Мале новине

Админисгратиана под ла. Народна скуиштина свршила је јуче и на другом читању закон о администритивној подели зем.?ће, п о замени бакареог новца сребрном. * Иолба. Друштао Св. Саво обратило се г. мноистру војном да га умоли за доаволу, да се двоглави орао за св. гавски дом излије у крагујевнчкој војкој радионвца. Овај ће орао бнти вештачко дело, јер, као гато смо 1 ећ јавили израда новеренаје нашем младом уметнику г. Убавкићу. Од дру тнеие управе лепо је, што ее и у овој нрилици сетила наше домаће индустрнје. И лепо је а доетојн > је да над домом Св. Саве лебдп српско двогливи ора<>, изра]ђен руком Србииовом о саливен у орлској раионици. Надвмо се да ће се г. манистар вољно одазвати овој друштвеној м лби, којој се и самп придужујемо * Боже помези! Још вре кеколико тодина министарство вародне привреде направило је ногодбу с етнографсм г. Л.ајом да изради сриски етл л раФски атл»с, за шта је жртвована за наше нралике угледна сума (•■д 15.000 динЦрн. 1'оСле 4 године развлачеља, г Лај једва је издао две свеске, на и то непотнуне. Изврзле су се читаве пар!чте, уговор није исиуњен и министаретво привреде с правом га је раскинуло. Сад с радошћу дознајемо, да је овај посао поверен једиоме нашем стручњаку, који је својим досадашњим радовима иа томе пољу стекао заслужено признагве, а на последњој париској изложби и златном медаљом Према томе уверени смо да ће сад овај посво и брзо и успешно бити свршен. Мииистарство ће, уверени смо, са своје с? ране учинити све то до њега сгојп, да олакша овај трудни посао нашем уметнику, а г. Ђока Мотговановић неће пожалити труда да на славу и себи и својој отаџбвни оаако изведе овај деликатни посао как ) ћемо ое њаме моћи поносати међу свома балканским^народима. Цела ова појава у опште радосан је звак с т га и велимо : „Боже помози!" * Стање воде код Београда за 14 и 15 Март 1890 године. Код мав. царин. 5 54 м. — 5*52 метра. Нролаз иепод мое жел. 8'55 м. — 8 48 м, Придошла вода 10 сант. — 7 ™ 17 сантиметра. Народна Скупштина 111. редовни састанак 14. МАРТА. Председаваи Катић. Од г. г. монаетарагТаушановић. Пошто се прочита протокол 110. састанка н мч лбе н жалбе; пређе се на дневни ред. Наставак претреса законског предлога о админ. подеш земље. Одељак III. чл. 2. првмљен. Код чл. 5. одељка IV П. РанковиК предложи и скупштина прими да се назив среза „подунавског" замени са „смедеревскпм." М. МарковиИ предлаже да остане стари срез посавски са среском канцеларијом на Умци. К. ВлоуиИ, М. ЋуриИ, ]', МитровиЛ и Сг. СтанковиЛ потномажу га. Љ. ЈоксимовиК, Р, ПетровиЛ и КатиЛ противан је предлогу М. Марковића.. ТаушановиЛ велидаје предлог М. Марковића умесан ? јер се на „Дубоко" дешавају разне крафе, шверцераји и. т. д. Скупштина прими са 50 против 43 глассва предлог М. Марковића.

