Мале новине

бујну, неуморну и младу радекалну спагу. Јес, големо, големо је бнло то уздање! Греше сви која тврде да је радикалнастракка „шареним програмом", „бесомучним агитадијама", „џамбаслуком" и „варањем простодушна света" стекла огроман утицај к >ји вма на парод и повукла за собом народие масе. Било је и тога, али то је само љуска. Није то подигло ',.адикализам и начинило га снагом. Оваке друштвене појаве имају увек евоје дубље и стварвије узроке. Српски сељак нити је тако глуп. ви тако простодушан да га ко може годинама вући за нос, особито у с^варима где се то тиче његов« кесе. Па кад се тај свет ипак годинама бори, страда, плаћа глобе, иде у хапсу и трпи стотине другпх незгода само да обори и з клони једно стање, онда то стање доиста мора бити и тешко и несносно. Јес, наше друшгао бпло је болесно. Бол је осећала цела земља. Радикална странка истакла се као лекар којп јамчи да ће излечити болеснпка, само дајте маха и глободе лекару, да он наређује шха и како треба. Сведпк читавог низа уставвих повреда, очвгледац иајгрубљих пзвгравањазакона, свакидашњи иредмет полициских потрзања и самовоље, страдалник који сам на себи најбоље осећа како му није истински обезбеЏно нп једно једино од оних права о којама се у уставу велп да их ужива сваки Србнн — српскп народ нрегао је био свом снагом да једном раскрсти с тим опаки« стањем, да раскрсти милом пли силом; лепим и иирним путем ако се може; сплом и буном — ако се мора. Болнику је била досадила болест; и-з м у ч е н болом, измучен мрцварењем ранвјах лекнра који су му невештим лечењем још горе позлеђивали рану — он се најпосле решио да се преда на милост и немилост младоме хирургу — раДикализму — на нека сече, пече, тгстери, боде — нека ради шта зна, само пека спасава једном од несносна бола. Тако је у главноме било душевно стање народно, .које је подпгло радикализам а дало му моћи да постане пресудна снага у земљи, те му нвјпосле предало у руке ицелу управу земаљску. Намучен у прошлости, народ је положио сву своју наду на будућност! Он се поуздао у радикализам. Поверовао је даћемлада, свежа и снажна радикална влада с оном енергијом и самопоуздањем, које и долнкује младости, јуначки ударитк секиром у сам корен зла, да ће у младићскОм иолету једним једаним снажним нанором пшчупатп Србију из трулога морадног глиба, у коме се давида и изнета је у светле и свете висине чисте уставности, неумитне законигости и иоуздане, снажно заштиКсне личне и имаовне безбедности. Радпкали ! руку на срце, па реците ви сами, да ли сте одговорили овим онравданим надама, и да ли сте задовољили ова родољубива очекивања и радикалне странке н целога народа ? Не ! — Ми неаристрасне судије морамо пзговорити ову страшну реч не\ Али ни то није све! Раднкална влада не само што нвје нокушала да залечи наше огаре ране неуставности и насиља, но је новим ударцима отворила нове ране на телу нашег новог устава. Лична безбедност, слобода збора и удружења, пуна слобода јавне речи — то су биле заветне жеље и тежње радп&глне странке; то су бпла пр-

ва почетна света и здатва писмена у програму радикадном. И у првим данима радикалне владе, у првим меденим месецвма радикалне нове уставности десили су се страшни, крвави и стидни догађаји од 14 и 15 Маја, догађаја где су, као стока, камењем нремлаћивачи српски грађани, који су, на веру у нову истинску уставност, дошли у Београд да већају о својим партијскнм стварима. Нас за цело не боле срце за иојединим лвчностима напредњачким, које н пе позннјемо лично, аити имаио икакза разлога да их лично жалимо. Али ми жалимо сам иринции уставности , жалимо оно свето и уавишено начело, које је у тој прилвци бпла дужна да очува и снасе радиквлна влада. Ове манх^упске камениде вису погађале напредњаке, оне су иадале на номело уставносту , падале су на слободе уставом ујемчене падале су на образ сриског радикализма. 14 и 15 мдј потврдило су да је кови устав онано исто „мртво иисме" што је био и стари устав. 14 и 15 мај 1889 год. дала су жалосну и стидну сведоџбу, да иод новим уставом и под новом радикалном владом српскп грађани, без суда и пута могу главом алаЛати... — своју веру да је оно истина што у новом усгаву стоји наиисано. Новим је уставом обезбеђена и зајемчена с обода збора и јавне речи. Стотинама чри. грађана поверовали су томе, и ту своју веру платили после разбијеним главама и исшЈебијаним удовима —Ужасно! Радикали! сго го> дипа да живимо — ова љага не може се спрати с младе уставпосги српске, коју си ти, прва радикална владо, у самем почетку крвљу попрскала. (Наставиће се) Глас Тјеров у одбрану добре војске (Наставак) Не, господо, нижи чиновис увек добијани и увек ће се само моћи добијати из школе која се касарном зове, и — само ИЗ Њб! („Такоје ") Саа, ако би се, додније, међу њима иашло људи који би достојни били и вишег положаја, за такве, господо, постоји нарочита школа где ће они моћи научити и оно што су љубимди среће пре њих већ научилп у академијама једнога СенСира, Меца ид' Сомира — а то ће рећи — све оно што официра ирави правим, јер образованим, јер интелигентним, старешином. Дакле, хтео сам да кажем, као главно да утврдим то: да се нижи чинови стварају и теку само у Фронту. а никако, осим у уображењу, но школама и академијама. И, кад'тако стоји са сиремом нижих чинова, онда како ли мора стајати са спремом проста војника? Поштовани ђенерал Троши рече ту пре неки дан: „да је војник војник тек поеле три године — службе под заставом; али, да и таквом савршеном војнику треба још да буде дотеран, да буде дресиран!" И ја тако мислим! и питам само ђенерала Трошија: где ћемо ми

