Мале новине

БРОЈ 61

ПЕТАК 2 МАРТА 1890.

ГОДИНА М

ИЗЛАЗ^ СВА&И ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годииу 80 динара На ио године 15 динара а 8 иеоепа . 9 линара ИРЕТ1Т ЈОтаШ Оглаоч јевтиио, до потребк и за оликама.

ДНВВНИ ЛМС Г Г 8А СВАЕОГА Оретплата из укутр. полаже се само кад пошта За Бкеград нешз пветплатв — Дист ее п^одаје иа број

СМ а и РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Нобина" Топличкн векац 6р. 17., на гврњем сврвту. Претплата се прнмк код овију пошта у Ср6»ј» ЦЕНЕ СГЛАСИ ?аА На првој отрави од петит. реда 20. пр. дин. а на четкртој од петит реда 10 пр. дин. ГЈРКПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од нетит реда. ШНЕ штш

3» 88ака оглашењр плаћа ве држ. тансе 20 пр. д.

ВЕЋК ОГЈГАСИ ПО ПОГОДВИ

Мојој доброј жени

ЈОКИ

давићу појшгодишњп парастос у суботу 3 марта у 9 часова про нодне у ц (>кви свет. Марка Јављам прајатељими и позангицома. Ожалошћени супруг Анта Јовановић телеграФ, комесар у цензпји.

Београд. 180

Гостионицу „ЗЛАТНУ ЛАЂУ" на малој пијаци, са осталим принадлежностима ивдајемо од 1-ог маја ове год, под закуп. 13 Фебруара 1890 год. Београд. БраЋа П. ЂорђевиЋн боеанска улица бр. 9. 144 3—3

±х±О±^О±О±шшпшшш±ООО±ШОШФ ж

Потребујемо једног старијег спомоћника — који може одма ступити.Филвјал кљижаре Бра^е М. ПоповиЂа, Београд. 185 3—6

& Велнчанствена представа

У КАФАНИ КОД „п 0 3 0 Р И III Т А" од данас 1-ог М&ртз- пз- з& нвкодико д&н& дввбћв првст&вв г.

УП0РД1НН

са Фамилијом, познати и чувени светски вештаца на гпмнастаци Престчва ће битп изведена у тра дела и то : у ваздуху а у | Ц$ зубвма чувених светских атлетских вештака Фамилијв Рупордини. ^ - ^ " Сваког данч нов програм. Музика под управом познатог ^ вештака о

ж о

ЈШ Ж ЈГ Е ЈАГОДИНЦА Почетак у 8 сати у вече. Улазак бесплатан.

194

1 —б

0 Ж

?$оУОФО*вв® о«ф«*о*о*о*оххх

А| КОНАЧНА РДСПРОДАЈД!!!

О 92 О 3 ■и о Ја .03 93*

| Штштпш шшш шшШшшштптшшм

* X ж Џ т х

ж ж ж

Пошто нашу овдатпњу кн,ижарску — галантер иско-н ир е6 ерш ку — и са разним луксузним стварима снабдевену радњу за најкраће време коначно укидамо — то сав налазећи се еспап испод ноштања распродајемо. ФИЛИЈАЛ КЊИЖАРЕ Бра^е М. Попови&а, Београд. Кнез Михаилова улица бр. 6.

«3

коначна распродаја:::

Саво, шта ]е ово ? Збиља, зар баш ни један дан не може да прође без каквенове бруке?! Зар је српској дипломацији суђено да једнако глиба по блату, и таман једну ногу извуче, а оно се друга загли • би још дубље? Какве су сад ово нове комедије с изјавом бугарскога агента? Службене српеке новине донеле су пре неколико дана саопштен>е, да је г. Миичовић, агент бутарски, дао изјаву, у којој иризваје да је у догађају с ђацима аз Св. Савског дома узимао недозвољено учешће, да се каје и сажаљује што се тако десило, и да обећава како ће у будуће пазити да га нико више тако не нревари. У саопштењу се још говорило, како г. Минчовић даје оваку изјаву са знањем и по упутсгву своје владе. Не треба човек да је у дипломацији баш кумовао, довољно је ако је само макар и кроз нлот гледао, па би одмах м >рао иосумњати у истинитост овакога саопштења Веома је тешко било верова ти да ће један дипломатсчи агенат изаћи па као мало дете, кад га ухвате у штети, са суз ним очима узвикнуги: „јао, јао, молим те, чича, ја сам погрешио, бога ми сам погрешио; ето и сам признајем и кајем се, али никад

више нећу, само ми сад опросги." А у саопштењу у „Срп. Нввинама" г. Минчовић уираво је тако престављен: Да један агенат може давати оваке недостојне ^изјаве; да то бива чак и са знањем његове владе; да такав агенат и после тога може остати још на своме месту — нама то никако није могло ићи у главу, те и ако смо за ову вест сазнали скоро читав дан у напред, нисмо јој могли веровати и нисмо је доно• сили. Аии најпосле овако саопштење добисмо директно из министарства, а ради бољег уверења рекло нам се да така иста белешка излази сутра и у службеним новинама. Знајући да смо из министарства почешће добијали и сасвим нетачне вести, ми чак ни сад не поверујемо овој белешци но пошљемо човека да се увери да ли ће сутра дан и у службеним новинама доиста изаћи овако саопштење. Те кад смо смо се и о томе уверили, најпосле смо поверовали, мислећи : најпосле ово је оријент; шго не може нигде у свету бити, бива код нас. Б шже нам је било намети и то да помиелимо, но да узмемо да ће се у овако једној озбиљној сгвари ч.к и у службеним „С. Новинама" износити измишљотине и неистине. Али оно што се ни у најгорем случају није смело ни замислити, то као да се у истини потпуно испунило. Полуслужбени телеграми из СоФИЈе јављају, да г. Минчовић није никад давао срнској влади онаке изјаве, како је то изнесено у службеним „С. Новинама." Рекао је једино, да је бугарским ђацима давао доиста новчану иомоћ и путне листе, али да је т<> чинио по праву, као што даје и другим потребитим људима који се обраћају агенцији за иомоћ. Уједно је тврдио, да у томе нема никаквог прекорачења дужноети. У депеши се чак вели, да је г, Минчовић добио налог од своје владе да уложи протест код г. Гру]ића због онакога неистинитога саопштења у „Срн. Новинама."