Мале новине

Катићев предлог потномажу Сима Несторовпћ, М. ПоповиК и други, а против предлога Катићевог говори Таушановнћ, известилац, поп Мар о Милан Мостић и други. Кад се приступило гласању, већина одбацује предлог Катићев и прима члаи 126 но нредлогу владе. Код чл. 127 отвара се такође незнатна дебата, али се и тај члан прима онлкав какав је. Осг^ли чланови примљена су без икаквих измева. Седвица је закључена у 12 часова, а идућа заказава за сутра у 9. часова

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА *— Срлски школск^ савет у Ср. Карловцима, узео је на повољно знаље ззкључке срп. учитељске скупштпне држане прошле године у В. Кикинди, те је одредио пододбор у лицу г. дра. И. Макеимоваћа, Н. Вукнћевића и Јована Бороте са упуством да исти операт проуче и о њему своје мњење школсеоме савету поднесе. Надаље је срп. школски савет од<|брио, да се идућа српска учитељска скупштана одмлх после Ускрса ове године одржи у Ст. Бечеју. Та ће учштељска скупштина раснрављати о школским књ«гама, учиј !вма, насгаввом нлану за народне 1пколе, о устркјењу забавишта н хуманитарних завода 34 глухонему и слепу децу. Још је школсеи савет позвао учитељске зборове српских виших девојачких ткола у Сомбору Панчеву и Новом С*ду, да взраде операт за више девојачке школе, те да исти нредаду срп. школском савету на проучавањ?, а овај ће пак са својим нредЛ( гои тај операт изнети предстојећем српском народнО'. црквеном сабору на нретресање. * — Нов народни добратвор. Из Осека пншу: Ове године 3 Јануара преминуо је овдашњи 8емљедел»ц и грађанан Жипк > Петровић, који се < вамо пре 3 г >дине из Кишвалубе доселпо. Нокојник је бно у своме животу скроман и у тој скромности љубио је Српство и "нравославну веру, те је ту своју .љубав нрема, своме народу и православној вера племенвтим делом засведочио. Он је у својој опоруци завештао, да н»следивцц његови, после смрти верна му друга, од његова иметка, који изчоси преко 10000 Форината, пр'и-

ложе на осечку српску цравославву капелу у гробљу 1000 Фор. осечком срп. певачкоме друштву, 100 Фор. „Матвци Српској", чији је члан у последњим данима желео битм, и до 10 могнка ввноградн на Кишвалубску српску православну цркву оставп. Нека је слава овакоме покојнвку и добротвору нарпдном!

ИЗ ВЕЛА СВЕТА

— Умро. Гро® Јулије Андраши, дугогодишњи канцелар Аустро-Угарске, умро је 6. о. м. у Болошки. Гро® Андрашп је још у живој усноиени наших читатељ«, јер је његово име и политички рад тесно везан за берлински конгрес и за последице нашега рата за ослобођење и независнос. т. да њега није бнло, наша гравица: нрема бугарској остала бз одмахј иза наша, као што је одредио син СтеФапскн у овој ади његовим заузимања али је сад вза Пирота и Врање. Мађарској играо ја видну улогу где је 1849 г. био осуђен на смрт као мучеаиа кошутов; ала како је био и«бегао, веша ли су његову слаку Доцније вндео је да само иутем споразума с Аустријом може још шт<> урадити, па је у тим иравцу и радпо, поставшп чак и државвн канце !ар.

ЖЖЖ Ј Ј. Разлог. С ељак (који продаје свиње једпоме трговцу:) Знаш шта, газда, пазарио ми јуче и Стеван евиње и давао ми 100 дннара по комаду. Теби ћу д",ти но два динара јеФТиније јер си м пре узео од мене а волем да оне буду у својој породици. * Упутио га где треба. Директор једнога трговачког друштва говори своме сину, иоји служи код тог друштва: — После таког скандала, какав са учинио ових дана, ти ниси достојан дасе више налазвш у друштву људи ваљаних и од реда; од сутра нећеш аише радити у канцеларије; и већ у коме кабинету.

Лепа жељв: Жена, чији је муж члан друштва за заштиту животиња. — 0, кад би и ја била животиња! * Велика жалест. Л.: Што си тако жалостан? — В: Мој шаров побеенео, ујео ми жену и од тога.... А: Боже! Твоја се жена разболела... можда умрла?... — Б: Не, алн шаров, кад је ујео, цркао је.

НАРОДНО П01РИШТЕ У четвртак 8: „Фијеснова завера у џенови" трагедија у пет чинова, од ЈНилера. ТЕЛЕГРАМИ 6 Фебруара Париз — Јутрос се бпло чуло да ће војвода Орлеанскн б*ти пуштен и иснраћеп до граннце, ала инФормације добивене <>д министарства унутрашњих послова не потврђују ту вест — Услед усиеха добзвених у изборима у недељу, води се велика проиаганда за општинске иаборе. Узиммући комннду VII корпуса (Безансс ) ђенерал Негрје рече: поверавајућн ми да чувамједан део гранвцо, вдада надаже ми озбнљне дужиости. Ја ћу их взвршнти, јер ја знам да домовина може рачунатн у вашу оданост и готовост да јој са : жртвујемо. — Начелнвк нолицвје посетио је војводу Орлеанског у консјержери, и приметио му једаброј особа која траже да иосете Орлеанца превазмлазн сваку границу, — По | листу „Соар" ако војвода Орлеаиски жеди да буде помнлован, морао би ! или он сам или његов отац писмено Iобратити се г. преседнику Карноу Веч. — „Полит. Коресп" /оноси ! једно писмо из Пегрограда ко;е јавља да влада руска, и поред иоследњах догађаја у Бугарској, осгаје увек истог мњења, да је потребно свикако да се бугарско пигање дефинитивно решн иа основу берлинскога уговора. Уверење владино у том погледу таво је непжаебивз, да она и не мисли да је потребно ускорати то решеље, јер 6:1 то могло довести у .опгаеност европски мир, одржање кога највише интересује Русију. С офија. — Вест к >)У јв донеда „Н. Фр. Иресе", о нередама у Ђу-