(после касарне) ми тога в -јника дотеривати, дресирати ? Да л' у лицејима, — у гимназијама? Ако хоће и у средњим школама, доиста, али само за јед?.н веома мајушни део овога народа. Ја се и сам сећам те највеће среће и радости ђачке, када је, после којекаквих сувопарних ра чуница и математика, улазио пр >Фесор да нам јави: „да ћемо сад ићи на „зекцир!" Али шта ћемо са сељаком ? где ћемо њега , да „дресирамо?" Хоћемол' га нослати у деао ? — на неких петнајест, двадесет или тридесет миља далеко од његова села ? И ако хоћемо, онда молим вас на колики рок? Рећи ћете на пет на четирп, а најмање, на три месеца. Па зар то није за њега оно исто што и нова година војне службе? Ви сте га отргли од посла кренули с места, у извесно време или баш и у невреме, одвојили тако, да сте га пореметали за целу годину, и слободно рачунајте, као да сте му цеду годину узели. Молим вас, дакле, господо немојте говорити да хоћете „само три године" кад ево — видите да хоћете — еве четирн! (Смех) Ну, да идемо дал>е. Би тврдите да је три године доста да се истеше добар војник. Ирва година, зелите, прође рекруту у долажењу себи, а и у добијању по ко]и пут „части", које за овог будућег јунака нису баш најпријатније! (Смех) Та мука није баш тако општа, па ни таж) дуга, као што се говори, али, да се прост човек може аклиматовати, треба му година даиа. И треба! А шта је с другом ? Друге, велите, рекрут је дошао себи и — стаје на снагу! А треће? Он је (велите) и срећан! Зло само, што чим почне да ужива то мало среће ви га — шаљеге к у ћ и ! (Смех). Молим вас, а кад ће да буде к а н л а р ? (Смех) Ја о з б и љ н о питам. Еелите да 'човеку треба једна година да га ирође рекрутска несвестица. Па хоћете ли га, те нрве године ванџирати за кап лара? Ако нећете, е онда гаодмах друге године морате накнадити са поднаредништвом? а треће га поздравити и као наредника! То је вагиа логика Или, ако се ја о вас грешим, онда, молим влс, кажите ми: од куда ћемо да добијемо оне неоиходне подоФицире за нашу војску? Питање је најозбиљније, као што је горуће, јер нам је маса тих људи, тих храбрих војника, иала и пропала у последњем рату, и ту празнину ваља сад попунити. Како? Нека вам одговоре они извештаји наших пуков*ра и команданата које сам и ја, поред честита нам министра војена, мао, част да читам. Ја ћу се овде позвати само на једног од наших најдуховитијих, као и најхрабријих, ђенерала корпусних,

који ми једном — о року војене службе говорећи— речепола у шали, више у истинп, ово: „Да! и ја велим, да добар трогодишњи рок службе може дати и ниже чииове; али само, кад сте нам их већ дали те три године, оида молим вас дајте нам их јога за две — да их се од милине нагл< Ј дамо." (Смех и одобравање). Доиста, ако је и у којој шали каква велика збиља, и дубока истина, исказааа, у овој је то потпунце постигнуто. Дакле, треба труда, али треба и времена, ироста временл, да се роди и у свој лепоти и красоти својој покаже онај дивни иојув који се војничким духом зове. То нигде није било за дан, то се иигде није створило за годину. Закон је стар и древан као што је овлј бели свет: да вредност једне војске стоји у сразмери са, службом иод џаставом\ као и да, поред времена, тр^ба пешто што, опет само време, може д * даде, а тоје оно драгоцено другарство, оно побратимство и братство војничко! Госиодо, у овом је дому нало до сада многих леоих и ејајпих беседл, и о тако, дневном реду, страним предметима ка<> што је ФилосоФија и религија. Дозволите онда и мени да, у тој светлости, науке и вере, проговорим коју о једној животној црти људске природе — да сиђем с вама мало и у дубиие душе човечије!... Шта је, дакле, права одлика, црава карактеристика. оног божјег створа који се човеком зове? То је, господо, онај његов дар, она његова моћ: да се учи и научи — свему и свачему! Кад се роди, шта је човек ? То је најслабије и најнеснремније створење нод небом — велим — и најслабије и најнесвесвије — јер се друге животиње учене рађају — јер се, на пример, ичела и дабар рађају живи архитекти! И тај човек, господо, — који ништа не зна, ни о себи ни о свету, када на свет дође. — позван је све да зна, свему да с' научи. Јест, господо, онај исти човек к >ји, кад се роди не зна ни гди је недро мајчино, не уме сам да нађе ни ону сису која га и доји и наиаја — тај исти човек биће временом и један Њутон, Декарт или Кеплер! Он ће знати, и то не само да ова земља на којој ми живимо није васијона него, да је тек једно зрно у песку њеноме! Он ће з ,ати, он ће открити, чак и ?ако не који, бесконачношћу која га окружава, неумитно владају, који и небесним телима путове одређују, и то тако метематично одређУЈУ? Да ће их он, вековима доцније, на истој стази и истој тачци наћи! Узвишене речи бесмртна Лапласа овде да применим, тај исти човек. — који на рођењу ништа не зна ни о себи ни о свету — биће у стању