Мале новине

са Веограђаиима п застаћом заједно у Шабад допутовали. Н?дамо се н желимо да ће становништво ЈЉпца својски прегнуги да т I свечано гађање исиадне достојно имена које је Шабац у Сриству стекао а так ■ и да је достојно сени «н га човека, који је први основао стојаћу војску и нрвог српског стрелца — сдбрану земаљску. Шабачко стрељичко удружење приредиће о стогодншњици сходно својчм статутима, поред свечаног гађан>а још и друге витетке утакмнце као : хрвање, бнцање камена с раменч, скакање у дужину, прескаиање у ввсину, трчиње и т. д. * Дар Колу Јахача од општине Убч. „Ш. Г." јавља : суд онштине убске изволео је под 22. «>ебр. 1890 год. 11 р. 151 решити да се К ду пошаље 100 дииара, у име награда при утакмицпма, које ће сеобавиги у почаст сгогодишљице Госнодара Јеирема, а у кормст српског привредног п витешког иапретка. Износећи ону родољубпност општине убске, молимо и све осгале оиштине у Краљевини. да свака по мо1'ућству и што ире прптече Колу у реченој цели у помоћ те да награде буду величином * војом достојне < не цељи у част чију се утакмице ириређују п да би уједно пмалешго 1>ише привлачне силе, како би био ^огућ стецај угакмичара и< целе 31-мље. Она сума која (т од награда фетекл< образ вала би на [10Чпто ф >нд који се не би тр- шио. * лепа црта непоколебљиве оданости на снрам исгинских привредних иеканомних српских интереса. 11римера ради износимо нред читаоце Је^ан похвалан случиј у следећем : Мећу рпдољубима, који су Колу приликом свечаног вечера иохптали с орилозима у помоћ, било је п такочих приложапка и приложница, који су дошли пли слали прил^ге и ако нису добили иозивнице за т > вече. Ми се "виковој правој п пскреној одаиост ; на спрам омиљеног и веома потребног нам Кола само из дна душе рад вати можемо, а уз то тв,,дпмо, да смо се лично увернли из снискпва да су и дотичним особама загста позпвнице написане, па су се зар при раздавању загубиле. „III. Гл." ооо ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Маћедонија. „Србоброн п м а вз Солуна ово писмо: Госиодине уредиич ! Ја сам вам у пређшним мојвм писмима говорио о а®ери Пихијонов?ј бр. 3 о. г. и коју су многи евроискн листови прегресали. Сада ћу вам ре ултат исте /а јавим. Дарском ирадом (указом), м;>мијењена Је пресуда, к"ју је војеии суд у Питољу б.то пзрекао противу Анасг. са Пихијома, Д'6вт6р'.1 Симонаћа и СгерИје Бокдиу, кии су тобоже оптужени за покушај устанка у сев рној Маћедовији, заједно са св<јим ;|рисгашааа Длкгором Дпмитријел Шому, })'>д»м т КВсту})аг;)'аДа, и До тором Ај.ђирем Еуза из ДериЛј1. Осуда^гласи: "Др. Арђирем Вуза о|}ћец ва 4 тодипе'робоје иомил >..!! .1*.:; <-д- • цара, с условом, да , н с>!'је више жпвјет Л вМ у каквој )! роши Турске ц-резиие у Бвроси Др. Дичитрије Шому, иошто^је из/ржао затвор у прптвору за св(> ово )■ри еме ои како је ислеђење почето иритвое се сматра у затвор и пушта се иа слободу. Ал ж-лосна му та

