Мале новине

и тебе и твога доба — ги ћеш неговати болна и рањена!" И шта онда видимо? видимо ту исту младу и нежну душу, и то не еамо као нотнору болујућем и утеху умирућем, под кровом болничким, него ју видимо где на бојноме пол.у, под ватром гранате, диже пале борце! („Тако је" „тако је"!) Па ко даде овој слабој женској глави толвку снагу и толику кураж?... Ко други ако не она учитељка која се установом зове? ко други и има, да дати може, ту моћ, ако не — време? Али ево вам још један пример. Узмите једног поштеног човека — велим поштена човека — у великом и правом смислу ове скупе речи. Кад стане на снагу, тај се човек ожени и постаје оцем. Постав оцем — шта је прва брига тога — упамтиге добро — поштена човека? То је та: да часно одговори позиву мужа и родихеља. И он ће то учинити, он ће и дању и ноћу нанрезати се, ломиги се и борити се, да обезбеди и садашшост и будућност своме дому. Али, ни то није све што је, вазда, и вољаи и кадар да учини један поштен човек. Он је кадар да пружи руку помоћи ирв ј кући у иевољи до себе, он је кадар и од својих, на и од своје деце/усга нешто да откине, да бедној и гладној нејачи у другој кући душу одржи! Још нешто. Такрв човек ретко кад мисли о омрти. Њему она управо излизи пред очи тек — кад му изађе пред очи — при последњем часу; али знате ли шта је тај човек кадар да уради кад види где јачи, где обест силног, гази слабог и самохраног. Кадар је да заборави и на себе и на своју децу, — кадар је и главу у торбу да метне — те да оног слабијег од силе одбрани!!!... Да! госиодо, то је поштен човек, и само такав син и ђетић једног века и једног народа,заслужује да понесе ту скупу титулу! А сад, да видите једну другу слику и пршшку—да видите шта даје, шта има и може да да, она друга школа нашег доба — служба под заставом! Ви узмете сељака из поља. То је човек који нити има ваше науке, нити може да има ваше и деале. Он нити што зна о звездама наше историје, иити је кад год чуо за име једнога Цезара, Ханибала, или и самог његовог Тирена, Кондеа и Вобана. И сад ви долазите, и велите томе човеку, управо, ово: „ти, пријатељу, не смеш више мислити о својој згоди, па ни о својој кожи. На цротив. Ти ћеш и у мукама уживати, и у миру ратовати, и у несрећи срећан бити. Од тебе се тражи да издржиш: и жегу жарке Африке и студен ледене Березине! За победу твог оружја ти ћеш ска-

кати и у ватру и у воду, и би ћеш готов да умреш и онда кад нема наде да ћеш моћи иког да избавиш. Најзад, сва награда твоја биће и састајаће се, у твојој слави, твојој части, војничкој, а круна твојој борби и твоме јунаштву биће: смрт аод заставомШ.." То је, господо, — питам, није ли то? — оно што сви ми тражимо од једна проста човека, од нашег сељака? И, ако је то, онда молим вас: како ћемо то од њега и да добијемо? Одговарам: добићемо то од њега, снагом просте установе, путем добре и довољне службе под заставом! Јер, шта је на послетку, шта је у истини, тај живот војнички? То је за цело необичан живот, Таквим животом не живимо. и немамо да живимо, ми обични људи. Војник, док с аравом заслужи то име, ваља да се научио свакој муци, привикао сваком чуду, одважио на евагсу жртву. Као што нагласих мало пре, он мора бити тако прека љена и очеличена природа — и душевна и телесна — да у самој смрти види једну наравну ствар, да са нестрпљењем чека час кад ће се са онасностима и страхотама рата у коштац ухватити и када ће, у срећи и нобеди оружја, ако је буде, наћи своју рођену срећу и победу! То је живот војника — свакако — прави живот правога војника! Па — где ли ће се он са таквим животом и упознати? Ко ће га толикој муци научити? Геометрија и топограФија за цело не — ма како ја да ценим теоријска знања и науке — него, господо практична служба и дружба! Јест, служба и дружба под оружјем! али, и она тек, кад је везана за извесно време, јер вам тај, тако леп и ванредан резултат, не може дати трогодишњи рок. Ви нам пружате — и хвала вам ако одобрите за то иет година; али верујте ми, господо, да сам како ја господар овој земљи, ја се не бих задовољио ни са шест, па ни са седам, него би тражио и изнудио свих осам година (Узрујаност на левици). Ви ми можете, господо, и неодобравати, али ја остајем при томе: да не можете имати сувише дуг рок службе, не можете дати сувише времена за стварање доброга војника. А да би вам што живље и јасније представио шта разумем под добрим војником , ево ћу вам испричати једну кратку причу, из витешка живота једнога Клебера*). До мене је ова верна слика дошла из уста једног од другова и присних пријатеља овога јунака; и, ма да ми је

*) Једаж од тако званих „ђенерала револуције" друг Бопанартин у Иобеди на Табору и Абувиру, и главно-командујући Француске војске у Миеиру по повратку овог у отаџбину.

