Мале новине

Кад такав угледан лист, као што је „Дели Њус", доноси оваку вест, на н.у се мора свратити пажња. нарочито кад ту вест донекде потврђује појава г. Миљевског у Београду и његов Одлазак Краљици. Нешто јесте, али шта Јв у ствари тешко је погодити. Још јетеже веровати да ће се краљ Милан у новчаној нужди обраћатиКраљици. После свега што се десило између кр»>ља Милана и Краљице, овакав поступак био би тако безуман и тако бескарактеран, да ми накако не можемо веровати да чак и један краљ Милан може тако што учинити. Па ипак нечега има, само што „Дели-Њусова" вест уноси у целу ову ствар ков заилет. Ако дознамо што поузданије, известићемо наше читатеље. * Ухапшвн уредник. Јуче је ухапшен у главној пблицији г. Вл«да Милојевнћ, уредник „Малога ЈХпста". Оптужују га да је за време док је бпо срески писар у крајипском сразутукао некаква човека. По тој ствари већ је вођена једном истрага, и, како чујемо, ислеђење је билО нрекинуто још 1888. године, пошто су сведоци сведочили да тужитељ нвје бвјен. Кзд је г. Мплојевић то наиоменуо у полвцијв, кажу да му Је речено како сад тп всти <ведоци сведоче да је тужнтељ докста тЈчен. Ако се ово потврди, оида је овај догађај веома карактеристичан за наше друштвепе придике. Једни исти људи, о једној истој ствари, под две разне владе, два пут разно сведоче. А пошто вма само једна истпна, то или су ови сведоци сдагали опда, аад су 1888. год. рекли да г. Милојеввћ није тукао човек, ила лажу сад кад веле да га је тукао. У свакОм случају, то су лажни сведоци, па бало да су лагали 1888. године или да лзжу сад, п казна би требајјо прво од њих да почпе. Даље, јака пада у очи да г. Милојевић седи у Београду већ чптаву годину дапа и никоме не иада на ум да га потеже па одговор за некаква бијена човека. Али кад г. Мидојевић ностаје уреднак једаога оно8ИЦНОНОГ листа, онда му се од једаред појављује некакзв бијени, који се сетво сад да тражн правду. Чак се говори да г. Милојевића мисле спровасти у Неготин, јер, веле, тамо је исдедна власт код које ј е- оптужен. Баш и кад би бало какве кривице

до г. Милојевића, овако поступање с њим оставиће у публнци'утисак да је ово нов насртај на штампу, само један нов обдик за гоњење листова који су вдади непријатни. Ни најжешће пасање „М. Л.иста а | не би могдо толико нахудити влада, кодик I јој худе оваки поступци, који носе на себи иечат чнсто партијске пизме. Таким мерама никад се нпје далеко дотерало, па тпме неће дадеко отићи ни г. Таушановић. * Нова књижница. ТипограФски раднпци оснпвалв су своју засебну књижницу, и нмрочитим насмом обратилп се српским писцама и пздавачвма да их у томе послу потпомогну. То њихово писмо гласи: „Можда ни једном раднику није тако потре^но да чита све што се штамии, као што је то нужво типогр&Фск м раднику. Велимо, потребније за. то, што њего« ум н снособност треба да буде обилат, треба да буде спреман за сваии рад, који би, добио на пзрлду; треба да познаје добро свој матерња језик, како би при елаг њу, избегао језпчне грешке. Тако исто треба да зва све техниччке и научне термине, да зла њпховО значењ; — у опште да има нојма о оном шта ради. Појпмајући значај књпжевности и утицај њен на развитак човека, а немајући срества за набавку књига, типограФска раднпци основалп су библиотвку, из које ће добијати умне хране, да бп себе оспособили да нотпуно одговоре своме задатку и позиву као типограФВ. Јављајући Вам за ово молпмо взс, да онкм радницвма, који дела — новине — ваше припремипге за публику, устуните бесплатно по један комад ваших издања. Овим устунањем стећи ћете признање свију типограФских радннка. Све пошиљке треба слати на адресу: „Бвблиотеци типограФских радника" у књижаринци г. Велимира В Валожића (вар. капија)." Нашим штампарским радницвма доиста још многО п много треба да се уздигну на онај високн ступањ ннтелигенцвје, на коме стоје њихови другови на западу. Ко је имао прнлике да разговара с каквпм јевропским слагачем, а нарочито ко је имао прилике да види како слог нзлази испод његове руке чист п умпвен кко само злато — у читавом ступцу нсма ни по 3—4 »погрешке — ко је све то видео па

кад такав рад сравии с радом наших сдагача, где у сваком реду има по 5—6 ногрешака, гај занстамора признатп да нашим типогра*ским радницима још много и много што шта не доста1 - е, и да им ваља још много и много— учинитп се и спремати. Ми ноздрављамо ову нову 'установу и желимо јој сваки успех, а надамо се да ће се српски пиеци и из^авача одчзватп модби нашвх типограФСка радника. * Сироче. Јуче смо јавиди да су нека лица стављена, у нритвор*и п^д ислеђење, због крађе стоке. Међу овпма нолазв се и ЈовавБркаћ тежак из Баћевца. Он има спна Ма дана од 8 година. Кад је Милан чуо да му је отац овде затворен, он се крене из села и д>ђз код оца јер му није отац ништа за опстапак оставио. У селу нвје могао опстатв јер у кући сем оца нпко наје живео. Оно има п мајку, адп му је опа неколико година од оца му одбегла, и сестру има, ал је она удата. Кад га нико није у селу хтео прпмити, онда је иоша-) да тражп оца и на жалост нашао га је у затв >ру. Дете је извавредно бистро и весело. Кварт теразискп упутио га је општи' и нашој на издржање. А наша општпна у место да га упути у дом за „сиротну и напуштену децу" — сировела га је београдском начелсгку, те да га онаупути у место рођења. Ми овај иостуиак општине осуђујемо, и пптамо је: Зашто је установљен дом за снротну п напуштену Децу? Ни је ли ово јјспроче напуштено? Отац у затвору, мати му одбегла, сестра се удалч, нпко га не прима, нв чем се ве учи, па чему се од њега надамо? Кад се сад за њега ипко не брине, и не изводп га на иут. онда доцканћебити у старпјвм годинама, кад буде неваљао. •* Концерат. 17 ов. м биће у просторијама Грађанске Касине концерат с игранком, На овоме концерту свираће гудачки квартет. Опширнији програм донећемо доцније. * Пуштен. Поптто је одлежао 8 сати у нолициском притвору, г, В. Милојевић синоћ је иуштен. Зпачајно је да је г. Милојевић ухапшен, а београдска полицпја, која

