Мале новине

Нећемо питати да ли је радикална влада И 'Коренила то зло. За то је мало година дана. Но упитаћемо да ла је она бар нресекла даље ширење те трулежи, да ли је бар иочела дечвти ту опасну рану? И мирне савести, с руком на срцу, ево ћемо рећи — није. Под новом радикалном владом, противно јасним одредбама уставким, срп. грађани насилно су лиш^вани сдободе и самевољно, без иравилне осуде, држани месеиима у затвору, као што је био случај у сред Београда с нашим власнкком. Под радик. владом минвстар правде, г.. Гершић, галећи устав, издавао је судовима телеграФСке наредбе како ће судпти Под радикалиом владом, противно уставу и законима, прогоњени су сз земље српски грађани. Под радикалном владом гивули су људи у рукама власти, василнпчки изубијани — иа се после власт кукавичка пзговирала, како су то учинили иандури, који нису 'државни чиновници", те за то власт инеможе бити одговорна за такве злочине. Гроза! Једном речи : и у судовима, и у полвцијв, и у мипистарствнма; у свима струкама, на свима пољима др жавпа "рада, у с^ тницама око давања елужбе, каб и у крупницама око сигурности живота, за овупоследњу годину дана тако је често и тако очигледно рађено мимо закон и мимо уствв — да вера у за&онитост не «'амо што ни,е ни мало порасла за ово годину дана, но, на против, очигледно је још ваше < пала. Ова обилажеља и гажења накона негде су вршена противнику за инат, негде прнјателу за љубав, нетдеса незнања, негде са шеретлука, из рачуна — тек резултат је један истп — као год и пре годипу дана, тако и данае нико у Србтјн пе верује у занон и ааконитост , јер га дела уверавају да у животу бива друкчије. Као и пре годину дана тако и даиас — крив може да добнје, прав може да изгуби; невнн може да пострада, кривац можв да се спасе; глупан п шерет да се додвори, а снособан и иоштен да буде огераи —и у свима тчм случајевима човеку добром и праведном нпшта ве може да помогне закон, н: ти он сме рећи „по закону имам право и нпкога се не бојим."

Закои и законитост, дакле, и сада онако исто мало вреде, као што су мало вредили и пре годину дана. Све је остало по старом Ново је само то — аре су мимо занон добијали нааредњаци, а бивали гоњени радикали. Сад мимо закон свуда добијају радикали, а вуку напрер,њаци и либерали. „Њла Марг, пала Сара!" — јуче добијалп једви, данас добијају другп а и лане и ове годинег ?/би отаџбина., Дивна изрека, да је у Србији закон највиша воља и данас је тако исто мртво писме на хартији, као што1је била п до сада. Апелујемо на све поштене људе пека нам рекну није лп тако. 6Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ К0Н14ерат. Г. Дамптрије Славјански Агревев долаш ове недеље у Београд са Сћојом певачком дружпном. У кр. сјш . народном п з ришту даваће два концерта, први у петак 23., а други у суботу 24 о. м. Ложе у партеру и првој галерији стају 48 дпиара. Сва остад^ места по дунлим ценама. Билете се могу од данас добитп од 9 до 11 пре подне ва каси позоришној * Акздамско певачко друштве „0бидић" приређује сва три да;;а Ускрса нзлет у Шабац и околину. Програм излета је овај: 2. нприла: 1) скуп чланова на савском приста ништу у 5 часова у јутру и полазак за Шабац; 2) Долазак у Шабац и свечаа пролаз кроа варош <а друштвеном з а. с т а в о м до друштвевог стана; 3) У вече у 7 х / 2 часова забава са игравком, 3 априла. 1) у јутру скуп чланова и грађана код I друштвеног стана по програму при| ређивачког шабачког одбора и излет на „Дубље" погинулим јунацима: 3) Говор „Над пепелом" српских бор.ч.ца за ослобођење;" 4) Заједвичкп ручак са гостиша п сељаиима; весеље и иовратак у Шабац, по програму приређивачког шабачког одборк; 5) Заједипчка вечера са првређивачким шабачким одбором и г .стима у гостионнци. 4. априла: 1) Скуп чланова и грађана код друштвеног стана и ако је могућно и лет иа „Мпшар" у 7 х / г ча^ова у јутру;

2) Свечан полазак са друштвеном заставом из Шапца у 1 час по подне и повратак у Београд * Корпе. У „Дому за сиротну децу на Врачару има око 300 корана разне врсте. Управви одбор решио је да се ове корпе уступе једном лицу скојим се могу закључи; и придајне цене за целу ову годину. Корпе се могу видети свакога дана. * Назарени. У Крагујевцу се ушло у траг назаренима, те их је власт оптужила. По тој тужби био им је претрес 14 о. м у крагујев*чком суду. Оптужени су: Коста Ристић рентијер, Јевтимнје Грујић абаџија. Милан Костић абаџпја, Младен Максимовић, Петрија Грујићка, Анђелија Грујићка, Сава Танацковић, Арсенаје Јозановић, Мнхмило Н шаковић и Нетар Новаковпћ ђак , сви из Крагујевца. Оптуженога Косту бранио је адвокаг Јова Јеличић из Крагујевцаа све сстале НиколаКапетааовчћ адвокат из Београда. * Члан утемељач. Академско певачко друштво „Обилнћ" решило је да се уиише за члава утемељача „Фоида за потпомагање сирот их велвкошколаца". * Друштвени дом. Како чујемо г. Ђорђе Вајфсрт иримио је на себе, да на друштвеном плацу ва Тошшчинам венцу иодигне заједнички друштвени дом друштави: беогр. читаоиице, беогр. певачког друштва и друштва за гимнастику и борење. Ова и друштв • после поступно отплаћивала г. В јФерту утрошни канптал. Играда би им>ла једну огромну салу за јавне з а б а в е и :;гранке. * Стављен под суд. Суд вар. Беогр»да ставио је под суд Мплана Н. келнера, због н а и а д а на кућу Франца Сивале овд. * Потрђвн. Краљевски На*есипци нотврдпли су закоп о мононолу соли. * Народна скупштина на јучерањој седници, поводом интерпел, ције Д. Мапшћа да се продаја пресних опанака пе заорањује,"решила је да