пала у део у раној млтадости, ја ју никад заборавит нећу. Дакле, било је то у Африци, под врелим небом једнога Мисира! Војска је наша марширала кроз једну горућу пустињу. Глас допаде команданту њеном — и то баш оном војнику кога је Наполеон Први, рођеним пером, насликао као најдичнијег сокола у Француској војсци — велим глас допадне нашему Клеберу — да војници његови иадају од жеге и умора, и да бацају и остављају на нуту рањене другове. Клабар се врати и грмне: „проклети да сте кукавице једне ".. „Ми кукавице? ми кукавице"? „Ви- ви". „А где смо то били? кад смо ти образ окаљали" ? „Ви нисте нигде и никада с мегдапа нобегли — ви сте се свуда јуначки борили! Али, зар ви мислите да је само оно војник, што у битци уме да се бије? Хеј, ако то мислите — ви нисте војници... Војиик је онај који не једе кад је гладан, који не пије кад је жедан, који не леже кад је уморан, већ маршира и кад је изнурен. Војник, војник је онај, који, и кад се сам једва на ногама држи, диже, носи налог и рањеног! То је војник — ако знали нисте. А ви? ви сте да нас сиње кукавице, јер другове своје остављате —да иховапустиња прождере" „Тако је, — имаш право, ђенерале"! И војници се врате и понесу и изнесу све своје другове!!!.... (Наставнке се.) БЕОГРАДСКЕ ВЕСТ^ Потврђен заксн. Јучеражњи број службенах нована доаоси указ, којим се иотврђује .закон о администратрвној подели Краљеване Србије. * Спвнуланти. Ми смо у једвом од ирошлих бројева напомеиули, како је објављено да ће се улазнице за концерат г. Славјавскога ночетн про давати 21 о. м. а међу тим чим је тога дана отворена каса, јављено је да су свв, улазнице распродате још 20 о. м. Ми смо се потрудили те смо 0 томе м аглом распродавању улазница сазнали ово: Све ове улазнице продате су извесним препродавцима, и за то на објављени дан распрОдаје није било ни једне улазнице. Међу тнм препродавци су иевероватно спекулисали и добијали. Они су за седишта која обично коштају 2 динара, а према новишеним ценама за коацерат 4 динара, тражили и добијадн 10 динара. Ваља имати на уму да су ти препродавци махом послужитељи н"р. пОзоришта. Ово је једна гадна и недозвољена спекулација, за коју ми у првом реду кривимо и оптужујемо управника и благајпика нар. позоришта, гг. МилорадаЈЗ. Шапчанина и Тошу Пинтеровића. Ми з а сад нећемо да улазимо у осуду оваког изигравања позори не публике и пријатеља уметности, али не можемо да не напоменемо како свет мпслп да ову гадну и недозво-

љену епекулацају с продаваљем улаулазница терају управник и благ^јник позоришни. Може бпти да ова хужба н није истинита, али према Факту који постојп, пикакво друго мишљење не може бити праведније, и ми му се потпунО придружујемо, с надом, да ће надлежии потражпти о овоме рачуна, па кривце казнити и просто одјурити их завода, у коме они тако красно спекулпшу. Ако би они, којих се тиче, [сматрали да су овом нашом белешком увређени, ен > им суда па нека нас туже, а ми ћемо сведоцима доказати да је све онако како смо о овој ствари изнели, и како ћемо још износити. * Врбица. Јуче је био дап дечгје рал,оста .јуче је- била радост деце богатвјзх родитеља, а илач п кукњава свромашних родитеља. С грдиим мукама, и напрезчњима деца су задовољена, отишла су у школу, ода1ле упарађена у цркву п по врбу и сва лепо обучена, ,али време покварило све, и радост и задовољство и многом родитељу нанело бригу да им деца ие нрозебу, јер.је нреме било облачно п веома хладно п ветр^вито. * Са скупшткне. На ,учерашој седници одговарао је г. С. Грујић, заступник мгш. војног еа иитериелацију г.^С. Нечторопића о пожар?вачкој а г. Ђурића и другопа о пиротској и књажевачкој касарви. * Орослава. Данас, као на дан спојене прославе таковског 1 устанка и примање градова, Цвети ће се прославити овакг. У саборној цкви биће свечана архијерејска служба; После службе у Саб >рној цркви носиће се литија у Горњи град и на трибинв општинској одстужити благодарење; Испред трибине, после благодарења деФпловаће војска; Од трибнне кренуће свечан ход до споменика неумрлог Књаза Михаила, гди ће Његово Високопреосвештенство архијецископ београдски и митрополнт Србије Г. Михаил учпнити црквени помен, представништво положпти па нодножпје споменика вензц а сва београдска певачка друштва отпевати Народну Химну. По подне народна играика у Горњем граду. У народном нозоришту биће свечапа представа, ^По улицама свираће у вече војма музика. * Изабрани. За председнака држ. савета изабран је г. др. Лаза Докић а за потпредседника г. Алммиије Васиљевић. Овај пзбор цотврдпло је краљевско намеснпштво. * Одликован, Г. Д. Славјанскп одли 1 коаан је ордепом Св. Саве III. сте иена. Сл. Здрл (од једног слободног аидара) Слободно-зидарека централна уирава, символске Велике ложе маџарске, састаће се сутра на овогодишши главни скуп, и већ данас ево стижу из свију крајена Мађарске и Аустрије нзасланици разних лож^ у нашу престоницу. Који би нашао противности у томе, што се и аустријски слободни зидари ца тај главни скуп Велике ложе јављају, тај нека не заборави, да је цислајтанским члановима тога савеза, истина Аустрија отаџбина, али да им је Мађарска њихова слободно-зидарска постојбина; јер аустриски закони забрањују отварање ложа у аустријској државној области.