Мале новине

пошто Је то одвајкаде главна трговачка, индустријска варош: а тако исто и Ниш, као средокраћа између Београда и Цариграла. Мисли да требн Србију П !>делити на 10 округа, да се по два округв споје у један, ла се не укидају судови и да се не пра р е нови срезовп. вели да по самом уст»ву мора бв)и 16 округл, а на скупштпнII остаје, да пзабере пут који ће •бити најиаметаији. У начелу је за одб. предлог. Тзаја вели да ово пптање није баш ччко важно за развој .аржавни, већ Ј1'Дипо, што се дира у осетљивост г.оједаних крајева, вароши и по.јединаца. Пошто се ово питање не може [1ешити а да не буде незадовољника онда бар треба гледати да буде што ипње; с тога је одбор и укикнуо б а оград. и нишкп ок]>уг, алп пм је зато дао самосталну уцраву Из иолитпчкпх разлогI одбор је нашао да не треба укпнути центре на Тнмоку и Дринп. ТуцаковиК предлаже оваку моделу лаЦсе ћуириски и јаг дински округ (аоЈе у једав, крушевачки и алекоиначкп, топлички и врањскп, чачанска и рудннчки, црноречки и књчжен .чки, шабачка и подрпнски, а остала да остану по староме; вели да би се једпно очаквом иоделом народ надовољио: Р. Поа виК мпслп, пошто по уставу мора бити 15 округа, да треба оиај нројеког нримита у нач^лу а н< снецијвлној дебати решавати, који ће округда се укане а који да о* тане. АвакумовиЛ одбија прекоре Б/риђеве, да су л^бера:т предлагали „ Кајмакаммје." Велп, како се њпховим предлогом Јмедало да задовољи народ, док се њиовим предлогом гледало више на ц»рти'ке незадовољнпке. С тога је ;-,а предлог мањиве. Известилиц брани одб предлог. В. АрсчнијевиК слаже се са Туца4,овићем ? ала се не слаже еа Срећкиваћем да се укине „његово" Смедерево. М. МиловамовиИ предлаже да се Србија подели на 15 нзб.>рких окруа админпстратпвно на срезове. Скуиштнна црима у начелу одб. иредлог. Седница је трајала до Х Д до 8 час. д > подне. НЕКОЛИКО РЕЧИ о Рударсном законодавству у Орбији (Наставак) Пре овога закона државна власт давала је појединим предузимачима истраживање и обделавање руда и копова путем неког уговора; но таквмх прздузимача било је врло мало, свегањих дваје—троје, нерачунећи чисто Фишкалне руднике, јер се нико ннје хтео уцуштати у рударска предузећа, пошто прави односи не беху заковски регулисани. Али чим је закон рударски у жпвот ступио, одмах се означило јаче интересовање за рударска предузећа, и ми видимо како се број истражиоца руда, из дана у дан увећавао, и како су затим они предузимачи, које је срећа по1-лужил I те су руду нашли, основали доста знћтне руднике, који и њима и народу и држав« лепу корист доносе. Томе су сведок нриватни рудницп камепог угља на вршкој Чуки, Костолцу, Књажевцу, Добри, Алексинцу, ЈГешници и т. д. метални рудници. Многи срнски грађани налазе лепу и редовну зараду око тих рудника у Авали, Ринњу, Црвеној стени, Костајнику Копаонику ит.д. ит.д.

