Мале новине

ћен ађутаатом кнежевим Божом Петровићем и неколико оФицирима. У 11 часова кум крене к дркви св. Сдаса са младим кнежевићем, кога носаше на рукама књегињица Јелеиа праћена Марком Петровпћем и Ј. Ву»отићем. На крштењу бидп су још Каегињица Ана, као заступница велике кнегиње Марије Александрове, кнез ЈЈетар Карађорђевић и кнегиња Зорки, кпез Мирко војводи зетски. министри и великодостојници црногорски, главари и народ Крштењеје свршеко у 3 Д на 12 сати те се уз грување т ->110ва иоворка олет врати двору. Кад је кнежевтћ Петар д несен двору кнез Ниаола пољуби новокрштеног сина свога, ноздрави се с кумом и с истпм у])е у двор, а гости и остали заседоше за готов м и нуном софром, где први н.т беше село преке шест стотина особа ; за другим столом беше још више. Ирву здр вицу јеиспио квез Никода куму цару Александру III. Другу :>д|) а вицу јз исиио миностар Аргиропуло у здрвље велпк г п јводе захумског Петра и свегд светлог двора Петровића. Трећу здравацу је наппо кнез Петар Карађорђевпћ престолонаследнику Динилу. Митронолит кнезу Мпрку па онда је опет кнез Никола нандравио овако: Црногорци, сваком су човјеку мпли синовп дн га нридрже у старости и ?ао оио што са говори „хране п од зла браие" а меки су мнли и радујем се што се надам, да ће света аманет остављен моме дому владиком Данилом н св. Петром. икрод ирногорски вјерно, поштеко и јуиачки служити." Шесту здравицу јв Црногорцима напио престолонаследнив Данило.ДТосље обједа је пред двором играло црногорско оро што је трајало од %—4 часа ка^ кнез рече окупљеном народу : „1чо је пјешак, притежи оиачке, ко је коњаиик, пршезки колаие вријеме је путовати, јер је ноћ хладна: а хвала впм браћо Црногорци!" Наово се зачу громомоглисно жавио, и почпу се свп разилазити пеиајућа п узносећп име квежево. ИЗ БЕМ СВЕТА — Велима нрађа у Бечу. 16 о. м. десила се у Вечу силна крађа. Шконтисга Виљем Лајвер, који .је у служби кед неког Хуга Фукса у Маут.черовој ппвари, имао ;е 16 о. м. к д бсчкога вовчаног друштва, „Б1 вкоп4 Ка88еп-уегеш положпти своту од 37.700 ф р., ко,;а је била власништво Фирме А долф Маутнер п син. Те иовце носи> је Лајнер, замотане у плаву артпју, у свом џсну, а осим тога имао је још у руци једну саоју акцвју аустро-угарске банке, у вредностн од 932 Фор,, коју је хтео тлкође положити код истог новчаног завода. Ј^ад је Лајпер ступио у трем зграде. у којој је тај завод, онесвести се од једном и сруши на земљу. Био је већ мише дана слаб те се тужио, дн му није добро Кад се међу тим освестио, иотражп одмах новце, али им нигде пп трага. 1То свој прилици украо је новце неко од оннх људи, који нрискочише њему, кад се онесвешћеи срушко. Чим је нолиција о томе сазиала, повсла је одмах пстрагу, да уђе у траг венознатом лопову. У папиру бејаху замотане 24 хпљждарке п 254 педесетице. Ј почетку истраге биле *су се породиле неке сумње против Лајнера и против нриродности његове ! есвестице, ну после се доказало да су му новци ииак украдеви. Сконтиста Лајнер је пензпоновани коњаничкп кшетан, имућан човек, а уживао је велико поверење у кући у којвј је већ впше годпна као свестап чановпнк. Већ петнаест година пмао је у својој служби посла оа многнм милијунима, па се није никад догодила никаква нет«чност.

