Мале новине

Два парчета лида вуиоаог за женско одело у теж. 1 гслгр; и иредп. 10 динира. Нађени предмети одуз«ти еу, да се са н,има као крнјумчаном робом ио закону ноступи. Иродаја ће бити 23-ег Марта т. г. О Друштво Ов Саве Јавна захвалност Његово Високопреосвоштенстао, госноднп Митрополит ^ихаило п Њгг:«о Високонреосвештенств' 1 , госпо,1ин Митрополит у пеезији Теодосијн; уписали су се за члап веДобротвзре Друштва Св. Саве на чему им аотписани, у име глг,внога одбора друштвепог, изјааљује дубоку вахвалност. Д С. С. Бр. 259 .11 Марта 1890 год. у Буограду Благајнив глав. одбора Друштва Св Саве Тих. Ј. МарковиИ. ИЗ БЕЛД СВЕТА — Амариканска суревњивост. А,мерикаици се пеће смирити д?к не измисле ма шта било, шго 1>е по спојој грандиозности прадазити АјФелову Кулу. Ту скоро је американски евжењер Џудсто« изпео пројекат таке куле од 490 метара, који би, сем тога, кмала да служп као гигантска реклама љегопог сонствепог трамваја нарочите врсте, који се иокреће пневматичк!!.« иачппом, јер ће тај трамвај по нигиутом путу начињеном око куле као чекрк, пењати иутнике на врх куле. Сем тога нанравиће се исти такав нут у противаом иравцу, који ће, образујући аакпђе седаипнјест|обрта, долазчти до самог врха куле Овај пут ба био за екинаже, јер ће се нл врх куле моћи нзлазити у ззсебаом екнпажу. Оенова ове гигантске куле имаће 12(5 метара у дијаметру, а путови који иду њеиоме врху до 22 метара ширине у основа и до 15 метара н» в|!ху. Појиљиво је, да се у тој гигантској кули може сместити маожина завода иаЈразиоврснијих. У трамвај, к(.ји је такође изумеована Џудсоиова моћи ће да стане до шездесет путника — Но смв д« пуши. Аустриском цару, који је павпкао да иуши врло јике цигаре од американског дувана лекари су забранили аушење цар сс кокорио тој наредби ма дч се јако жали на дишење , на које су га осудили. — Интвресна роба Ту скоро је из Ллександрије стигао у Ливерпул иироброд „Рћагоз" с врло 0 (игЛналним товаром, адресованим на трговачку кућу Левпнгтон и СГе. Тај тонар састајао се из 180.000 мумија мачрка, које су све скупа престављале :ежину до 20.000 тона. Као што је нознато, мачке су у старом Миспру јако поштоване; многп су балсамовали полапсале мачке а за њихове лешппе била су качињена иарочита гробља. ЈеднО такво гробље вашао је неки Фелах на 100 мил>а од Кајира. У том гробљу нашло се 180.000 мумнја, мачака које су но свој ирилици полиписали пре 1000 година. Левингтон је купио све те мачке за 75 динара и превео ах у Енглеску, где ће се унотребитп на ђубрење њива. —- Нова железница. „Агенција Рајтсрова" јавља из Каптовна, да је

нреоедник јужно -аФриканске републпке Крилер дозволио да се сагрвди директна железктка пруга између Блемронтеиа и Јоханесбурга, те ће се па тај начии ;-а последња варош везати с морсм — Летаргкчан с н. У Мађ-Черкеду је ту скоро 16-то годишље девојче Василпја Авра\; лежало у четири дневном летергичном спу. Пети дан се пробуди за кратко време, а за тим опет заспи тако тврдо, да се никад више не пробуди. Девојка је умрла од болести „нона". Порвза на обрт у мвсацу Фебруару код царинар. Бе градске 1. На увпз сировипа за 1889 год. 892-01 дап. = 1890 = 2146'22 днн. п 1253-6!. 2. На увоз ооровипа за 1889 год. 4369-11 диа. = 1890 = 6015-61 дин. и 1646'50. 3. Увоз прерађевпна за 1889 гОд. 58-836-99 дин. 1890 = 89-733-73 дип. и 3089674. 4. Извоз прерађевина за 1889 год. 12-10 = 1890 = 302-25 дин. и 290-15. Свега за 1889 год. 98-197-81 и 34.087-00 динара.

