Мале новине

Мађари се с почетка ужаснуше кад чуше да пду Руси, — те их нико и ие дочека на станици, иа ни сам нозоришни управитељ Мако, коме су они са својим леиим певањем шпагове нанунили да не бан<ротира, — но вад ввдеше да није хвала Богу реч о каквој руској инназији, већ о певачкој дружини Димитрија Агрењева-Славјансаога, која је данас први пут на иозорницу ступила — мнло душом дануше. Позориште је дуиком било публике пуно која је нестрпељиво и з г л е д а л а да се з ав е с а додигаа , да видв и чује руски народни певачки хор, о ком је толнко много лепо и похвално чула и читала Завеса се подпже и већ после ирвих акорда уверила се публака, да је чувена на све стране једногласна хвала о хору Славјансвовом потпуно опрлвдана. Већ и сама појава овог дивног руског певачког хора по себи је у истинв сензациона. Јкоме су отпеване тако лепои осетј&иво да их неро није у стању описати. Публика је свпку песму пропратила са бурним а' лаузима, којима не беше краја. После тога певала је лепа ћерка Славјанскова Надија својим умилнии гласом две мађарске песме, уелед којих је у мађарској публици тако живо одушевљење са бурним аплаузима настало, е је мпсл.по човек да се прави оркан подигао и није престајало све донде, — док није леиа Надија песму трипут повторила; за тим се ирви концерат сјајно свршио. Други копцераг испао је бољи но први, — а није ни чудо, јер се овом прпликом уверила публика о достигнутом врхунцу уметностп Славјанскове ру< ко-народне певачке дружвне. Распоред је био нов, у коме су и две мађарске Јпесме биле, које је опет лепа Надија дивпо, анђелски отпевала уз наЈвеће одушеилЈење сегединске публ.ике. Ова лепа руска девојка очарала је и даав нублику сегединску, јер бурним анлаузима не беше краја. После коицерта нозвап будесацелом дружином својом на ОФпцирски бал, кији је баш гога вечера у хотелу „Тиси", где је и Славјански стааов о. држан. Славјански се позиву ОФицира одазвао дошав са св >јим ћеркама Надијом и Олгом на бал. Ту су лепа Надија и Олга играле

— Ама ја чух да си бво и да су те члк још и били, рече Сукнаров. Баја Антонов спусти новине иогледа преко наочара, уире ирстом у груди и рече: — Кога били ?! Мене ! Зар мене! Боже сачувај. Каао би то било. А в за шта да ме биЈу! Ја никога не дирам, нико и мене не дира. Није, није, бога ми баја, Сукиаров, слагао те неко... Није! - Ама што ти је онда капут тако сав прашљав? Изгледа као да су те ваљали по прашини! Баја Антонов окрете ве, трздуруком да стресе прашину и рече мирно: — 0 дувар сам се негде обрисао, баја Сукнаров, о дувар, бога ми. Није ми нико пи ружне речч рекао. Сукнар»в ме опет гурну ногом, а мал I за тим рече: Е, јеси ли видео како Бугарин уме да инћари! А право има. Рачун му ј 'е овај. Ако се пожалнм да су ме били то не само да ме нико неће жалити но ће ми се још смејати цео град, а кад се једном начет могу продужити и други да ме бију. Овако удри у иићер, па ником ништа, а оно што сам повукао то ми више нико не извади Ове прилике сетисмо се ономад кад лроч тасмо у 23. бр. „Одјека" К!»ко баја Коте јуначки пнћари да

