Мале новине

Опет ! ГГеби се радикадизам обраћа да им рекне ове горке п страшне речи. „Алексинче, брате добар си, славан са и све, али за окружно место ниои." А шта ли тек да рекномо о твојој јуначкој борби против Турака; о оним славним усп менпма за коју су везани најсветлнји догађаји из првога српско-турског рата за незавнсност! ВДе, да не могу да говорим ни о слави и ведпчини твојој, н и о заслугама твојим, ни о црној неправди која ти се данас чини — сама помисао на све то пресеца ми речу грлу и леденим ледбм претрпава све осећаје моје. Пред мојим очима лебди самоједна једина страшна п ужасна слика. Твој син, твоје дете, твој изабраник, човек, коме си типоклонио сву веру своју, иа кога си ти положио све уздање своЈе — тај човек, тај многогодишњи избраник н посланик твој, данас је 'министар полиције у радакалном кабинету, и он ево не отвори уста, не рече ,речи једне, не учини колико црно иза нокта да те спасе. Кадје било питање о Шапцу, он даје оставку, ако ее Шабац не спасе и томе спасава, овај град. Кад је било питање о пзбору г. Др. Владана за саветника, он даје оставку ако се г. Владан пе избере. (И та оставка и данас поетоји.) Али кад је била реч о иеби, твој Таушановић не налази за нужно ни уста да отвори То је доста, то казује све! Алексинче, ти си богом проклети град, јер ти је било суђено да имаш иреставнике као што је један Коста Таушановић. Ја те жалим - , али је моја жалост малена да ти може помоћи. Мученмче, повв главу и прими свој трнови венац мученички, а ако ј тсби још има срца "казни грешника твојпм префе њем. Пера Тодорови^. 5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТ^ Разрешен. Јуче пре подне разрешен је од дужности г. Ђг>рђе Ценић, досадашњи преседник државног салети, који је по своме захтеву пензионован. Г Ценић се лепо и срдачно опростио са својим друговвма, који су га тако исто лепо и срдачно пспратали и опростили се с њнме. * Скуп. Сутра је у Грађанској Ка-; сини скуп акциопара привилеговане Народне Банке, на коме ће се расправљати и о изменама у статутима банчипим. Како је овај скуп веома ј важан по будућност банчину, оправдана је нада да ће се банчини акционири стећи на скуп у што већем броју, те да уложе своју реч. * Нове марке. Од нре четирк пет дана нуштене су у саобраћај нове поштанске марке п саобраћајне карте како за унутрашњост тако и за иностранство. На маркамаје лик Њ. Величанства Краља Александра, а у бојама онакгам истим, као што су Оиле и марке прошле емнсије. Разлвка између марака старе н новеемисије у томе је, штоје на маркама попе емвсије лик Краљев у лепо израђеном оквиоу. Натоиси остали су онако псто р«споређени, као ва стаЈ1им маркама. * 8ратио се. Синоћ се вратио г. Никола Иашић, Цпреседник беогр. општинв с пута којн је био предугео п > Јевропи.