Приход царииар. Баогрздске у месвцу Фвбруару 1. Од царине у 1889 год. 99*011-28 дин; = 1890 год. 153 777 87 дин. и 54 76659. 2. Регала и тришмр 63391-18 дин. = 1890 = г д. 64.028-35 дин п 637-17. 3. Од узгредне = 8.496-68 дип. 1890 =; год. 16.67831 д и н. и 8.181 63. Свега у 188 9 год . 1 70-88914 дчн. у 1890 год. 234.484 53 д и н. и 63.585-39. 4. 0 1, ванредн. прих. = 93 68 дпи у 1890 год. 188-44 дип. и 94.76. 5. Од Општ. прихода год. = 4.199 42 дан. у 1890 год. 10580-57 дан. и 6331-15. 6. Од трошар. на пиво год. 3.978.30 дин. у 1890 год. 2.502-62 дин. 1.475*68. Све га у 1889, = 17 9.17 0*54 дпн. у 1890 = 247.756-16. = више = 68.395 62 динара. ■«*8

КЊИЖЕВ НОСТ Уредништво је добило на приказ ове пове књиге: Душан, трагешја у нет чинова. Написао Милош Цветић. Ова је књига иаграђена из књижевног ®опда Илије М Коларца. Београд. Шпшпано у штамнарији Краљевине Србије. 1889. Цена 2 динара.

Претрес Јаши ТомиЂу (наставак) Председнпк на ово взноси овом на супрот, како је сведок истражном судцу другачије говорио, да је наиме од Димитрпјевића чуо, е је писмо ире него што га је он с Вулетићем већ у 20 преписа изашло. Сведок Божески. И то сам чуо онда кад смо били у уредништву и Димитријевић је рекао да писмо већ у многим преписима иде по публици даклз мп ои неће показати бог зна какву велику новину. Истина је да се писмо у уредвиштву могло впдета али Је пиак било у издавача, да-

кле не знам за јамачно дали га је он са собом донео или је било онде. 28. дец. сам ја с Вулетићем отишао да видимо писмо пе као повереници Томићеви. Кад јв Томић нас узео за своје људе ми му несмо казали појодино тренутке ствари све док је не бесмо свршили и ћстом смо му је онда саопштили. Дакле је 29. лец. била прва конФеренција а 30. између 6—7 сахата друга и кад се ова свршила ми смо отишли око 7 сах. у зече у уредништву „Заставе" па казасмо Тчмићудпта јебило. Ја знам и о том, да је писмо после завршења ствари на 3 4 дана такође растуривано. Гђа Владисављевић улази и на питање преседниково познајели она гђу Дамг.тријевићку и јелп била код ње на јауену и да лијој је познато писмо, одговорила је: да гђу Димитрпјевићку само из виђења познаје. На ужини с њоме несам била, у њеној кући никад несам била, осим онда кад је Димитрвјевић лежао мртав. 0 писму знам само из повина а никад ми га нијегђа Димитријеввћка читзла нити сам чула. да су га други чигали. Бранилац на ово пита оптулгенога да ли те то жена на коју се Томпћ позвао. Томић изјапљује да је никад није видео. Сведок Вулетић Жавко исзазује ово: На четрнајест дана пре догађаја изишла је једна анонпмна брошира, под пменом „Прва реч пред сабор", у којој се међу осталима спомињаао неко нисмо, које Томића компромитује п уједно се захтевало од Томића да се о писму изјасни. После осам дана одговорио је Томић у „Застави" чланком: „Да им запушимо уста." Сутра дан изашла је једна ногица у „вранику" под Н Садом, у којој је речено, да ее писмотоможе видеш у уредпиштву „Бралика." Кад су Томића на то унозорили, послао је мене и Божеског, да видамо то иисмо. У редакција се нађемо са уреднком Јоксимовићем — односпо најпре смо онде само адмнннсгратора нашли. Он пам рече да после једног часа дођемо. Та?а нађосмо Јоксимовића, али нам <>н не могагае писмо ноказати јер је било код Димитријевића За тим одосмо н носле но сахата вратисмо се натраг примивши из ру?у Димитријевићевих унитно нисмо. Доктору Божеском оргинал дадоше а мени самб пренис т тедоше дата, који ја нисам хтео питати, већ само оргинал, па сам њега и прочлтао. Г. Мил. Јовановић и Гавра Плавшић пак читали су једпу коппју. Тако смо казалп п Томпћу. Ппсмо је било нисено српскп цотписа нема само ручни знак. Прочитавш« писмо одосмо у уредништво „Заставе" па смо јавили, а за тим смо се вратиди да.заиитамо, да лп је Димитрајевпћ тога мишљења, да јс иисмо од Томићке па ако јесте да иштемо задовољеље. Беше то обично љубавно иисмо. Она господа су из тога видела, да онде онде има срамоте за Јашу Томића што се у нисму говори. о предузнмању уреднаштва. У „Бранику" је Двмитријевић показао поеетаице хотевша доказати да је писмо Томићкина рука писала. Кад смо упитали да ли он прима одговорност, одговирио је да арима. За овам дошао је позив на двобој а он је каздо да ће именовати своје људе још тога дана. Сутра дан после подне претресана је ствар у уреднаштву „Браника" удешавао се иут задовољења. О.чи нису хтела знати о увреди нити о суду части. На то смо ствар сматралн док>наном изаскавшп