четворку, а ио томе мађарски чардаш. — Том приликом су те две Рускиве, које својом лепотом, квје пак мајестетским држањем својим све присутне очарале. Сутра дан посетио је Димитрије А^рењев Славјански правосл. српску св. НиколаЈ'евску цркву и меснога пароха Ђ Јеврића, — а после ручка кренуо се са дружином својом пут Темишвара оставив носле себе лепу успомену у сегединској публици. Приметити је овде, да се владин лист „Сегеди Хирлаи" о певачкој дружкни Дамитрија АгрењевСлавјанскога врло лепо и похвално изразио, — дочим ј *е на нрошв опозициони лист „Сегеди Напло", у ком су сами Чивутн оћу рећи педесеткрајцарашки Мађари, јед бљувас на дружину подмећући јој, да је дошла да шпијонира, шта и како Мађари мисле? Благо Мађарима кад се Чивути за њих брину. 8»ИЗ БЕЛА СВЕ.ТА — Леп обичај У Француској војсци постоји врло леп обичај. Војници многих иуков. сп »разумели су се да из кујне сваке чете хране но двоје еиро чади дотичне оиштоно, где та чета гарзвзонује. Неки лист >ви устају против тог обачаја. „Бе 8рес1:а1;еиг пи1ј4ап - е" вели, да такво Филантропство нема места, ј 'ер је војмички оброк н сувнше оскудан а да би се од њега могло што откидатн и дн .вати на страну. — Под насловом „Антоганизам енглеских и руских интереса у Азији" изашла је у Бечу ових дана јрдна војено-политпчка студијау којој се расиравља одношај Руснје и Енглеске на истоку. Студију ову, веле, да је писао једаа посланнк царевића већа, у њој се оишарно разлаже, како Русија п у Европи и у Азија води активру полптику а међутим Енглеска и Аустрвја раде па одржању 8Ши§ дио-а. Антогонизам еиглескпх п руских ингереса у Азвјн исто тако као и интигонисам рускпх и аустриских ннтереса у Европк оалашћује политичком ситуаспјом. Писац се даље забавља непрестанвм напредовањем Русије у Азији, к i је ј 'е отпочело упетнајстчм столећу а цељ му Ј*е освојење Индаје, Енглеска је по вазорпмг пи-

|је добио камсницу у леђа, Вели да нити га је ко ударио каменицом. нити га је гађао каменицом." (Напо богу брате, шта је онда била она дуса што те стпшти у леђа? Да иије случајно какав пањ?) Даље баја Коте тврда да то није било „ни и очи четвртка, нп пре тога" (а носле тога? а?) Елем у ! оаште ннје ништа ни било, (баш као оно код господина Антонова). ! Оно истан^ Очевидац прича Да је вешто бпло, нап'; п «иње чак и неке ј „ближе околиости", каб где је било, и како је било, алн кад баја Коте вели да наје — онда нвје Други један опет вели да је ов№ дана „имао срећу" да се купа заједно с „госнодина мннистера" Том приликом вели чак да му је видео па леђима повелнку модрацу. А кад се усудпо да најучтивије примети: „Господин манистар изволели судобити на леђима велику модрицу" баја Коте је, веле, одговорпо: А! није ништа, случајно сам се ударио о кревет.) баш каооно што се г. Антоиов случајно отрљао о дувар). Оно н ова модрица можда би могла бити нека „мала околност", али кад већ сам г. Која вели да „није нпшга", - онда п није ништа. А и „за што молимо, да он добпја такве дарове, кад њиж, у ннак

сца пемоћна и у политичком и војеном погледу, да се одупре напредовању РусаЈе у Азији. Свмо нриступањем средњоепронск ш савезу и суделовањем у борби Европе против севераог кодоса могла би Епглеека нндпјску царску круну спасти и своје жавотне интересе осигурати. С »8>ТЕЛЕГРАИИ 13 Фебруара Париз , — Војвода Орлеански премеште1 у Клерво. Софија. — Влада је наредила народиој банци да одмах иснла ти Русији 3,600000 рубаља у име трошкова за окупацију. Тако исто биће одмах иснлаћени и лиФеранти оружја и муиици је, пошто се ирегледе иоднесдпи рачунн. Верлин. — Нордд. Аллг. Цајтуп" јавља власти судобиленаредбу да сгрого назе на цосту пак агената за исељавање у Бразилији, и да казии раднике који погазе уговоре о исељавању. Услед ових паредаба многи радници су уханшени, међу ХБИма и агент за исељавање Солхпф. Радници се скупише у маси али их жандармерија расгера Одбор консервативне странке у Берлину препоручу је гласачима да се уздрже од гласања при ужим изборима међу либералима и социјалистима. Царигра-д. — Султан је одликовао црногорског изасланика Г. Вуковића великим орденом Меџедјие са лантљиком. —Тврди се да министар војни и министар упутрашњи нослова при премају нланове за егулисање реке Бојане. Париз — (скупштина). Извештај комисије за предлог амнестије гласи: пошго је узето све у обзир, комисија нренлаже да се нредлог одбаци. СоциЈ'алиста Моро противио се решењу комисије и позива ее на правду и

