Мале новине
Б^ОЈ 51
УТОРАК 20 ФЕБРУАРА 1СН;
ГОДИНА III
^ЗЛАЗИ СВАКИ ДАН
ПиСМА и РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „М алих Н овина" Таиличмн венац 6р. 17., иа герн ,ем' спрату.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ « ^оджну 80 динара Н& по године 15 дннарз & л кеееда 9 жннара 15 РЕТ1Т ®ШП Оглаоп јевтино. г,а потреби н са еликама.
ДНЕВНИ ЛВСТ ЗА СВАКОГА
Гбретплата из унутр. палаже с® само код пешта За Бваград неша претплате — Диет св пргдаје на број
За свако оглашење п/>а*а о? држ. таксе 20 пр. д.
претпдЕта се прима код свију пошта у Србијк ЦЕНЕ 0ГЛА0И1А На првој страни од иетих. реда 20. пр. диа. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРМПОСААНО етаје 50 ир. д. од петит реда П2ж &тга$ ВЕЋИ ОГЈ1АСИ 110 ПОГОДВИ
0»ЛЛО*ОЛОА®®Л!!0!@®в±0*ОАОА.©2Ж Ж МУШКИХ 1 Ш Е Ш И Р А К у ведиком избору а по цени јевтиној до- Ж ~ била је галаетериска трговина Ц КОСТЕ НИК0ЛИ I
Ж ж ж ж
ж ж ж ж
ж
ж,
142
Веоград.
6 — 10
се у груди бијеш. взбијена и убијена мученице наша! Ти оиет ноктима лице грдиш. и у очају косе чупаш, вечита очајнице сриска ! Ти оиет навлачшп па се црпо рухо туговања и жалосги, и уцве љена кукаш на ненравду, која ти се даиас чини. Хгео бих да те тешим! Али где да нађем речи од утехе за |тебе, неутешиа пастг>рк.> свију !влада српских!
кффо*офо*фм. о оддоофофофохо#
отроваи мач насиља, ти, горда мучепице. поносно си дочекивапа IV, ударце и, окупана рођеном крвљу, надала си с узвиком : „Жив«ла слобода"; надала сида првом приликом опет васкрснеш још лепша и светлија у мучеииштву своме. То нису дани и месеци. Три десет је то пуиих година како се ти бориш. Колико страдања, колико мука, колико јада и страхоба, колик1> Не, и не треба да те тешим! | гробова сто.ји нанизано у муче Ти кукаш! — кукај ! јер имаш ничком веицу твом!
-о аз о
о За № впшва №
3
0 ДI Ј 1!
Оошто нашу оедашњу књижарсну — галантерисно нирнБершну— и са разним лунсузним стварима снабдевену радњу укидамо — то сав налазе^.и се еспап испод ноштања РАСПРОДАЈШ0. ФИЛИЈАЛ. КЊИЖАРЕ Браће М. ПопозиНа Београд.
106 7—10
кнез Мкхаилова улица број 6
Р1СП?0Д1ЈА :
и зашто ! ј Раснлети косе, нагрди лице, | поспи главу пепелом, обуци се у црно покајиичко рухо, изађи на раскрснице и кукај из гласа, кукај нека се до бога чује, објави целом свету голему несрећу
ТВОЈу !
тебе, рођепу мајку
«в ■■ч о ех к= о се о.
Греба ли да сиомињем, треба ли да цабрајам све опо, што си ти поднела и претрнела за ових тридесет година, као гнездо српскога слободоумља? Тридесет пунпх година ти си неуморно носила заставу слободе и на један пут данас је све то заборављено, све је топрезрено и понижено. И твоје жртве, и твоје заслуге, и твоје иредњачење, све то даиас ништа не вреди. Ни твоје јунаштво, ни твоје иостојанство, ни твоји светли гробови нису те могли спасти
своју заклала су твоја рођена Iдеца! | Пошто си се тридесет нуних јгодина борила за успех и победу јрадикализма, радикализам је најпосле нобедио, и као победшац прва му је брига била да се обрати теби и да ти подвикне: ..доле, у прашину рито, ти ииси : да те твоје рођено чедо, пуно достојна да будеш глава једноме | летни српски радикализам, душмански не закоље. Пошто си му чи помогла да постане славан и велики, он ти прилази, скида ти с главе круну окружне вароши, свлачи ти достојанственичку хаљину првога окружног места и проглашује те
округу српском ■! 0, да неблагодарна нар>да! Ти си га родила, ти сп га од неговала, ти си га крвљу својом ранила, и брапила слаба и нејнка, ги си га сузама твојим купала, ти си му јединн верна остајала
мула-матина каФана у Пожаревцу, са целим једиком, издаје се од Ђурђевдана иод кирију 163 ' ' !_ 4
кад су га се сви одрицали, ти | за недостојну да будеш оно што
Јован Ж. ЈзванавиБ, јавниј правозаступник за окрук крагу- ј јевачки, одпочео је адвокатску! праксу. Са канцеларијом нилази се у дућану Јоргаћа Т> рђенш.а тр-ј говца, преко пута гостионице! Шумадије и каФане Гушићеве. ! 161 1-3
Хотел Ишзријал Свраћамо пажњу штоване иублике па интере не иозориштне
предсгаве које се дају у ГОСТИоници Империјалу редовно сваКО 3640, осим понедеоника. Представе су шаљиве а котади нсв^. 159 2—6
Јадна Јагодина! Ах ! јадна Јагодино! Тиопетилачеш, сирото српска! Ти опет кукаш и песницама |
си га отхранила крвљу срца тво га и соковима живаца твојих, ти си се за њега борила, страдала, падала, устајала и опет се борила, — ти си српском радика^ лизму била оно, што је најбоља мати љубљеноме сину — и гле чиме ти се данас све то враћа! Кад је цела остала Србија спавала, ти си једииа била будна на стражи обамрле с л о б о д е срнске
си била од взјкада, оно што си била од кад те је. Оно, што ти нису дирали ни српски либерали, нн српски напредњаци, којима си била трн у оку са слободоумља свога то ти данас оцузима багп тај сами радикализам. Оно што сутичак и Турци признавали, — јер си и нод турском силом кроз векове била главно место у томе крају, — то ти данас оспорава
Ка.д је цела земља ћутала, за ји отима твој рођени радикализам.
плашена и ућуткана насиљем, ти си једина подизала слободно и смело свој јуначки гл»с у одбрану права. И кад је кивна тиранија, доведена до беснила смелошћу твојом, оберучке кидисавала на те и до балчака ти сабијала у груди
Али да не грешимо душе, није теби ништа радикализам крив, јадпа Јагодино! Није ти он, кукавац, ништа крив. На против, тебе данас' коље оно исто неколико себичњака, који ће и њему — радикализму — доћи главе; коље те разбук-