Доктор-развратник о коме емо говорили ире 2—3 дана срећноЦЈЈје јуче пред ноћ стрпан у хапсу. Неваљалац је на сво.* месту, а из полициског затао[ а прави ће му пут би] ти у градске казамате. Јес, јее. има бога! Ова 1890 гоц. као да ће редом једном по једном да плати свим . гнусним клеветницма која су ковале ниске внтриге против нашега власника г. Пере Тодороваћа. Има, има бога! Зч Јагодину У мрилог нашега гледишта у залутању Јагодине добили смо од једмога нашег старог, уваженог ироФесора <>во гисмо: „Потпуно се слажем с вашим чланком „Јадна Јагодина" у 51. бр. „М. Новина." Ово писамценека је малеиа потмора вашо1 родољубивој борби за спасење овога славнога г р а д а српског." „Много је година како у политици не узимам никаква учешћа. Али је више од 40 година како нажљпво пратим са» ток наших полптичких догађаја. Према точе говор !М с иуним познавањем ствари, кад потврђујем ваше мишљење, да је Јагодцна била из одавна први српски град. који је отворено подигао заставу слободе и са скупим жртвпма одржао је неповијену и иепостиђену све до данашњега дана. Али Јагодина има у прошлостиједно тако светло име, које би требало да јој буде као нека амајлија те да ни један Србпн не смедпе подићи руку да јој ма што окрњи од угледа и славе њене. На домашају Јагодине рођен је један велики Србин, по слави ијунаштву парњак Карађорђу и Милошу, а по времену њин предходник и отац политички." „То је славни Коча Петровић из Пањевца, Србин, који је у нрошлом веку ирвн дрзнуо да [против Турака | дигне оружје, да позове на живот обамрла срца српска и да докаже ; и Стамболу п Бечу ћесаровом да у овим лепим крајевима живи један јуначки народ. к ји х ће да живи својим народним животом и који је во љан да за то пролије и носледњу ! кап крви." „Нема данас ни једн<та Србина, који бар по чувењу ке зна славну Кочину Крајиву." „Јес.ЈКочина Крајина претходнниа је Крајани Карађорђевој и 'Мплошевој; Кочина Крајина. прва је уздигла дух Србанов и осмелила га на ; мушку борбу против угњетача." „То је била огромна заслуга. То јч узвишено дело родољубља од не оцењене врехности." ,,А тај чувени Коча Петровић, јагодински .је соко. Он је излетео из јун 1Ч&0Г јагодинског гњезда; о њему народна песма пева: „Војеку купи Коча капетане Барјактара црног Калуђера 1 ) IIо барјаку положио браду Па он учи Србе у нараду..." Ову своју борбу за Српство јуначки Коча шгатио је животом. Са 40. друга Турци су га ухватили жава, после страшног окршаја и уморила га мученичком смрћу. Срби, српски посланицп, зар ви да будете ти, који ће данас поносно Јагодинп рећи: „Ти ниси достојна чак ни то да осганеш окружни град што си до сад б ла." в Ме'те тако ио Богу браћа да сте! А ви, господине уредниче, примите и овај мој малени прилог у потврду вашега правичпог мишљеља Он ће вам можда, бити у толико 1)Калуђср Исаијаиз манаетира Коленића не.ар и друг Кочин у борби протит; Тирака,

дражији што вам га шаљеједанпогомак Косин — праунук његов по женској линији. ПроФвсор Брка.

Ч И Т У Љ А I Мита Ракић Јуче око 4 Х / 3 сата после подне пспустио је после дуга боловааа своју мученичку душу Мита Р^кпћ, познати књижевник п бив. министар финансвје, човек чији се глас такође чуо у мучнвм данила бзрбе за унутрашње сд боде. Покојвик је многим радовима обогатио српску књчжевност, и дела му се о^ликују лепим и тачним језихом. Бог да му душу иросгп! ! Кнегињч Зорка П. КарађорђевиЂ Ономад је на порођчју преманула кнегиња Зорка,|супруга кнеза Петра Карађорђевића, кћи Његовога Височанства црчогорскога кнеза Наколе. Народна Сиупштина 101. редовни састанак. СУБОТА 1). МАРТА. Председавао г. Кати/Г. Од г. г. мнпистара : Тауитановићи Вујић. Секретар Р. Петровић прочата пр г >токол 98-састанка, Љ. Јоксимовпћ 99., а Л.. Лазаревић 100. који скупштиаа усвоји. За тим Р. Петровић ирочита молбе и жалбе, које се упућују одбору за молбе и жалбе. Прелази се ва дневни ред. Наставак претреса ;>акон:ког предлога о уређењу округа и срез>ва. Известилац ирочита чл: 102—109, које скупшгина усвоји по предлогу одборском. Д. ЕатиЛ предлаже еод чл . 110. да у окружним варошима окружна пачелници врше непосредау вадзорну п »олпциско-судску власт место среских начелника. Т. БојичиК потп >маже Катнћа. ТаушановиА је противан Катићевом иредлогу. Пок СмиљаниИ и пон Милан Бурић потпомажу Катића. М. СретеновиК је 31 то, да надаорну власт врше срески н»чедници јер ће се тако окр. вар>ши одвићи од начелства која треба в онако укинути. А. НцнолиИ брани предлог одборски Председник ставп на гдасање чл. 110 који се усвоји по предлогу одборском. С овим је свршено прво читање закона о уређењу скруга и срезова. За тим известилац чита законски преддог о заменн бакарног новца сребрннм. Д ЋирковиК. велп, да је у нашем народу растурена велнкз количина сребра п да ће по интересе опште бити шгетно ако се пусти у обрт још 6 нилијуна сребра. М. ВујиЛ веди да је у чароду растурена велака к'>дичина с и т н о г нозца а да нема довољно сребра. За то народ мора да плаћа нелику ажију кад тај ситли новац мења у сребро. Ако се дакде увећа. количина оребра, а повуче пз обрта један део ситног новца — бакар, народу ће се знатно олакшати, јер ће та ажгја после бпти много мања. !1обија ркзлоге г. Ћврковића, и пореди кодичину сребрког новца са ситним у другим држквама, и долази до