на Ј )одне а- хвалносчи за стечене зчслу ге други добијају " — као што т > умесно вели „Одјек". Па право човек и вели. За што бајаги да бију г. Тауиановића, кад је данас, богу хвала, ред на другима да вуку батпне. А тек нећете ваљда то споритп, да г. министар мора знати на комо је ред да д бија каменнце у леђа, п дад 08 вели да ]е тај рад сад па вама, госиодо напредњаци, олда слабодоо знајте да је на вам:а, || немојте иишта даље двоумити. Могли сте бити без тога да Вам ее не кресне баш овако у очи, да је сад иа вама ред дИ добијате каменгице „у знак народне захвалности", ама кад нисте хтели мироаа,ти, то вам ј 'е. Што се таче нас|окО „М. Новина" за нас је већ још бог те пита кад доказано да смо ми „туђи.трабанти" да играмо онако како нам други свмра, у оишге за насје већ иозаато да смо „несамостални и пјводљиви" —Јесбога ма, ето иитајте „ОдЈек", па да вам човек ске леио растолкује, око да вам вчди — али за што ви да упадаете у ту лудорију да срдите г. Коју и да изазивате иротив "себе јуначки „дели-Одјек." А бога ми јес! Који вам је хан-

доброту скупштине. Министар Тевеие јавља да су сви радници, који су били оеуђени због штрајка већ п »миловани, задржани су ј'ош у затвору само они који су осуђени за обична кривична дела, Комора одбацила предлог са 325 нротив 190 гласова, аусвојил -д предлог водовода за Париз. Њу-Јорк — Град Викенбург сасвим ноплављеН — мали деб грађанства могло се спасти штета је огромиа; поплава је проузрокована с тога што је вода подрла и срушила насипе код Пресвота (Аризоне). Вудимаешта —- Скупштинска комисија усвојила је нредлог да се грофу Андрашију подигне споменик о државном трошку. Париз — Општински савет изгласао је протест против сваке милости од страие владе, за претедента. У протесту ■тражи се амнестија за преступе учињене иа јавним састанцима штрајковима и у штампи. — Председник Рувел тражио је да му 'се разјасни зашто му је полиција забранила у уторак с поклада да се вози по Булеварима. Пошто је начелиик полиције дао обавештај гласано је да се дебата нрекине. Услед тога Рувел је дао оставку. Петроград — Упис за последњу руску ренту у злату испао је овако: тражен је зајам од 280 милиона динара, а мећу тим уп и с а л о се 200.000 особа са 3'125.000.000 Франака. Но како је остало само 160.000 облпгагација то је на сваког уписника дошла само ио једна облигацнја. Веч. Из Цариграда јављају „Полит. Коресп." Амбасадер Вајт примио ј е многа честитања, па и од Султаиа, приликом изјавом у парламенту којим се одобрава његов рад. «ав®-0<8»-

драк то тре')ало да измишљате каменицу. И да сте бар измислили што год лепо, згодно, округласто па хајд хајд, но каменицу! Ни пме јој неваља. Каменица! —- просто да се човеку згади, нарочпто кад се ј'ош доведу у везу две тако разнородне ствари као што су леђа и каменица! (Свршпће се) III А_Л Љ. Погодиа. Угарски листовп пуни су чланака и бележлка о пок, гр<Фу Аидрашију. К. (1е 1' Опеп* доноси у нодластку Андрашијеве изреке, шта је које кад згодно рекао. Има једна која се и нас Срба тиче. По доласку малолегна кнеза Милана ка сри. престо у Бечу се забрпну да се намесаиштво не упусти У Освајање на Бадкаау. На то гроФ Андрашије примети : „Неће не бојте се ! Где сте виделп да је нечије имање порасло у рукама, његових тутора.