слоб,.;дч, кад је послпје 4 дана, по доласку својој кући у Костур умро. То су турске тамнице! Анастас Пихпјон као главна чи њеница у овом питмњу, осуђен је на 5 годип I рчбнје и то у граду Аћа Др. Симонаћн, родом из Којане, и Стерије Кокошу из Магал^ева близу БитоЉа пошто су успјели даума-.иу у Грчку прпје ислеђења, осуђени су на 4 годан-. робзје. Ни један од назначених лицч по пздржаљу затвора, пе смнје внше живегп у Турско империји. Сад остнје јошстварАнај стаса Пишхе, Думкипог рођака из Беча; в Настаса Џали, књижара из Бптоља, која се ј ш п битољскоЈ тавнице налазе. Када се и ово свршп, тада ће војени суд, који постоји већ три годпне у Битољу, укинут бити. Мило ми је да вам још с радошћу дјавим, да од како војеви суд ностоји' ни један Србии Маћедонац није пред њега на одговор узимат, осим неколико бугарских игената, који су плаћенп од бугареке ексархије и од бугарске вла/>е, међу којима јс и један бугарски офицнр, мајор Т>њев, уваћен у •Л^зарополу (село велико блпзу Дебра) враћа(ући се пз Албаније где је покушавао да дигне усгачак у сппразуму са Арнаутима Ево каквнх се средстаеа лаћа бугарска пропаганди, и бугарсаа влада по Маћедонији а то иде све на грбачу нир<на срискога . . па ипак јо п има њпова гптамиа образа. и нв румени сс од стидч, да. брани интересе свој х агената и агитатора по Маћедо^ији п Албанвји а да подмеће кукавсчка јаја у соколско гнијездо. Шаа впше, да би нокрила : све то, излази на јавност и нодло денунцчра — српске конзуле пред турским властима, да као бајагн српски конзули скупља у потписе за уједињене Маћедоније к Србији Таква су средства своЈствена само Бугарима: да денунцирају, клевећу и поштеа свијет у несрећу уваљују. Лисица лија, кл ће и да долија! ИЗ БЕЛА СВЕТА — Најстарији новинар у Јевропи у Ј1идзу у Енглеској умро је 18 о. м. новинар сир Едвард Бе,(ес, који је за цело био најсгараји ветеран међу јевропсвим повинарима. Он је био власник и све до пре неколпко годпна главни уредник листа „БеаЉ Мсгспг\ Од г->д. 1859. до 1874 заступао је у еиглеском пардаменту своје мссто рођења као члан либералне стј.мнке. Год. 1880 кад је слави>> своју осамдесетогодишњицу, бно је зарад заслуга за јавне носл ве одликов н тиме, што му је дата племићска титу.а ПОЗОРИШТЕ У Хотел Имеријалу даваће у Среду 28 Фебруарн 1890 год. Два п иш т о љ а црта из жпвота у 3. чииа с иевањен Де-е места седиште за столовима €0 п. дин. Почстак у 8 сатц. У четвртак 1 мг.рта престављаће под упраном Мих. С. Пешића, на новија комад прввн пут овде „ТрагвДија мајврлишка или смрт цар«виЛа Рудолфи и Вароницо, вечере СМЕС^ЦЕ — Рцзговор са Золом. Пре пек лико дана пЗашло је пзјновије дел ■ Зож но „Ве1е ћптајие" у књизи. Ти« поводом посетиЈ га је неки нариски

