Мале новине

Кома ч његов вма већином само један чан. По сата затвм импроввзују глумци комад на иозорници, који , како се само по себн разуме, налази у слушатеља бурно иовлађиввњч. Пре неколако Брсмена позвао је судтан к себи уметнике и дао им за игру овај сшке: „Приказаћете нам" рекао је султаи „врховнога дворјаника краљевскога двора. Нека буде веран али доста несмотрен и хладнокрван. Његов господар му наложи, да приреди имЈровизовану свечану гозбу за сто особа. Јадни човек изгуби главу и уплете се у најконФузније налоге, који су са њим самим у противречности. Слугеилакејв лете без главе амо, тамо, гуркају ее, разбијају столно иосуђе, а кад стигне госиодар, бацл му се дворјапик пред ноге, призна своју крпвицу и задоби милоетиви опроштај" —Резултат ове глуме бво је Френетички смех, који је достпгао врхунац кад је несмотрени глумац био поливен с Флашом вруће лимонаде. Султан ироучио је т»ј „комад" с глумцима. А није то било ништа друго, до лекција за једнога од његових дворјаника, као што у опште султан радо уз?ма за предмет својем драматичком раду из иластитога двора. Абдул Хамид по••еже у дворски живот врло радо, и т|)»жи ту жртве за своју драматску сатиру. — Новаврста албума. Неке отме>н: /аме у Америци, које не знају шта да раде с новцем, замислиле су тоалетни албум, у ком би уз слике сместиле и разне тканине, из којих је било сашивено одело, што су га на себи имале. Неком познанцу отмене госпође Бланк у Њу-Јорку дошао је до руку такав један албум, те је имао шта и впдети! На првој странпци албума стајала је потпуна слика гоепође Бланк у ње>зииом свадбеном руху, баш кад је изашла из црвве; на д р у г о ј страни албума стаЈале су уметнички поређане све могуће тканине, из којих је било то свадбено рухо сашивено. Видео си ту атдаза, разпвх чииака, па и нар^нчасто цвеће бпло је сликовито у албуму озн:'чено. На следећој страни »идио сп другу слику. Опет у целини, ал у другом оделу, како јс госоођа Бланк пошла на сзоје свадбено нутовање, а до ње опет све ткинпне п боје, које Фотогра® није могао означити. И тако је цео албум Сио испуњен самим сликнма и тканпт>ама, из којпх су биле нриређене разне тоалете. ПРИПОСЛАНО за сткари под овом рубриком уредништзо не оаговара. Госцодиие уредниче. Имајте доброту, те, у хатар истине. отштампајте ово што иде: У бр. 51. „Дн. Листа" изашла је једна белешка, од непознатога писца, к< ји се крије под псевдонимом „Чланови сарањете читаонице" У белешци тој напада се, на најбруталниЈЕ начин, на част и име управнтеља овд. трговачке школе. Тамо се између осталога, вели, кано је трг. школи у међувремену Од 168^—1885 год. постојала нека чнт оница, и како је иста 1885. г. а усл.ед српско-бугарског рата, престала, па се пига г. управитељ: шта је с књ.гама и орманима поменуте читаоавце, који су својнна ондашњих ђакр, и који би, по праву, требали да припадну данашњој дружини ђака трговаччке школе. Писац поменуте белешке сам пита и сам одговара, и вели најзад, како је он, с поуздане стране, дознао, д > је г. управитељ поменуте књиге

продавао, св јим цријатељима поклањао, да чак па их је и своме послужитељу давао, те да их он з* свој рачун продаје; а најпосле сеобраћа надлежнима за овај ненравилан постутак управин. Зарад писца, којп се крије под псевдонимом „Чланови Сарањенечитаонице", којега ми, у < сталом вр о добро познајемо, ми не бисмо ни излазили на јавност, нити бисмо се освртали на његова пр-зна зановетања, али нам интереси правде и пстиие категорички налажу, да чит«лачком свету објаснимо, к^ко је ствар текла, о којој је Овде реч. Истина је, да је од 1882—1885 г. постојала читаоница ђака трговачке школе. Ну, кад је отпочео српскобу-гарски рат, онда су све школе биле распуштене, па, наравно, и трговачка, у којој .