Мале новине

Стањв воде код Ееограда за 26 Фебр. 1890 године Код главне Царинарнпце 2-21 мет. Пролач исиод моста желез. 11-79 мет Дошл» је за последња 24 чаоа 10 сан. »>

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Отпустједногавојннка. „Слобода" јавља: Ономад је отпуштен један војнок. Наје имао у шта да се првсвуче јер свог одела није ииао. Мслио је да сј причека са пресвлачен.ем д<ж добије одело од куће — наје му се дозволило. Молио је да се отпуста у оделу, па да га од куће врати — па му ни то наје учињено. Кад је већ морго ила остата го, или се некако обућч, он је купио неко старо са свам цпцепаио бел) војначко -дехо и пресвукао се, Али је то јадно бало видетп. Рупе су зврјале са свију страна, колена и лактова провир^вали су крОз отворена грогла на оделу јер пе треба аборавити, тај в>јвик нпје имао иошуље, но је на голо тело обукао исцепано одело. Како му је бнло на овој сувомразици лако је мичдити. Тако о уче) он је возом отвшао и у Јелашницу одакле је п родом био. * Павиљони болничкм код „Ђеле Куле" како јавља истп лисг, још стоје не првмљени. Нису примљени због патоса, која се сав искрпвио За то предузимач баца крпвицу на министарство грађевпна, јер су танке патоснице (8. сант. метара) и од чамовине. Комисија налази да се патос пскривио због влаге. Доиста онакве патоснице, какве су метуте не мећу се н* у најпростије патосе, алн ипак, патос се ис«ривио због вл»ге, И тако болеснп војницп још ће лежати по досадањим болннцама један врз другог а око павиљона вући ће се клипак.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Глумица која има три мужа. Ту скоро позвана је пред брачнн суд у Лондону глумица Миви Па 1мерстон да се види који је од љена три мужс прави и заковити. Та је ствар међу ти м била тако лака. Године 1878 удала се Палмерстонова 31 надзорнака Бордслеја у Штокпорту. Онда се издавала за удовицт и зв ала се Елизи Николсон Имала је 21 годмну. Али та брачна срећа није дуго трајала- Она се растави с мужен и 1882 г. уда се по други жут за неког доктора Консенса. Тај нут је изјжвила да је девојка и да још ннје цунолетна. Код прве женидбе отац јој је б»,о закупник а код друге постаде на једаи пут поручпк. Али ни Овом другом супругу ннје дуго оетала верна. Године 1884 упозна се у Болољу, где је била са сввјмм глумачким друштвом, с нернм рентијером , Пијерсоном , с којом се год. 1885 венчала у Лондону. Ј брачном уговору бнла је оиет 'означена као девојка од 21 годину а отац јој се звао др, Чшнг. С. Нијерсонон ивдр 1 жада је пуне трн годвне, а онда се свадв и раставе. Тон прилнком изашао је на видело »акат, да јглу" мица има три 1 мужа ^Судија Бурт честптао је по:ле претреса глумпци пјто ју је Бог 'благословив тако обил но 'мужевима, нопиштио је обадве Доц није женидбе н јавио првом мужу да је принзата *ао његова а што је овај одмах одговатражити да се брак

— Молба. Чешке госпође илслале су посланчку Адамку молбу, да се и женама дозволи да могу сЈушати универзитетске науке. Молбу је потписа*о 4510 госпођа. међу апма и гроФнца Елеонора Кауница, супруга гроФ* Вацлавг Кауница. — Заручена. Позаата млада Американка госпођаца Нели Блијеиа, сарадница њу-јоршког листа „ТРогМа" о којој смо јавали как! је за 72 дана обишла целу земљчну куглу, ту скоро се заручала у Њу-Јорку. К*о што је са саим природно, овај смелп пут младе амерпканке у целом свету је изазвао сензацчју, а нарочато у спортменским круговима, те по тОм 5 можда п нчје невероватно, штз сама она у с»ом извешта у прича, да је у разнпм земљама имала седам брачних понуда. Ади онла као права свештзиица свога узвишеаоп позивг нованарског учтав) се захвадала на свчм! тпм понудчма а урздник „Ворлда" ^ора јој сагурао за то блтг захвалан, јер би се о н д а мис Блајева сигурно задржала на путу и изгубила опкладу да се где у кога заљубила. Али сач, кад има код куће слободна времена да се одмара на сзојнм лаворакгма, мосла је мислати и н I своје срце. Ту скоро заручала се с др. Франком Инграмом, лекаром у лудници, којој јч већ пре четири годиае ако не изјавао љубав, а оно указао каваљерску услугу. 0 лудаици, у којој др. Инграч био лекар, проносиш су се свакојаки страшн,. гласови, па је мас Блијева, као радозаала новинарка, симудирала да је луда само да дође у ту лудницу и да онда може читаоцима свога листа саопштити сензациона открића. Али је лакше би 10 ући у лудницу но изаћи од ње. Ту јој је помогао др. Инграм, коме се доиала та одважна девојка, да побегне из луднице а сад, послз њених триумФа, није могла одолети а да му не поклони и своје срце. — Златну свадбу славио је ових дана у Бечу сликар Адам Бренер, коме је сад 90-та година. Покушај самоубиства. Сир Роберт Мозаје, син енглескога посланпка у Петрограду, пОкушао је да се убије. Има му 23 година. Узрок овоме је љубав. — Пожар на железници. Између сганица Вац и Гедна ни мађарској железничкој прузи, букнулаје у једном вупеју ватра, баш кад је воз ишао. Две особе лако су повређене. Воз је одмах заустављен, а вагон одвојен и остављен својој судбнни. — Утопили се. Брод Кете претрпео је бродолом блпзу Бризбане и том се приликом утонило 168 душа а спасло се 116 душа. — Руски цар, кчко јављвју нек и страни листови, забранио је кнеги њи Долгоруковој, удови цара Лдек" сандра II. повратак у Руепју. Њена добра су ^БОНФискована а она је за то добила отштету од 15 милиона рубаља. — Породична трагедија. У децембру 1888 извршено је у Палерму убиство, које је у варошк и цедој околини изазвало велику сензацију. Некога Јовапа Леони, артилериског норучика, убила су браћа Пијетро и Франћеско Нотарбортодо, војводе де Вилароза Поручик Леони љубио је њнхову сестру а ова му је љубав враћала љубављу. Али браћа нису хтела пристатп на ту везу и ошрзну Леонија. Већ у јесен 1888 год. свади се једап брат због тога с Леонпјем, а носледнца те свађе био је двобоЈ, у кше је поручик лако ра■>ен. Дуеланти се привидно измире »ли бр«ћа Вилароза мрзели су и даље Леоиија и то тим више, што матв им не беше цротивна кћеои-

ној љубави Кат су браћа вадела да томе односу накгко не могу стати на пут, они с? реше да се љубавника своје сестре на кратак нач ; ш отарасе. У вече 18 децембра 1838 чуо је нек.1 човек, која је пролазао улицом, у којој је кућа војводске породице Валароза, како је горе у кућа мзбачеа метак а одмах посие некодико сати нсгрчатпе војвожињч н ста јој Пдјзро на б^лкод вачућн за помоћ. Кад су људа, који су притек.и у пОмоћ, изаа^али чврсто затиорена воага, нађоше у дворингу тало поручжг Јов 1Н< Л;оааја. Како је та\ љубавни однос бао позндт у цчлом Падерму, оЈмгх се посумљало да с ј поручиса убали брлћл де Вадароза. М ;ћу там онч изјме, да се поручик Леоаа због неуснашне љубгви сам убио у треау њжове куће. Доуг>г брата Фрачће';ка незтгло је посдз тјг догађ^ја и за њзга се ни дан дањи ништа не заа. Држгвна тужилац оптужио је браћу Вигроза због убиств!, а њиховог сдугу као саучзсника. Озо дедо сад расправља иорота у Палзрму. У оптужби се тврда да су браћа већ два дана цре убаства напалн Лчоаајг у својој кући, у којој је дозволом мп.јке имао праступг, ида се сшо бегствои спасго. О итјгжзнп војвода остаје међу тпм на свом твођењу да се Лео«а С1М убио. ш сз за то не можв ни »нгтз кгко ћз с з свршита овг крваза породичга трагедаја. — Модерна орлва^ска дев »јча Кћи чувеног мидионара у Њу-Јорку Андреона, мас Ана, красна мла^а девојка, уобразила је, да је она пова Јовгнкг Даркова орлеансаа девојка, којој Вог поверао узвишзну мисију да спасе модерну Француску, ада не као права орлеанска девојка из руку Енглеза, већ 0 1 републике. Она твр_ ди да је позвана да сруши у Францтској републпку и да опет попне Орлеанцз на престо. озо