И ма да |е наш руд. ^ако! у многоме ненотиун, и ма да се рудар. предузимачима недаје и неосигуравају довољно она и он<>л«ка права као што то чине зчкоиодавства других држава, опег је он, као што рекосмо, давао импулса нашем занемареном рударству, свчгда кад год се је вршио онако како његови проппси кажу, и кад су вршаоци ње гови знали и разумевали смисао и дух његов. Али од неколико година на овамо наш закон рударски ночео је сасаим неправилно да се врши. Ако е ко затражио одобрење за истраживање руда или новластицу за обделавање онда нису ту били нише меродчвни нрописи закона но се иросто узимало ка > нека милост, хоће ли се овоме или ономе да и оно што тражи. Поред > вога де< ило се још п оно што нигде у ни којем законодавству нема, на име, ударене баснослонне таксе на нр сто право и истра;кивања руда н давана концесија на обделавање руда још ире, него што се довољно сазнало, шта у земљи скрпвено лежи и да л' ће мајда ј доносити његовом обделарцу очекпв Iни добит. Док се у другим драсав*ма рударство и новчано номаже, код н )с се са сасвим противно ради, оно се и онде онтерећана баш где му нпкако није места, — код простог истраживања! Било је случајева, да ее, кад се ко јавио за просто истраживање руда ва изаесним местима, одговарало, да је то место лржава за свој рачун задржала; а међу тим нити је она пређе за то место знала нпти вредност онога што задржава познавала; што све иије м гло бити према наведевом § в. закона рударског Отуда и долази оно иеиоверење, што мпоги, који и знају за какав траг руда, не смеју ником да кажу бојећи се да ће доћи неко јачи, на пр. држава, пак му отети. Нодобна зебња за открића та.јне, гли руда има, валазамо и у Турској, јер су тамо све на и рударске законске одредбе готово никакве. У Србијп то неби требало да буде, кад имамо јасне одредбе закона р\'дарског. Но шта је било вилили смо: учињеве погрешке могу се најлак и исправити, и исправиће с- само -ако својски око тога настанемо да оии који се овога тежког иосла рударства прихвате истински иомогнемо. Али ево невоље да ее сада рударству спрема нова и још црња невоља, која ће га без сваке сумње не оназадити, но га може коначно и унропаетнти. Та је најглавнија погрешка схватање и тумач ње извесних онределења ноиог устава од стране надлежних у чији делококруг рударство спада. Нови устав није у противуречију са постојећим рударским законом. Он једино наномиње, Аасуруда својина државна а то је било и до сада по самом смислу рударск г закона Устав вели, да ће се иовластица давати на основу закона, а то је и до сада учињено. Одредба овог члана устава могла би се још односитина давање новластица вндустријских, а никако рударс«их, јер рударске иовластице само су посљедица свега. оног, што је повластици предходило. Предузпмач је на основу закона добио најпре право истраживања п утрошпо јв за ту цел. знатну суму новаца А рударски закон опет вели, ио ,је уредно истраживао и нашао руду, има право да добије повластицу за обделапање истих руда. Ево у чсму је ствар: У другоме ставу члава 177 устава каже се ово:

„Повластице (концесије) дају се мо путем закона и то оп^т за одређено време." (Наставиће се)

ВЕСТИ ИЗ ОНРУГА Овца ојагњила четири јагњета. У селу Бнрама среза пожаревачкОг. како јавља „Грађанпн" код Стојадина Милошеаића тамшпњег тежака една овца ојагњила је црошле год. чвтпр јвгњета и сва четИри су остала жива и то јој ;,е било прво јагњење. Ове године, као и прошле, ојагњпла је опет четир мушкд јагњста сви су живи и чили. и за неко време доји их сама матп, па пх онда одваја Стојхдин, Ј е Р маЛ0 «ј и 1але Н'-. може их счма дојити Овца је ова <>д обичног домазлука Стојадпновог, соја домаћег; јагњад ма да нису одвише крупна, <шет су крупвија од оних. што се по једно ојагње. Озу овцу чува Стојадин да види оће ли св'!.ке годиие ова ав приплод амати. У овој околини овај је случај редак и стлри Људи га не памте. •«€»->► ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Оризнање прмнца Кобурга за кчеза. Одпре неколако дана из СоФије ј 'вљено је, како ћ». -бугар.кч влада учинити корак код јевропских сила да признаду нринца Фердиианда Кобурга за кнеза Бугарске. Овај корак бугарска в'л а д а ло сад још иије учннила, а како „П. Лојду" јављају из Беча силе к >, ; е су пријатељски расноложеве према Бугар<:к<)1, мучно да ћа сиветовати соФијској влади да предузме такав корак. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Немилосздна деца. У Дебрецину дошао је ових дана не»п сирома Иван Гути власти молећп ,је да му општпна да какву потггору, да не умре од глади, јер већ два дапа пије ништа окусио. Тох приликом исприповедао је сирома, да има деце, ко.ја су богата, али која немају срца за сиромака оца. У његовој рођеној кући стаиује му сан, који га је одтерао од куће, а кћи, која има 20.000 до 25.000 Фор. иметка, неће да га узме к себв под кр >в. Он репросн много, тек 5 Фор., што би му било доста за читав месец, па му на то нехтедоше дати његова деца. То је заи^та жалосна судбина старца, која иас подсећа на Шекспирова беднога краља Лпра! — Гушобоља. У бечкој општој болници све више отима маха гушобољз (ангина). Од те болести је и неколико ороФесора оболело те су морали ирекинути предавања. И иначе но Бечу ,јако оболевају од ове болести. — Оболео. Чувенч фшиологи проФесор на бечком универзптету, Брике, тешко је оболео. Руски нихкслиста. Из Њу-Јоока јављају „Еитраблату": Један Рус, именом ПијечкеЈев у Пиеру (Јуж а Дакота) држећи да је услед тешке болести на самртној постељи. нсповедио је, да ј вихилиста, и дл г. 1888. суделовао у завера која је пмала да цара динаматом убије. Он је имеш вао више руских одлпчних чиновника који су учествовали у завери, те велп, да има доказа за своје тврдње.

СМЕСИЦК — Гостианичарски рачун орлванскога војводе. Рачун за јело, што га :е војвода орлеанскн за време свога затвора за 15 дана узимао из је.дне париске ресторације износио је маленкост од 1.454 дин. и 55 пара, дакле сваки дан преко 90 динара. За ношење јела рачунао је ресторатер 4г> динара, тако да ,је рачун, што га је платио војвода де Лијн био 1499 динара и 55 пара. Судећи по том рачуну ималп су право некн булеварска листовп, којп су се ругали, како сиромах војвода — страда у тамницп. «о> XXX Л Мк Банкет. У нретпрошлу недељу, како јавља пожаревички „Грађанин", на иокладе њих неколвко пријатеља, приредили су у једпој овд. гостиооици банкет, у цочасг пветенденга бугарског престола г. Сожоловпћа, племића — витеза. Гозба се сасчојала нз запржене ракије и неленаша, а злравице су падале као киша. Здрнвица г. Соколовићева, била је пуна ентузиазма, н одиоспла се на најновије догађаје у Бугарској, међу к 'јима блиста аФера мајора Иањице. к н) повереника г. Соколовићевог. У здравицп је наиомевуо, као |а®ера Паничина има те<;не везеса његовом прокламацијом оштампаном про кратког времена у „Малим Новпнама" и на крају здравице гласно узвпкнуо: „репсиЈиш т тога"!... С паЈучтивпјом молбом: од куд овако важна и поверљпва полптичка улога, да надне у део једноме мајору ГГањици? — Г. витез изволео је одговорити <>8о: „мој чукун дед и чукун баба мајора Пањице, били су од дке рођеие жене деца: дед опет мајора Панице и мој дед, били су коншк<>лари; жеча оца Пањичиног родила је Пањицу, а мога рођенога оца жена, родила )е мене, и према томе ја и мајор Пањица, ми смо од рођеиог стрица Маџари"! Друштво је с најве^ом иажњом саслушало <>вај одговор и у знак свога дубоког поштовања и иризнања, одликовало г, Соколовића, дов пам букетом, у виду лисичијег репа!. Т Е /1 ЕГ Р А !И Н 19. Фебруара Б еч. Из СоФије јављају „Пол. Кореспонденцији"' да бугарска влад«. није нигата предузела Формално код порте у питању признаља кнеза Фердинаида. К<>рак учишен био је поверл,иве природе; нредато је једно незваничн > нисм > Стамбулов великом везиру, у коме нита да ли порта дожи да је настао тренутак згодан, да ..е сврши бугарско питање са признањем кнеза Фердшјанда. У писму се примећ .је, да Русаја признаје законитост стања сгвари у Вугарској увек кад се тиче примање оугарскиг сума а з иим не пристаје дч је нризна. Писмо се свршава пагласујући да ради општих интереса требаједном свршити го нитање.