Код од. У1. 2. М. НиколиИ предлижа да се назив среза „неготипска" замени са „крајински," и скупштина нримн. Код од. VII В. РадовановиЛ предлаже да се укине срез моравски п дода алексиначком А Миловано0Л говорп у истом смислу. Ст. ЕетровиЛ ваводи муке и/гегобе које је срез моривско за последњих 10—15 год. претрпео, па вели, ка1 би још укинули и среску канцеларију онда би боље било да га запалите. Т. К. СиасиЛ, Сретеновић, Врачонац ш Ст. .Станковић противни су предлогу В Радовановића Скупштира одбаци предлог Вићин. Код од. VII т. 4 А. Миловавовић предлаже да се укине срез ражањски. Ст. Милосавље.вић потномаже га. Брачинац, Таса К. Спаснћ и М. Маловановић су противни. Скупштина нрими одОорски предлог. Код ОД. УШ 'Б. Авђелковић предлаже да се беличка срез надели на два среза: беличаи и левачки. У В-кићевкћ, Л. Лазвревић. и Р. Поповић нотпомажу га. М Петровић, В. Радовановић и Машић су противни. Скупштина пркми са 48 притив 42 гласа пре»лог Ђ. Анђелкгвића. Код од. VIII Рибарац вредлаже да се васпостава срез деспотовачки. КатчЛ против убеђења потпомаже Рибарца, али вели, кад се пошло грехом, нек се иде, B. РадовановиЛ противан предлегу г. Рибарца. ' Скупшти -а одбаци нредлог г. Сг. Рибарца. Ж. МиловановиЛ предлаже да се срез темнићски додл округу крушевачком, пошто му ,је бдижи Крушевац но Ћупроја, » и народна је жеља. Ђ. АнђелковиЛ,, В. Радоввновпћ и П0Ш'Вић су протнвни Милијином предлогу. Дреноваци Ст. Милосављевић потпомажу Милију. Скупштина одбаци пред :ог Милијвн. Код од. XI. Р. Протнћ нредлаже да срески каацеларија среза л>убићског буде у Прељини. C. Косгић, Сретеноиић В. Младевоваћ, П. Смнљанић, М. Дангл впћ и Ђ. Авћелкозаћ потпом жу га. Тајсић и II Николић су противаи Скупшнгеа нрими предлог Р. Протнћа. Р. Тајсић предложи и скунштина прими да се п вратн стари срез трнавски. Седница тра ала до 12 по подне. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Прослава стегодишњице Господара Јеврема, како јавља „Шабачки Гласник," утврђена је за свете Тројице ове године и трајаће сва три дана тога празника. Буде лп погоднО време ићи ће се и ва Дубље, у ком ће случају свечаност трајати један дан више. Програм те ретке и значајне свечаностм донећемо у појединостима у једном од идућих бројева. * Програм збора српских шљивара на коме ће се већати о мерама'за унапређе шљиварске радње у Србији биће овај. Састанак и отварање збора другог дана еветих Тројица у 7 1 /, часова пре подне и трајаће по потреби до подне. 1. Отварање и псздрав присутних од стране сазиивачког одбора. Избор председника за руковање збора и секретара за вођење белешке записника 2. Реч реФерената о важности ове привредне гране с гледшнта пољо-

иривредаог, тргозишог п нзродноекономног, о етању и развићу ове гране, као и о сметњама, које јој стоје на путу. 3. Одлуке збора о овоме: Је ли домаћа врста шљива добра за сушење; Је ли сада нњи начнн размножлвања и гајења добар; Је лч начин и доб* брања подесио као п шта би требало чинити од стране државе, .општине и приватннх те да у будуће буде боље; Каква је гдавна мана наше сушнице, како би је требадо поправити н код сељака поправљену одомаћити; Којам се начпном пажљивоје сушење у народу бдомаћило; Којим ће®се начином боље паковање и сигурнији пренос сувах шљива уДрсатн: Кчко би се могла осигурати стална прох п дња нашим сувим шљивама у гготрошачким земљама; Кчко би требало организовати радн.у са укув њем некмеза у земља; Како потпомоћи извоз шљивовице? 4 Коме се цовер&ва старање о иј вршењу зборских одлука. 5. Затварање збора завршном речи председника. Проглас сазивачког одбора насве српске шљиварске ироизвођаче и трговце изаћиће у скоро. Узимајући у обзор д .јакошње теготе и штете које је српсва шљиварска радша трпела, рачунамо као поуздано, да ће св кт српски мисленп шљивар бао он трговац или произвођач, а из најудаљенијих крајева похитати на тај збор на коме ће се решавати о унапређењу једче од најважнвјих привредних грана У исто време надамо се да ће господ ?'н мпнвстар народне привреде подејствовати да у т - време бу «е поаво-! '■ а свима железнич;<им линпјама за одлазак и новратак или сасвич бесплтан или највише г / в цене. На исти начии могао би дуж дуиавске п салске обале а српски „Делиград" чанити олакшдце оним патриотама којч о Тројацама у Шабад нутују.