је била смештена. бол ница. Све ствари школске и сав намештај г. управитељев беше разбац*ни које где по шупама и таванпма; шта је било са књигама по.менуте читаонице, то ће зар најбоље знати сами члан >вп, пошто су они њима и раснолагали, и ношто су кључеви од ормана, у к>јима су књиге стајале, били код њих. Господпн управитељ се у њихове пословеније ник дн мешао, на ни онда, што у осталом може потврдити и дапашња дружина. Ну све да су књиге и остале код г. управитеља — зашто чл&нови иоменуте читаонице, по свршетку рвта, и кад је школа на ново отпочела да ради, не нотрзжише те своје књиге, па да наставе и даље свој започети рад? Јест драги читаоче, они би то зар радо и учивили, да нису случајио знали, да су они сами све књиге, које су поле вредности имале по односпли евојим ^ућама, само да се колико толико наидате засвој умножени новац! Па одкуда је онда, г. управитељ могао те књиге поклањатп пли продавати? Зар још можеш и дн номислиш, г. пншче, да се један тако у важен човек, као што Је г. Фр Вишек — коме сваки признаје способност и заслуге, стч-.чене за ову школу, и који је стотинама ев >]их сопсгвених књига исиоклањао својим сиромашним ученицима, што ти могу доказатп и данашњи ђаци ове школе — м гко спустити до такве мо ралне нискости, да продаје књпге, које су ђачка својина? Али —шта? Кога ми питамо? Зар тебе, жалосни нишче, који си до дна душе покварен, и који си у стању све да учиниш само не какво добро дело? Што велиш, ^да је г. унравитељ давао књиге чак и послужитељу да их он продаје за свој рачун, то је подла измишљотина и клевета, коју си само ти. г. нишче, могао рећи, и — нико други. Може бити, да је неки послужитељ и крао »њиге, па их продавао^ али не са знањем г. упраоител.евим већ сп знањем твојим г. пвшче, јер ти ето зваш да су продаване, па ћеш ваљда знати и где си их са н,1>м заједно продавао. Што питаш, где су ормани, ето ти одговора. Прошле године сбразавала се оиет једна дружина ђака трговачке школе, и те ормане за I ојима тп, г. иишче, Т(1Лико уздишеш г. управитељ ставио је на расположење поменутој дружнни, која сад са њима и располаже. Најаосле, ако „чланови сарањене читаонпце" мисле, да има још књига њихових код г. управигеља, нека изволе доћи са сииском, и они ће им, унерени смо, радо ставвви своју бпблиотеку на расположење, па да се увере Примпте господине уреднче уверење нашег одличног поштовања.|; Неколгско ђ ак а трговачке школе

Претрес Јаши ТомиЂу (наставак) Председник. Је ли истина, да сте Ви у дућану Гавриловпћевом читали то писмо ? Плавшић. То нпје истпна. Ја сам сзм'! чолико о писму г ворио,, па и у дућину Гаврпловићевом, колико се то пначе јавно о писму по ввроши говори„о, и колико сам то од других чуо. т. ј. да је писмо управљепо на неког Бранка Петровића, а ппсала га је Мплица Томић. Каква је садржина писма, чуо с јм од другог, али од кОга, не могу се опоменути. Поричем да сам препнс од писма у Гавриловићев : м дућану икоме пока&ивао. Није ми позаато, да се писмо у редакцији „Браника" ставлло на углед, па нн то, да се писмо у препису распростиралО. Томић пребацује|сведоку, да'је пред истражним судцем изјавио, да писмо нпје видео, него јеонда, кад су спомевута господа дошла, из уредништва отишао. Председник чита односећп се и стражни записник, који се делимичео исправља с тим да је сведок три четвртине од прве стране дотичног писма читао Томпћ. Сведог: је дволичан јео кад је реч о томе, да ли је чатао ппсмо он одговара, да није; а кад треба Дпмитријеваћ, он онда вели, да је тамо био. Плашпић. Ја сам и пред истражним судцем исказао, да сам тамо непрекадво био. Јездимировић. С киме сте ее разговарали о пиему, да ли са такпм људима. које сте и ире познавалп или не ? П .