изјаву од нлх,* да не находеувреде нити да примају часни суд. Тајнрокол смо дала Томићу и мислили смо да је ствар докопана мириим нутем. 0 писму и растуривању његову незнам више као ни то, каквим се начином растуривало. Приликом гро в> г догађаја низам био на железници. Ј 1 ми лим да је Димитријевић говорио како је писио од прилвке већ сто људи читало пре него што смо га мп добили у руке. После аФере нисам чуо да се писмо растуривало, кад је Томаћ из редакције отишао нисам опазио да је био узрујан. него је писио чланак па је рекао, да се врати насаавиће за сутри. То је могло битп у четврт на једанаест Тај чланак Томићев изашао је у „Засга ви" п ја б-1хга могао показати. Мредсе (1. ии иозива Вулетића да донесе доцније број, у ком је члаиак онај, који је Тоиић писао пре него што је пзвршио убиство, као што је Вулетић исказао. Томић (ундда у реч). Не порччем да сам тога дана перо имао у руци, али да сам чланак и то уводни чланак писао, то поричем. Но ја не знам, шта сам нисао. По исказу сведока писао сам бајаги један чланак, а аосле сам оставио перо п отишао, члапак пак у штампарији предао, премда сведок не зна, о ком члапку је реч. По мом мишљењу овде је реч о божићвом чланку, који зам из дватри члаака саставио, ношто сам нисам имао лоље зл иис-н.е и ако сам у опште штогод писао, то сам какву незнатну нотицу мисао. У ошнтс не могу да сватим, како м^же Вулетић казатп, да ће донети и ноказпионо што сам писао, кад му никад писам показивао оао што нишем. На тштлње иреседниково, да л* је оитужеилс аредложио суд части. Ж. Вулет ћ каставља: Не сећам се, да је Томић нреллагао суд часта, него смо ми то предложили; (Томић упада: Та ваљда Јсам п ја нешто предложио), Вудетић; не, па наставља: не сећам се оног дечка коме је Томић чланак предао, јер тај више није у штампарији. Државаи одветник. Ви сте пре врло поуздано исказивали, а сада се на једанпут уСл Ј д ТочиКев* унад«ја колебате. Председиаа позива Гавру 1Г.вшића сведока, да нскаже све гато му Је о нисму познато. Плавшић. Бпо сам у редакцији „Браппка" у друпггву са Димитрпјевићем, Јовааовићем и Јоксимовићем, кад су Божески и Вулетић дошли. Димигријевић извади писмо из Фвјоке и преда _ Божеском, па онд* — пошто га Је овај арочитао —Вулетићу. Од Вулетића иримим писмо и ирочитам само две трећине о I прве стране. остало нисам могао читати, јер беше нзчитко. После одласка Божеског и Вулетића, рече један између нас, да се иисмо ником не показује. Но ко је то рекао, не оиомињем се. Није ми познато, да је ко год нре него шт > се аисмо нставило, исто у редакцији „Браника" чигао. На куверту се не опомињем. Иисмо је српски гшсано. Пре/седник пружа Јездимировићу писио, да се идаспи, дали је писио читко писано. Јездимир >вић (сведоку . Ва тврдите да иисмо за то нистс даље читали, што није читко, ја тј не увиђам писм I је са свим читко писано. Плавшић. Ја остајем при том, да нисмо за т I нисам читао, што није читко иисано. (Насавиће се)