Царински Гласник К гтлрина АнтоновиИ, ов ц. модаскнња, допу говала је 20-ог тзк. мсца жељезначвим возом из иностранства. Дошав у царинску прегледницу она је показала дотичном царинпкон чнновнаку један кувер стзари, с изјавом, да у њему нема предмета зј, царињење. Нреглздајућл покгзаан куфзр, царински чановаак наш^о је, на дну спак >вану робу, која поддожи плгћању царзнарз. Тај Фгкт да> је! повода цгранском чиновниху те је овај наредао дг се нг^ Г-ђом Антоноваћком изврши пр^гдед, па је тим прзгледом нађено, код Г-ђе Антоновићке ош 58 к>мада свилјни пантлака у теж: преко четира килограма. Пантликв су биле сагкои %нв у три кесе и скривене у турниру. Београдска Цгринарница издожиће озе пантлнке као кријумчану робу јавној продајп, на дан шссто\а мгрта тек го4. А Г-ђа Катариаа поре^ тога шго је изгубила робу, плгтила је и 20 диаара тгксе по закону о таксама Пштљчке вре^е 200 динарг.

НАРОДИО ПОЗОРИШТЕ У уторак 27 : Библиотекар, шада у четлри чааа, од Мозера.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Злато и срзбро у БугарокЈЈ. Бугарски министар Финаисаја већ подуже ради на томе да у земља утврди парите између златног и сре брног новца. Оп је чинио велаке жртве да се отараси руских рубаља, којих има у циркулацпји за један мплнон и чијн је дпзажао 9%- О н Ј е усоео те је дизажио сад између 2 и 3. Али се влада није задржала на томе, већ је наре/;пла да се од 15 Фебруарв. на свама касама бугарским примају сребрнн динари ап раћ\ — Варош Пловдив добала је овлашћење да с бугарском народном .банком закључа зајам од 1 х / 2 милион динара. Ова ће се сума поглавито употребата на адукцију зоде из Сомарског извора, у родопскнм пданинама. — Порта је разаслала свима велпким салама циркулар у коме се констатује да је стање на острву Криту тако, да ве може бати повод никаквој бризи. Порта је готова да повратак бегунаца олакша на сваки могућн начин и сгавиће им на расположење један пароброд зд повратак на Крит. Укидање Онсадног стања за сад је непробичачнч, пошго ова мера зависи од емпгранага, који се врате. Начин како се Грчка буде држала према новратку бегунаца, баће мерило за то колико је грчка влада озбнљно мислила кад је давада уверење да је руководе само мнрољубиве намере. «2-.

ПОЗОРИШ^Е У Х<>тел Имеријалу даваће свечану преспву Циганчн позорашна, игрг од С'1глнгетија с певањем. <о> ТЕЛЕГРАМ 25. Фебруара. Б удимпешта. Цар је примио јутрос у аудијенцији мииистра преседника Тису. У 2 сага по подае примио је министра Сапарија а 1 сат доцније министра Чакија Канвс. Велики воЈ'водаМекленбург Стретца тешкоје оболео. М илан. Неистинита је вест да је Фаларила народна банка у Милану. Златаи Праг. Ђаци приредише демопострацију пред гробовима основатеља странке младочеха, за тим продужише демострацију и у самом граду. Полиција их је растерала, а Ј *едног радника ухапсила. Б ерлин Цар је одликовва® минисгра Бетихара орденом Црног Орла. 26 Фебруара Петроград. — Амбасадер ГроФ ШувалоФ нримио је наредбу да ускори свој повратак у Берлин У јучерашн.ем састанку „Словенског доЈротворног друштва, преседник скупштпне ГГашић држао је један говор у којем рече да се сматра сретним што може захвалити целом народу руском за проливену свету крв. Народ руски и срнски вежу свете везе крви и духа. Српски наоод био је, јест и биће верни при1 ■ д, руског на.рода, и нико е их моћи оделити.