Јавпшћ. Слушао сам, да се гово1_и овде-овде о писму, а ја сам у друштву чуо. Јездимвровић (раздраженим гла сом). Алп како ? У једнон друштву пма их петорнца, шесторица, десеторица, на"једног ое тек опомињате ? Плавшић. Ја сам у више друштва био. Јеодимировић присиљава сведока, да бар једног пменује. Председниа окрене се Јездимизовићу. Молвм, г. судче, присиљавати пемате никога. Ако судбени стол за потребво налази, мораће и тако по ложити заклетву. Улазз Сава Стојковкћ ч на пптање иредседн^коко казује, да је бпо у Каменици, где се састао са про®есором Миланом Јовановићем. Овај му је причао, да се налази једио нисмо, које Томића срамоти. На ово счм га занитао, да ли, он то зна на' свгурио,јер ће на одговор бити нозвани. Јовановић ми је на тз"одгоковорио, да је тако. Кад сам се у Нови Сад вратио, ја сам то саспштио Томићу, на што аи је Томић одговори : „Ови Људи нападају ме као вуци." Остали исказ сведока црпљен је овде-онде из треће и четврте руке и нема никакве непосредне свезе са сведоком, услед чегаје упућен од стране председника, да само о оним стаарима има говорити, о којпма непосредно што зва. На ово је еведок инјавио, да у погледу писма само то зпа, што је сад изго .орио. Примећује, да је о свему, што је чу, пзвестио Томића, који је услед тог у раздражено сгање дошао. Државчи тужилац. Да ли сте виДели писмо илп сте можда с киме <> томе разговарала, који је то нисм>> читао. Сава СтоЈковнћ. Нитп сам писмо видео, нпти сам се разговарао с киме, који је писмо чптао. За тим улази сведок Стеван Гаврил. впћ, којп исказује, да ппсмо ни;е видео, него је еамо чуо, да зе

исто може у редакцнји „Браника" вшдетп, но ии|е га се тпцало. За свим преслушаваЈу се сведоцв: А. И»ковић која вели, да је био у дућану Стеве Гаврпловића, и од њега чуо, да се ппсмо може чи гати у редакцији „Браника," јер гаје Плавшић чнтао. М. Токалић о целој ствари ништа не зна, само то, да је оног дана, кад се убијство догодило, видео Јашу Томића улицом горе ићи и да се растао код уредништва „Заставе" са Савом Стојковићем руковавши се с њим. Антон Ђорђевић. 28. децембра вра тпо сам се из Митровице, и дошао сам на мали разговор у дућан Ст. Гавриловића. Тамо сам нчшао Плавшића, који је чим ме је видео стрпао у џеи неку згужвану хартију, пак је за тим отишао. Но не могу зната, да ли је то, што је Палвшпћ у џеп стрпао, башшисмо било. Гавриловић је за тим причао ми садржину писма, што је од Плавшпћл чуо. 0 растуривању пасма не зн м ништа. (Наставиће се) ТЕЛЕГРАМ 10. марта Букурегит — Престолонаследник талијански отиутовао јутрос. Б етрлин Побија се именовање једног или другог амбасадера којег је јавно мнење вазначава вало за министарство инострани нослова. Тврди се да ће један динломат добити то место али није још назначена личност. Регенат баварсш адресирао је једно веома љубвно писмо бившем канделару Бисмарку. Приликом светковине у спомен одличја Црног Орла држан је свечан ручак ' у Краљевском двору. Кнез Уелски нрисуствовао је. Цар је наздравио новим и старим витезиматогордена.Софија „Свобода" јавља даислеђење у ствари Пањичипој комнромитира много оитужеиика — ислеђење ће се иродужити још неко време. Рим. „РиФорма" доноси брзојавемеђу Бизмарком иКриспијем, приликом оставке ирвога. — Брзојав Криспијев истиче мирољубиву политику коју Бизмарк ос • тавља у наследство Немачкој, изјављује да жаии што је Бизмарк остуоио и то услед пријатељства и неограниченог новерења међусобног. Крисии из јављује да то пријатељство и поверење. као и његова оданост неће се умањити никад. Канцлар одговорио је, да се он дичи таквим осећајима које он потпуно дели. „Ја сам био ср.,ћан да се иађем стаквимједним дицломатом као што је Ваша Преузвишеност, када смо раснрављалп иослоне наших земаља — ја вас молим да продужите исте одношаје новерења и моме наследнику, одношаје који су тако добро иослужили иптересима обеју наших држава.