Лајнеру је сада 57 година, -и већ више година болу.је кронично од главе, што је по свој прилиции био повод његовој наглој несвеетици, ма да неки тврде, да му повци нису оиесвешћеном украдених, већ да је се тек онда од ужаса онесвести", кад је опазио, да нема уза се новаца. Власник украдени новца обећао те 500 Фор. за награду ономе, ко пронађе крадљивца. — Стрељан.9 голуббва у Монте Карлу. Пре неки дан започело је у Монте Кчрлу натицање у стрељању голубова за велику награду тамошње чита >нице. Прни дан пуцали су сви грађани сваки по четири хптца. Од маЈјарских каваљера устрелпо је гроФ Ердеди четпри голуба, а гроФ Ес(дрхази два. Од осталах такмаца устеелило је њ и х тридесет по три голуба, а чстрн *јест по два. Стрељање довршено је 16 о. м. Велику читаоничку награду добио је неки Гуидицини са дванаест изврсних хитаца. Награда је 18.670 ф р. и један спомен. Лањске године добио је награду неки енглески снортсмен Дикс са 18 хитаца. — Немири. Ђаца на универзитст.-^ма у Неапољу и Риму побунпли су се. Ђаци римски решили су ва скупу, да јавио протестују што је университес у Неапољу био опкољен војничким стражама. — Иротив броја 13. У Лондону се оспива друштво, коме ће бити задатак да војује против празноверице, која у свегу влада у аогледу броја 13. — Талијансна Краљица посетвће у марту о. г. берлпнски двор. — ^оскввски архечлошки кокгрес решао је да се умоли влада, да у Цариграду подигне археолошки завод. — Пожар. У Лондону је пзгорела пека велика Фабриаа женског одела. Штета изно и 40000 Фунага стерлипга. — Иова ла^па за лекарска испитивања. 1!ре неколико дана бола је у Бечу изложена пред многобројном публиком нова лампа за лекарско испатпвање, коју је изумео доцеиат па бечком увиверситету, др. Гертнер. Та нова лампа олакшава лекару да осветли унутрашње делове тела скоро на ненадмашин начан, ]ер се њоме може спровести светлост у болесне делове а да болесник не осети нпкакку т о и л о т у или н е у г о д н о с т. Осветљење је тако јако да са с«им 0Д1-«зара својој сврси. Нова лампа „за исиитзвање за лекаре п лаике" коптрујисапа је са свпм ир сто и м»же је свако употребити. Осветљава се једнчставном стеариаском свећом. Светлост свеће нада па стаклсну шипку, дугачку 2 х / 2 иалца, која и поред јаког осветљења остаје хладна као мермер. Та хоризопгадна гаипка поставља се болесппку у шупљине носа и уста, на око пли на коју драго рану и тиме се осветле болесни деловијчком али благом светлошћу. Њом ће моћи свака мајка сваки дан прегледати грло своје децр, те да што пре спречи разне болести у гуши, дозвавши одмах лекара у помоћ. Овај ов ко усавршени реФлекторе потиснуће све досадање разне реФлекторе, којпма су се до сад служилн лекари и који нису нотпуно одговарали својој цела. — Последица инФлуенце. Као последица инФлуснце већ се у многим местима јужне Јевропе појавила глад. У Мадриду радници, услед празннка и инФлуенце остдли су без зараде; деца и жене стотинама трче по улицама, просећи милостиау. У кућама сиротних становника нема пећж. Деца немају топла одела. Полвцнја свако јутро купи по улицама 10—12 људи, изнемоглих од заме и гладп. ИнФлуенца, која прелаза у запаЉеље плућа, односи по 200—300 људи дневно. Тако исто је и у Барселонп, Сацалија и Атинп.

— Иијање. У Јевропи ретко се кад толико квјало, као ових последњих месеца од када је преотела мах злосрећна инФлуепца. У данашњем углађеном друштву пе држе се у опште „бон-тона" да при кпјању поздраве прајатеља или позпаиика искренпм „на здравље." Али ипак тај поздрав потиче из давне прошлости. Дуго се времена мислило да је тај обичај постао за време папе Гргура I. У то време била је завладала у Игалији грозна козична куга, код које се сматрало снлао кајање као сигуран знак смрти, па се с тога свакоме, кад би кнауо, желело добро здравље Али је то мишљење погрешно, јер је тај обичај био пошат још и у старом веку, Аристотел га соомиње у својпм „Ироблемима", Ар хтоФан држч кајање за божју I бјаву а Сократ је маслао да иу његов унутрашњн демон кроз нос срећу прориче. Још и дан дањи кијање се сматра као знак потврђења задате реча или онога што 1е мислио. Обичај чести тања код кајања је дакле прасгар, а ко ба знао хоће ли у данашње доба са свим ишчезиути или ће се опет повратити! ТЕЛЕГРАМН 25 Јавуара С офија. — Ухашен је неки Колопкоф трг. винарски, бавгап руски офпцар који со био настанво у Гушчуку. Претрес стана показао је да стоји у споразуму с руским драгоманом иосланства у Букурешту. Писма нађена веома га к м ромитирају. Бао је у сп фазуму сг Пањвцом. — Гед у земља није поремећеи, паје било других хапшења осим опах већ јаВЉ;;НИХ. Чарт — Судска претрес протпв г. г. Лавесје-а, Еубе-а и Скретана, адмивпст; атора ко.јовског друштва и г-на Х«јћа преседника Есковтне Банке — наређвн је усљед поделе Фаличаих дпвиденда. Скретан блће суђен п радп капарисања трговачке робе Цариград. — Потписан је протокол коиачног трговачког угокора турскоиемачког. С офија. — По једном вероватном изв »ру ствар са Иањпцом бола, је овако: Пањици са његовам говорпма против Кнеза и зласти, испаде за руком добати још некслико нр ^врженика међу којима и три нижа официра. Они су со саствди да распракЉају питање о промени кнеза и вла, де. У овоме бали су у споразуму, али права дебата започе кад се стаде дебатовига о заменику кнеза. ЈТањица и један од његових другова предложише да се пОзовз Батенберг, други иав изјавише да се пошље једна м лба руском цару, молећи га да оп назначи кнеза То је дало повода узрујаиости и граји те се и власт умеша. Беч — Синоћ је < тпутовао за Будимпешту, — Исарављајућп гласове разаих лисова „Нолит. Корес.и". — каже да увнђање барут« без дима за пешадију веће напћп на тешкоће нити на велике трошиове. „Винер Абендпост" дозваје да мипистар унутрашњих послова а министар просвете живо раде на припрем*ма извршења чеш ког компр миса. Рим. — Г, Иморнани ннтерпелисао је зашто се забранила прослава годашњице републаке 1889 годиие. Г. Криспи одговори да забрана лроузроковаиа је услед добрих и првјатељских одпошаја са Француск >м кеји постоје и жела се да и дрт.е трају. У интерпелацији о нередима университетских ђака у Неапољу влада је одговорила дасу се уиаверс.ггетске властп понашале коректпо.

