог да ти се, Јашо, скаменила снпка радост п срећа, а у отров тп се претворио најслађи тв јј пољубац младићски!... Да бог да, брајко, грлио хладиу гују нспод камена, а смртоносни дах блуда и разврата да бог да ти окужио све што је блиско и драго срцу твоме, све до чега би се дотакла љубав твоја. Да бог да, јуначе, дочекао дч те по самом срцу шине ово исто зло којпм ти мене данас бијеш.

* * *

17. Јануара 1890 год. Крагујевац.

61,3 —3

0 поштовањем №илан Раденковић трговац.

'Гакав се очајан узвок отео из рањених груди мојпх, кад је напослетку дошао п Јаша, да и он, са својом „Застави", забоде у њих још једну отровну стрелу, Ове су речи биле пзговорепе у големом болу, и ма да је свака реч потицала са срца, вера у божију правду у том тренутку била је ипак малена, скоро никаква.Ја сам|у очајању призивао б< га за судпју, али ја еам ниеам веровао у тај суд.

Ја сам тако искренв казао шта о Јаши мислим и осећам, да с правом могу захт. вати да ми се потпуно верује и оно, кад кажем што о њему не маслим и не осећам. Ја дакле и не мислим и не - осећг м да се Јашп светим. Још је даље од мене помисао да се Јашином злу радујем. Шго сам изнео да у Јашиној весрећи ви/цш звслужену казпу божију, то је с тога, шго доаста тако и мислимНајпосле хоћу још да свратим пажњу штовавих читатеља на ове околности. „Застава", па и сви други листови, који бране Јашу, непрестано ударају гласом на то, како је Јаша био нежан п осетљив парочито је, веле, бпо веома осетљив за част, поштење и за чисто име своје. Хм! Да ли ће баш бити тако?! Човек који истпнски зна п осећа шта је то част и поттење, он то зна не само за себе, но и за све друге људе. Ко истински цени евоју част, тај не може багателисатв ни част других људи. Истински часган човек неће се никад лакомаслено и без доказа твтрати туђом чашћу? А шта је радпо Јаша? Он који тражи да други људи воде тако великп рачун о његовој части, како је он водио рачун о туђој частп? Несретник/ Ја ћу овде навести само иек »лико упоређења, па остављчм нека ствар пресуде сви пеирастраснн људп. 1.) Ако је пок. Миша за осуд? ( ми сви велсмо даје за осуду) шта