Бисмаркова оставма „Винер Тагблат" пма из Берлина депешу, у којој вели да је цар Вилхелм изјавио жељу да се с царем аустриским састане нре јесени, за када је бао утврђен саетанак. Из Верлина ј а в љ а ј у бсчкоме „Фремденблату" да ће се Бпсмарк у скор > пријавзта цару као гееерал каваљерије и том приликом колити да сме добнта титулу војводе. * Принц ^елски хтео је у суботу у вече да посети кнеза Бисмарка, али га кнез није нримао зб,г слабоста. Ова болест нада у очи, тим више што је Бисмарк тога дана нозвао на ручак више министара. Ономадашњи чланак „Хогс1. АИ& 2<;^ в , која смо дозелн у изводу учинио је у највишнм круговима берли^ским тежак утисак, јер с држа дч. је тај чланак само почетак полемвке против цара. * Бисмарк је одмах чим "се решио да одстуни, телеграФски пзвесгио о тој одлуци аустриског цара који је одговорио депентом иуном ласкавих израза. * Из Веча јављају пољским листовима да ће се Калнока и Криспа састати с новим немачким капцеларом Капривијем. *

Нринц Уелскн ручао- је 1 1 о. ж са женом код гро®а Бпсмарка, * Парнски „XIX Век" има из Милана депешу, у којој се као прави узрок одступања Висмаркова наводи ово: Цар је решио да се нриближи Русији те да тројнп савез буде непотребан. Да би осујетио план царев, Басмарк је о томе поверљиво известио Аустро-Угарску. То је био права узрок наду Басмаркову. Ктд је цар Виихелм сазнао за индискрецију Бисмаркову, одмах је овај пао у немилост и цар Валхелм се решио да са свим модиФпкује савезе Немачке. * Римска. „РиФорма" доноси врло срдачне депетае које су измењане између Криспија и Висмарка ирилаеом одступања Басмаркова. Крнсна наноииње доагоцено наследстзо мнра које Впсмарк оставља Немачкој, жали што Бисмарс одступа и упућује на љубав и неограничено новерење своје према њему; уверава да се никад неће умањити његова љубав, поверење и оданост према Басмарву Бисмарк је Одгов >рио како му ласкају осзћааа и повзреше Шриснијево. Даље вел.1: „Кад нам је био задатак да се бринело о нословимг обеју земаља, бчо сам срећан да наиђем на таква државника, као што је вата еаселенција, те вае за то молим да с м >јим наследнн ,ч'М наставите исте односе поверења, који су интересима обеју земаља тако послужили". * „Морнинг Пост" говори о посета принца Уелског у Берлину па вели да та посета вначи да Енглеска ттонова улаза у јевропс«и концерат држчва. ? из балкаНије Грчкечете. Туреке власти сазнале су, како тављвју бугарски листови, да се на грчкој граници према Македонија скунило неколико чета грчких, које су се спремале да упадну у Турску. Како јавља батољскч слу ж бени лист, једна таква чета од д е сетину људа већ је прешла границу и сатрвена јеуједном сукобу с турск >м војском.

ИЗ БЕЛА СВЕТА —Споменик. Талајанска комора једногласно је решала да се подигне споменик Јосипу Мацинију. —Љубавни роман. Најстарија кћи чувен г руск >г певзча Славјанског Падаја напустила је пре неки дан родатељску кућу а^упутала се у Будимпешту. Надија навађа као узрок свом бегству, строго постунање њених родитеља, но међутим утврђеао је да Је тенориста одружине Григорије Иванов договорн са Надијом одбећн хтео. Родитељи су се противили вези Иванова с* Надијом, те об >је хтедоше се и без родитељског благослова узета. Иванов је рада огмаце под истрагу, лепа Надаја ће се без сумње саорим у наручије забринутих родитеља вратити. ПРИПОСЛАНО аа ствари под овом рубриком уреднзштвф не одговара. Уредпишгву Малих Новиза, Гссподине Ниже изложену изјаву моју није хтело уредништво Дневног Ласта