Ако би још било нереда, вдада ће предузсти још строжпје мере. Париз. — Комисија буџетска саслушала је извешће г. г. Тирара и Гувјеа о вакнздвом кредиту. Гувје потврдио је гласове о једном новом аајму и доказао је нужду да се траже нови извори за д.>бит равнотеже Комисија одлучп, да се предлог вратп влади, да она проучи може ли се одложиги којн кредит за буџет 1891. Комора одбаци предлогдасе устроја велпка парламентарна комасаја која би трајала једну годиву. С ењска Река. — Стање ГроФа Андрашвја не иде на боље. Јуче ]е много пропатио од болова, Ннкакве промене. С офчја. — Ј{нез Фердинанд и Парипцеза Клемтатина мпсле у скоро отпутоватн за Филипопољ, где ће остагп за аеко време. — Држн сз да ће за начелаика полнцвје у С офији бити паимеаован начелнпк Шупле Гакославоч позпат као еиергичлн човек. ОДГОВОГИ УГЕДНИШТВА Г. Т—у. Ниш.Изваните, .али вашу белешку ве можечо штампати. ЈЗи у њој сами себе бијете. Дуг, који су људи поштено узајмили и поштено масле вратити такав дуг ни е никаква срамога. Колико пх је данас у Србији који никоме ништа не лугују? Друштва су као л појединци. За шта би бајаги то бидо стидао, ако бп лмберални главии одбор коме што и дуговчо, па ма то било и једном "остионичару ?! ! Велите, да либерали јамачно дају бал ове године, за то 'да приходима, који отуда оадну, испл те стари дуг гостионичару код кога су спремали вечеру приликом последњег главнога скупа Па лепо! ако ви у то истински верујет , онда је тај постунак само за похвалу — значи: људи воде брагу о својим обвезама, и шта онда вп имате да то цепидлачки иападате? За што либероли дчју сад своју забаву у Краљеврј пивари, а не код гостионичара коме дугују — ми то не зиамо, а не м жемо ни улазити у течвсто личне ствари. Допуштамо чак да и ва можете имати право, кад велите даје то „некакал.ерски." Али гата хоћете ви даље? Да гр..т.чте људе за то што они неће да буду к-вал.ери по вашем Фасону! — То право ва немате и то вам нико неће наметап признати. С тога вашу белешку п не можемо ттчмпати. А што нретите да 1гете после двајестак дана „опет ироговорити" нас ее то тиче к лико илањски снег. Изволте само „проговорити" иобратите се „"адлежнима", а г. Авакумовпћ и остали, којпх се ствар тиче, јамачно вам неће угећи с мегдана. НАГОДНО НОЗОГИШТЕ' У иедељу 28: Сеоска лола нозорашна игра у 3 чина. с певањем од 'Гота.

Ј. С. ЋукОВИ^. издаје пет обора аа гојење сниња, спабдевен«* текућом водом амбарима за рану в осталим нотребама. Коме су иотребнв нека се јави. 67 2—3