, да говора с аутором о његовом новом деду. На патање Золпно, каи.а» му се чини роман, новинар је »екао пуно ласкавах речи, али ни е прећутао, да је ипак нешто друго очекивао. А шта? упита Зола, Нешто, шго 5а било писано за академ |ју, идговори нованар. Зола се насме ни п рече, да је п очекивао ту иримједбу, иа настави: Одмах ћу вам говорити о академијн али отпочнимо с последњим рома >ом, којн наје толико од ње удаљен, како би се могло мислити. Ви велите само, да се у мојем роману налазе злочинства, убиства, самоубиства, али за бога нема ништа, што би впше било аиадемички, пего то. Стари .ек није нипошто оставио своме потомству изчишљање злочиначких моти а, Оцеви, који убијају своје кћери, жепе које да г е св је мужеве, браћа и снповп, к:>јн чине злочине противваравне крво жедне матере, — тога је свега пуна стра позорница те ми неможе о измислити већа зл чинсгва но шго су спојена с именима Аргида, Агамемнона, Клитемнестре, Ореста, Атреја и т. д. Толико о убицама у мојем роиачу, којом сам хтео у неку руку о^говорити на руске романе. У | оману „Злочин и Казна" од Достојевскога убија Расколников из уверења, пз начела, као сви наши велико ратни јунацн, те се он поноси успелим убиств >м. Он је као Наполеон којн тек шго је добио велику битку, на се небрине ни мало за проловепу крв. Рас олнпков брани право на злочин, он одлучује да ова илп она кидивидуа нема ирава на жпрот , као н. н. стара каишарка, па је убаја из у <ерења. Тако ниЈе код мојег у б и ц е у „Бет хвмен". Он на против в >јује против тенденција које потичу из наслеђене крви, он се опире интинкту који с-з у интервалпма показује, и он убија само под утицијем тог ипстинкта, кад му буде разум свладан. Он до душе верује д-4 вршп право, поаво на саи живот јер је крв једпог другог потребна за његову егзистенцију. Овде чнни се даје мојЖак налпк Расколникову Али разлпка је у тои што Жак подижући руку на убнство, већ на самом погледу своје жртве осећа, како му се мозак раствара. Сае се у њем узбуђује; не, он неће убптп, он не може т >га безаштитног човекч сам « тако убити. Ја велим: с разлога разума не ностаје ннко убица, за то треба инс инкта. Ви сте дакле хтели написати с т у д и ј у о злочпнској пдејн у чове ч анству у својем орману? упита новинар — Наравно, одговорн Зола развивши ју пз Фабуле, ко]а у ствари није Фабула, јер сви Факти које сам ја групирао и од којих је Фабула сасгављева, збнља су се догодили. Вп ћете наћн у мојој књ.^зи злочина. и то свакакнх јер сам ја хтео све врсте злочина уплести, почев од нискога руковничког з л ч п н а човека , који за 100 д п,н а р а п о л а к о сзоју жену трује. до злочина човека, који је доб р али, пошто му је поднрљала раса, I. ма у својој крви атанвзам убиства. —■ На питање, не боји ли се да би неке ресмеле сцене у књиза могле сметачи његову избору у акадечоју, одгов^рп, 3 д>.>, дч бц се пнстатуту нанела неирабда' вад би со то веровало. 0 ; се нредстави_, па је лрипра&ш и ва пораз, али тај га не бв увред«о, јер је главно, да <-н ж ?ли знати шта држи академија <> његовим радовима. Твјдило се дч је он писао „Сан" само за т , до стече наклоност академичара, али то нпје истпна јер бп оп го држао ис ! (Од свога достојаиства. Онпма, који се чуде, што

се кандидује за академ»(ју оа одговара, да сваки човек, а нар<!чато уметник мора настојати, да овде на земљи стече свз части, које се могу стећи и које држи да је заслужпо. -со> ТЕЛЕГРАМ 27. Фебруара. Веч. Једно писмо из Цариграда у „Полпт. Кореспонд". каже: У последњим данима Турска је потпуно разумела држање сила према нитању нрипознања кнеза Фердинанда. Дмбасадер аустриски изјавиоје онако као гроФ Калноки у делегацијама. Ове силе имају исто мњење , да признање, у садашње време донела би комшшкација. Веч. „Фремденблат" јавља да је друштво аустриско наробродско дунавско постало носедником српског нарабродског друштва, који је држао иловидбу Земун—Београд. — Из Петро града јављају „Н. Сл. Преси" да је Цашић по предлогу гроФа Игнатијев наим шован за почасног члапа добротворног друштва. Пириз. „Охо де Пари" јавља да су комисије артиљериске и киваљеријске усвојиле кеФабинку репотирку малога калибра. Фебридирање те каФабинка отпочеће се у Мају месецу у радноници Ст. Етјенској. Вудимаеилта. По „Пестер Лој ду" Ново министарство Спанара нреставиће се комори концем ове недеље. Неће бити никакве промене, правац политике унуграшње и спољне остаће исги, јер нови преседник припада душом и телом либералној странци.

СИЛШ,К С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИ80ТА БАЛ<АНСКИХ НАРОД лдоод I о у&Ју 'Ч јш Ј р готова је и може се добити у књижарници г. А. Пурића, и код свију књижара у Орбија По 1 граш свесвт. Ео се шУетплати, иа прво коло, 25 свезава, и п )! НЛј «) 5 дин. у напред доби|а корпцв на' исто ,дело изр.;ђ.;-;н) од фииог енглеског платна бесила1 ;но. ' Прстилату траба слати књмЖари д Пурића у Веограду.