га Је ухаисила, није донела ннкако решење о притвору. Питамо, како се може без решења хапсити један српски грађанин? Али ово није без решења, одго вориће ј - амачно београдска полиција. Није без решења јер је решење о притвору г. Милојевића донела полициска власт среза крајинског, и иослала га беОградској полицији тражећи од ње просто да га изврши, Је л тако? — Тако је Дакле закон није нпгде пОгажеч, г. М=аојевић затворен је по решењу и све је У реду. Хм! А што ди се то рама све чанд да је полвција нешто крвва?! Ад' кад већ постоји решење, онда јој Је тешко наћп замерке. Ал свакојико дајте то решсње да га м-дк> загледамо. Је л ово то решење? — Јеете. Па, Бог вам судио, камо вам саслушање оптужеиог, без чега се неможе донОси I и никако решење о притвору: Ал ко зна можда тамо код вас у Крајни и не влада овај наш Устан, нн овп нагаи закони, кад ви доносите решење да се један српски грађанпн првтвори, а тога грнђани на нити су ваше очи виделе, ннти сте га саслушалп! Ово су нове моде, које ће се свакојако запамтитп, кад дође време да се једнпм овакпм пстнм срествнма ко год другп нослужп иротиву вас који дапас те ново моде пзумеиа. Злу праксу уводпте! Није у пчтању један Влада Мплојевић већ уставна права српсквх грађапа. Г. Милојевић пуштен је иошто је суд вар. Бе.трада огласно да није надлежан решавагп о решењу за прнтвор, кг.је је донела крапнске полација. Београдсви суд могао би решавати само онда да је решењз о притвору донела београдска полиција, ал како то решење поје било то је суд акта вратио натраг Управи. * Ударилн га каменом. По вар ши се говора да је ономад у вече неко из мрака лупио каменом г. Косту Таушаповића , министра иолиције. Чак се пменује п личност, која је то учинила., и вели се да је то некакав Богољуб из Смедерева. ЗаБогољуба веле да је радикалац, да ј 'е тражио некакву службу па је пије добио, да је онда „из очајања" ноћу из мрака потегао на г. Таушановића каменицом, и ударио га, неки веле у главу, а неки у леђа. Ствар је свакако за осуду. каменицама није до сад корисно расправљено ни једно питање.

подж

(Дневник једнога^роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (26) 12. априла Илка је изведена на суд и осуђена на смрт. Остале окрављене особе биле су ослобођене. Пошто је пресуда прошла кроз сне земаљске судове м свуда бил одобрена, дошло је краљево номиловање. Ил:га ј била сироведена у Пожаревзд, но ту је једнога дана нађена удављена. Удављена је била салветом. Власт казненог завода тврдила је да се Изка сама удавила. Но у то се неровало таман толико исто, колико се ве. ровало да се Книћанка сама обеснла.

Уз Книћанкнн чаршав дошла је сад још м Илквна салвета. Да споменемо још ово: С Илком су биле затворене још и две сестре: гђп Витковићка и гђа Мохачанка. Ова последња у затвору је пореметила памећу, и била је одведена у болницу за душевне болести. Тако се жалосно свршио овај неорећан догађај. Неће бити без иатереса да додам још и ово, да смо још 8. марта, г. Раша Милошевић и ја, били нозвани у град пред иследну коммсију, да одговарамо за атентат. Но носле кратког испита ми будемо отпуштени, и нико нас за то вије више иотезао. * Од свију крупнијих питања која су напредњаци покренули, било је само једно једино које радикална опозиција није хтела употребљавати против наиредњака, но на коме су у толико јаче јахали либерали. То је било питање црквеноНаши читатељи зпају како је то питање покренуто. Ми смо се задовољили

тиме, да у „Самоуправи" у подужемчланку озбиљно искажемо наше гледиште на то питање, и више се у ту ствар нисмо мешали. Међу тим влада је била прегла да то питање реши. 9. марта г. Стојан Новаковић, тадашњи министар просвете и црквених послова, ишао је у Карловце натриЈарху Анђелићу, да с њим удеси посвећење иових владика, а 20. марта изабран је пов митронолит г. Теодосије Мраовић.

Ова 1883. год. могла би се донекле с разчогом назвати и сејменска година. Ни о једној установи државној, ни о тедном реду људи није, ваљда, више говорено до што је ове године о сејменима. Споменули смо како је ј ш одмах у јапуару одјекнуо први усклик против сејмеиа, кад су из Неготина отишлп у Салаш. У Фебруару имали смо сејменскесмутње но Поречу. Али све то надмашали су нови узбунљиви гласови, што у половиии марта сгигоше из Грл>ана. У том селу био је 13. марта неред, » оји се изродио око жигосања стоке.