стендилу није истинита. У целој земљи влада потпуни мир- Беч. — У комори преседник јавио једа ГрсФ Андраши умро, говорио о врди>»ама покојникшим нстичући његов рад за Цара и домовану нарочито у уговору савеза немачко-аустриског. Комора је изјавила своје сажчљење. Булимаегата. Тедо Андрашиј а биће донешено овде у четвртак и излолсено у дворан! Академије. У петак бнће спровод, за тим тело ће се однет« у Тербесу. — Царица брзојавила је удови Андрашија изјављујућп јој своје жово саучешће. Тиса поднеће комори предлог да се у престолнацу- подигне покојникуједан сш меник и то на државн« трошак, одавајући телу благодарност врднне које је покојник показао за престол и отаџбину. У парламенј тарним круговима било је жива маниФвстација за покојника, тако исто у листов*ма Мађарским и страним, поглавито пак у немачким и талајанскии листовима Хаг. Г. Макај именован је за маинстра насеобвне, замениће га у министарству унутрашњих послова г. Саворнеи. Цетиње. Г. посланик Вуковаћ, и ако ј е в е ћ д в е недеље у Цариграду, није још био примљену Илдиз двору. Чудо је што до сада ннје послао никакав извештај.

П А К А О КРИВИЧНИ РОМАН НЗ СРПСКОГ ЖИВОТА. (наавсао Пера Тодарзвић) Прва сваска овога занимљивог дела већ је готова и може се добита у Београду у књчжарп г. Валожпћа и у штампараја г. Хоровица „Код Просвеге", позоришни трг бр. 2. Цедо дело изнеће 10 свезака а свеске ће излазати сваких 10 дана по једна Претпдата за цело дело стаје 2 динара. Поједине свеске кошгају 30 пара динарских једна. Претплату нрима књвжгрг г. Валожаћа и шгампирнја „Код ГЈросвете," За Аустро-Угарску и друга српске земље пан краљезине, цена |е за цело дело 1 Фор. Сзака свеска 15 новчића. оо-

пустн ветрове. Али како ће то пред толиким друштвом, нарочито пред д*мама! У тој незгоди томе господину падне ово на ум: да причека, па кад настане тренутак да онај вспаљује револвер, он да угоди па у један бсти мах п сам да пуста. Револвер ће грунути, он ће уз реводверскн пуцањ пустит« п у.? револверски пуцањ проћи ће и његова музпка да иико и ве осети, Што мислво то н у чинио. Таман онај спреми ревилвер и измахне: чврак ! овај пусти што год може : трт! Али на његову несрећу револвер слаже ■ не упалн. Можете масдити како је сад бнло ономе, што је пуство вет&р. Револвер слагао н одјекује само његова музшка. И да је само један пут нп по ј»да, ввћ та музика одјеку е пред цвлнм 1 друштввм пуних 18 пута. Ето то вам је в с Комаровљевом карто*. Он Јамвшљао да је неприметно протурв уз омштм урнебес догађаја у Бугарсжој, међу т»м ствар у Бугарској сдагала н изј»ловнла се, а остао само Комаровљев стидни ирдеж, кој* одјекује 18 нута. Ето то вам је слнка и првлмка и овв Комаров; љеве карте. Тако заврша мој шаљшвп пријатељ. Ја се грохотом насмејах, а држим да и ви штоС ваии читатељи нећете плакати кад ово прочитате

ЗАВАГОДННА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (25) Овај загонетни догађај још ни до данао није нотпуно ооветљеа; једни га сматрају као чудан и по вааредњакз несрећан стицај окојшостн , дакле као иросту случајиост, други гледају у томе нечији умешан прст. Како бн!0 да било, тек не д» се порећи да је, поред осталог, и овај догађај,угледу напредне владе донео штете а оиозицвји посжужио као ново снажио срество за агитадшју. Ленкин чарш&в постао је заамеиит, и међу радшкалним аргументима којима смо тукли вапредњаке, често се лепршао и овај чаршав. Да се не би у даљем ирвчању повракали на ову ствар о атентату, да сноменемо овде укратко исход овог дела*

При крају марта, једаог дана иоБеограду иуче глас, дч је и с Илком нешто иокушано наиик на оао шго је било с Каићааком. Г«»ворнио се, д* је Илка једаог дана нађена у свом затвору сва крвава и иеечепа ао рукама. Јецаа су говорала да су повреде веома оаасае и да ће наскоро умрети; други су оает прачали, да је Илка покушала да огвори себа жале на руда, служећи се комадићима од ра Јбајеаог стакла, ила бушењем жала илегићом иглом, и да су но томе позрзде безопаше. Оаи су се гласози рашиковала арема габорама из којих. су д)ла<алл. II) себа се ра зуме, да смо ма црахватала и аодупарали оно мњењ°,, које је напредљацааа могло највише сметати. Ћутањз владиао о свему шго се дешава с аритвореницзма за атентат, иило је у арилог да публика лакше верује наа1ем тврђењу и престављању ствари. 31. марта Илка се већ налазила пре несена у државну болнаду. „Самоуправа" је саоиштила ту вест, као и Факт, да је Илка неечена ио рукама. Как> и од куда је дошло то сечење оетало је аублиц« да аагађа. (Маставиће се.)