резултата, да у другим земљама сразмерно пма много више сребриог новца него код нас, за то се нигде на страни ве илаћа ажија на сребро. Риста ПоаовиК нротиван је одборском преддогу. Авакумовиб и МагаиЛ такођер су противни предлогу. Скуиштинч прими у начелу законски иредлог. Приступа се прзт^есу у појединоСТИМ'1. Извесгилац чита чл. 1 који скупштана усвоји. К д чл. '2. ГенчиК предлаже, да се не кује вчше од 2 милијуна сребра. ВујиЧ бранв предлог одборски. Скупштана нрими предлог одборски, Известилац чата чланове 3, 4, 5, 6, 7, које скупштина по ле кратке дебате усвоји. Седница трајала до 1 часа по иодне. ОДГОВОРИ РАЗГ0В0РЛ Наш дипломатски Балачко војвода. Вама, српски читатељи, јашачпо не морамо обја њаватп к> је тај Бадачко војвода', јер ви већ по народним песмама знате да ]е то она страхоба, што има двеглаве жа из једне модар пламен иж а , а пз друге хладан еетар пуше. А како је сад ономе коме сс натури на врат тај страшни Балачко — можете и сама мислити, Нд све су то ствари које ете ви давно већ знали. Али ппо још ни< те знали, то је јамачно ов : ла Један такав Ба^ачко војвода седи и у нашзм министарству спољних" послоаа крај к>лена Саве џенерада. Па да видите овај дипломатски Балачко није ни у колиао мање страшан од свога пмењака у народним 1 есмама. И оа ти има две главе, и он у исти мах на две стране пушта кијамег на овај грешни свет. 0 томе ћете се најб ЈЉе уверити, ако у шете прекјучерање бројесе „Одјека" „Д. Листа". То вам ,је, ни узми ни остави она ис!а слика с модрим пламеном и хдадним ветром јер из „Д. Л.аста " суче и лиже модар иламен „развраћених појмова о части и образу", а у том се пламену нремећу „политичке наказе", „туђинска служба", „згнушавање", „смушавање", „срамота", и још пуно које каквих све овако лених ствари, какве је већ могла избацити само једна „огњедишућа глава" Балачка војводе, из које чак и модар пламен суче.! И док оваке русваје прави по „Д. Листу" ова прва ватрена глава Балачкова, она друга зинула у „Одјеку" па не да „нуше студен ветар", но диглг чвтаву олују „те премеће *оњв п јунаке". И да видите, сав овај урнебес бво би и прилично занимљив да се ова друга „ветровита" глава сетила да у оволиком урнебесу рекне што год и о „самој ствари". Од прве гдаве која је већ тако усијана и упаљена да из ње чак и модри пламени дпже нисмо могли ни очекивати да се сети „саме ствари". Њој као „огњедишућој гдави" унраво личи сшо да букти, смукти и избацује пепео и пламен>ве. Ади тта бл овој хладној гдази, из иоје ледепи ветровн пушу те она ништа не рече „о самој ствари,,! Како хоћете, читлтељи, али ова друга „ветровита" глава, поред свију ветрова ко н из ве кушу, ипак није тодико ветрењастада у „саму ствар" загризе, већ норсд све хуке буке и ветруштине своје, ипак овако мудро резонује: