Мале новине

мпак три кратке годинице оиле су довољне, па да се опет бујно уздигне све оно што је савхађивањем буне било оборено и згажено, Тано бива са сваким начелом, тако бива са сваким делом које има животне снаге у себи и које је доиста дозрело за остварење. Ту нису потребни војнички бајонети. Међу тим, какви би се недо гледни заплети могли из тога изродити, какве би огромне штете отуда могле произаћи, да је том приликом вој ка прешла на страну побуњеник). и тиме завела обичај, да се и она нлете у наше политичке размирице и партијске заваде. Дакле, ни с најрадикалнијега гледишта ми не можемо осудити срнеке официре што 1883. год. нису пристали уз побуну, на против, они би с цравом заслужили презирање сваког ноштепог човека, да су изневерили своју заклетву и свој барјак, па пре шли под заставу бунтовника. Најпосле, све оваке ствари поглавито се цене с практичног гледишта према месним прилика ма. И ми питамо колико би користи било но сам радикализам, да је 1883. године у срнској војсци и у српском ОФицирском кругу заведен обичај, да вој ка процењује да ли је постојећи поредак користан или штетан, и ако мисли да је штетан онда да имаправо, да га она силом обара. Где би ми данас били и како би сад код нас ичгледало, даје. даБогсачува, 1883. годинеотпочета та опака пракса? И шта ли би нас тек чекало у будућности! Нека о овоме озбиљно иромисле сви којима је драго ово парче српске земље. А што тако није било, то имаго захвалити једино истински . чјничком духу и разборитости 1 ших официра. (Наставвће се)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Опет убиство. Дознали смо, да је у суботу, баш на саме задушнице у селу Сенаји ср. грочавског, убијен из револвера један младић. Узро* томе убиству, веле, у томе је тто је убица хтео да убије једн г напредњака у сеоској механи, пахнтац пр машио, те се зауставио на једзом дечку, који је пз рад^зналости на врата ирсвирпвао, слушајући препирку у механп. Дечак је на месту мртав остао. * Збор ново-сељана. Сва грађанп овдашњи који кмају своја непокретна пмања изван обележеног рејона вароши Беогрг<да имају данас у 2 сата збор у каФани код „Чубуре" рада споразума. * Из радикалног клуба Прекјучеје имао радикални клуб своју седницу на којој је претресан пројект о &дминнстративној подеди : емље. На, тој је седнпцн решено, да Шабац са својим о ругом остане. Тако псто и јуче је била седница радпкалног кл .ба на којој је опег претре-: с^н исги пројект. Због тога је о заказап "јучерањи скупштинсчи састанак за иосле подне. * Збор. Данас је збор јахачаог лруштва, воје ^е намерно да со образује овде у Веограду у цели подизања јахнчког духа и гајења доброг соја коња. Скун је у 10 часова пре подне у каФ нп код Скуншгине. Улазак је приступан сваком пријатељу оваког подузећа. У идућем броју донећемо опширни извештај са тог збора. * Оредседник Фрапцуске републике одликовао је г. Јеврема Гудовића, мпнистрг у пензији и преседвика одбора за париску пзложбу, орденом почасне легпје вишег степена. Ово одличије примио је г. Гудовнћ <>вих дана преко нашег министра спољних послова. * Забава на Покладе. Данас 11 Фебруара т. г. у просторпјама старог „Мајдана" приређује се „Омладипска забава са Игранком". Улазница за снмца 1 и по а за поролицу 2 динара, Свака особа ари уласку добија лепу киту цвећа на дар, *

ллчне ввсти Г. Светозар Арсеноввћ, новопостављенн управаик вароши Београд«, првспео је јуче у нрестонацу. * Одузвт пвст-двби. Нашом исту изволеди су одузетш пост деби ва Аустрију, Ово јеЈЈвећ трсћм иуткако нам се забрањује шиљате днста у Аустрију. Баш то није лепо од аустриске вдаде . * Забрањен предазак. Земунска шолидија забранила је прелазак некаквом Кону, бпвшем комисионару(!) аустро - угарског посланства. Како смо пзвештени, та ја забрана потекла отуда што је тај Кон нздао неке депеше, које су ваљале битп откуцане из Земуна г, Кости Таушановићу, мин. ун}трашњах дел«. М ђу тнм, по другој версији, веди се, да је то подменуто Кову, да би се нзвукле неке телеграфнсте на звмунскпј телеграФској штацији. Потрудвћемо се да што подробнвје дознамо о овој стварн и известнмо своје читатеље. * Утвђивање обалт савске код преглелнице, за шта ^је оншт. Београдска ветирала Јизвесан кредит, иредузеће се одмах по недељи. # Оверени рачуни српским конзулатима о вредностн упесених есиапа, од сада ће се у царинарннци Београдској примати тако, да уносач приложи препис овога и ако је на с('р~ном јег-шку писан онда и иревод којн оетају уз дотичну декларацнју у царчнарници, треба снабдети са по 20 пчра таксенпх марака, а ^ригинални рачун араћа се тносачу. * Сликали коцкаре. У свима скоро европским престоницама велика се пажња обраћа коцкарима ињимаподобним. Мн нећемо сад да взносимо све начине кчје тамошњс полиције чиие за што већу безбеднос-, ал' између осталих, код њих Је и то правило, да сваког коцкара или лопова сликају. Ка.о што се зна слике поједнних лица дају већу могућност те да се у случају потере ухвате. Па ни то ми нисмо имали. Да не беше г. Тасе Миленковића, (видре полициске — т"ко су га звали београдски коцкари) ко зна, да ли би београдска полинија знала имена финих и арепредених коцкчра. И док он у упрани беше, о овом се водило већа рачуна — (Од како је он из

Упргве отишао, од т»д се не водн тачан нЈвоштај о коцкарнма. Н<> што ннје бнЈо до сад, нма нзгледа дв ће бнтн. У затвору управином налазе се неколнко финнх и опасних коцкара. Упрнвин жандармски наредник Љуба, која је при управи — апслнџија — хтво је да да д каза о то.ие, да он вод« рачуна о њима, па је пре неки дан о свом трошку сдикао ове коцкаре: 1. Илију Гаврил вића чувен- г хајдука, а би*. робијаша, који је ономад у кући Анђелковића ухваћен Поред онога што смо ономад јавили, сада допуњујемо, да му има 40 година. Зна сем српског, вемачки, грчки, бугар ки и врло „ фино " говори мађарски. Био је у Бечу. Пешти, Букурешту, Софији , Цариграду, и остнлнм већим местима. Где год је био чинио је многе крађе. Био је>б пути осуђиван. Последњи пут осуђен је на 20 година робије, одчкле је пре 3 године п бегао. Сада се налаза под ислеђењем Између свију који се сада прв Управином затвоур налазе он је најокорелијп С лица његова читате му да му је душа и срце спечено; да је хладнокрван; да је у стању сзе муке претрпети а да не каже ни јаој. кп молим. Његова слика вредна је за псвхично ио сматрање не само за полицајце него и за сваког грађанина. 2. Станоја Богдановића родом из Ужичког округа, има 24 голине, више пута осуђнвчн на робију зб г крађа. Сада је осуђен на 20 годана 1обије, због 60 и више учињених крађа. Ово је онај што је 13 децембра пр. године у друштву са МиланОм Грујићем изва:;ио нећ у затвору и хтео побећи. 3. Милана Грујића званог Аранђеловчанина, ( во су му име дали његови другови, заго што је највише крађа извршио у Бањи Аранђеловачкојј има му до 22 године, $ одом је из Л.рватске. Највише је склон опксним крађама, обијању и т. д. И он је заједно са Станојем осуђен на 20 година робије. 4. Косту Јовановића змног Панчевца (овај надимак добно по месту рођења, јер је из Панчева). Има 23 године, Опасан је ло ^ов. Највише је склон обијању дућана. Садн се налази нод ислеђењем код Суда вароши Београда, за опасно извршену крађу сатова у Земуну. б. Светозар Милојевић родом из Параћини, етар је 26 голина до да-

(Дневник једнога роба) Побележио

ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(27) И ако су нартиски интереси били укрштени политички, инак је била јасна, ствар је у главноме стајала овако: Радикали су полагали све наде на промену устава и на велику народну скупштину, која је имала да изврпш ту промену. Две редовне скупштине већ су биле донеле своју одлуку о промени устава, па је то нотврдио и сам престо. С правом се даое очекивало, да ће нрви избори који дођу на ред бити избори зи велику народну скунштину.

С таким надама, с том свешћу и с таким очекивањем наша радикална странка јасно је обележила своју лозинку. Та је лозинка гласила: „За велику скупштину победа или смрт". Све што се у С рбији назвало радикалом, све што је веровало у нашу православну веру 1 радикалну светоималоје сзмо 1 Јес, раднкалидам је већ био почео бивати вера. Истински радикали, они људи којима су језик и срце стајали у сугласвостн, кој« су говорили счмо оно што осећају, и осећали • амо оно што говоре, такви људи већ су биди почела добијати све знаке верских Фанатичара. Да је у тбме правцу продужен рад и даље, радикализам бн неминовно данас био једна моћна религио на секта, која би можда наскоро прешла међе краљенине и захватила п друге покрашне балканске. На срећу или на несрећу нашу, тимочка буна пресекла је тај ток кдеја. Цвет радикализма отргнут јо био од странке и стрпан у казамате. Доцнпје наступнла је у странци подела, неке су се снаге издвојиле, а друге су у забуна застале у по пута. И* странке је скоро неосетно измилио дух вере и предапосги, а мало по мало почела, се увлачити соекулација „нрактичност" и личиа сујета и >јединаца док напоследву странка впје д черала до овога што ј даш.с

једну једину задаћу, јед »у једину дуж" ност, да неуморно ради, да сенајозбиљније спрема за одсудну битку на изборима за велику скупштину где је радикална странка, као странка, имала да нобеди или да умре. Према овој главној задаћи мерени су сви други радови и поступци; према томе се писало у штампи; према томе се војевало за кметска места но општинама; ирема томе се сузбијала превласт полицмје, тежећи да се што боље „стуцају рогови" овоме оруђу напредљачком које је радикаиизму пајвише сметало, и на које се влада највише уздала. Да би народ био што издржљивији у борби ваљало је пробудити у н>ему наду на велику с^упштину. И доиста, мало по мало, пропагандом и агитацијама дошло се дотле да је свет почео веровати у ве л ику скупштину, као у чудотворца којиће излечити све његове иеду1е. Велика скупштина очекивала се као н в месија. (Н станнће се) _

•' —