се од 1 Јануара 1891 год. к начно обуставп продаЈа и вошења пресеих опанака. * Водоводи. По мишљењу стручне комисије, Одбор општински усвојио је пројект који је за извршење повог во/окода, по уговору са општисим изридио г. 0. Смрекер из Маакај м а. ❖ Примање. Од сада ће председништво опи тане примати од 2—4 часа по подне сваког дана сне, којп подносе молбе или имају да се што жале председништву. * Одбачена. Повереници, којима је стављао у задатак да изврше иреглед потписа на молба оних грађана који су тражилп да се Нелени Не нац прогласи за слобону пијацу, нашли су да.молба није снабдевена 40в љним бројем тачнвх потписа и да се по томе као неуредва неможе ни узети у решење. Овако је п решено у седиици Одбора 14 св м. * Изабр&н. За вицег/вернера чародне банке г.забрап је једногласно г. Марко Стојановић адвокат А досадањнм гувернср г. Филип Хр;;стић остао је као члан управног одбора. * . «, С изменама. Комиспја којој Је од бор општински поверио да оцени може ли се и општииа сагласпти да црква иа новомс гробљу (задужбин.н г-ђе Драгиње п. Стан Петровића) буде подигнута но пројекту који је израдио г. Ивачаовић, подаета јеизвештај: да је истп пројект раније већ био пред комисијом г. минпстра иросвете н црквенпх иослова и да је опа оценила да се пр јект г. Ивачкезића с кеклмЈгзменама може примити. Пошто су ут ј комнсијп били: г.г. Мих. Валтрввић и Драгиша С, Милутииовић, Одбор општински усвојао |е предлог да се и одстране општи ие изјани пристаиак нод условсм пзменз, које је г. министрова комисија поставила а с к јама се п одборска сложила. * Извоз сувих шљива код Београдске царинарницо Од 9-ог до 17-ог Марта извезено је;

14 ГОДМ (Дневник једкога р(»ба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(44) Радикали су изгледали забрииути и збуњени. На еаиредњачке прекоре одговарали су неверовањем: — )5 Буна је, брајко, вама у глави!"Најмирнији су били либерали. Показивали су се као да их се цела ствар ништа не тиче. „Шта се друго могло и очекивати од радикалне разузданости с једне и напредњачке обести с друге стране? Чича Никола — реакција, а за тим нереди и буна ! т

! 0 1С !!

риродиа аоследица трогодишњег

кварења ове земље. Ми смо све ово унапред гшали Ствар је са свим проста. Један доказ више да смо само ми либерали у стању да у овој земљи удружимо и одржимо слободу с редом " То је у гл»вноме било држање три нолитичке странке. Но тако су се држали само људи одмерени. Сем њих свака стран ка имала је још и своје брзоплете и усијане главе, које су казивале више но што треба. *0д таквих нанредњака могао си чути да се свете, од таквих либерала да се радују, а од таквих радикала да прете. Што је Београд мање смео говорити, све је више ностајао радознао. Све живо бало је зинуло да чује „шта има ново?" Где год се двојица сретну, прво им је питање било: „шта је ново?" Каване и пивпице приметно су се испразниле. Многи од редовних гостију на пиву сасвим су престали долазити, а они који су још долазили, одлазили су много раније но обично. Испраћајући у јутру мужеве, жене су тих дана обично говориле: „молим те дођи раније!" Оцеви, који су имали синове великошколце, звали су их и озбиљно им нрепо-

ручили, да не смеју ићи у уредпиштво „Самоунраве", „бар док ово мало не прегрми, да се види шта је." Чиновници су почели уредније долазити у канцеларије, и ређе су палили цигаре, а више пиљили у своја акта ] Речк: „ја сам, брате, чиновник; ја сам, брате трговац, ја се ни у шго не мешам" чуле су се много чешће но обично. Кад су радикали на последњим изборима 1883. год. 7. сентембра одсудно по бедили, те се услед тога у велико узело говорити да ће доћи радикална влада, — у Београду се на један нуг јавио велики број људи, које си видео где се радују. Ако си их зачуђено упитао: „А чему се то ви радујете, кад ви нисте радикали? — они су вам одговарали. „Ко није радикал! Зар ја?! Е, мој брајко, ја сам био радикал још онда кад је пок. Светозар".... ит.д. (Наставиће се)