Мале новине

Оркестар ђака ведпке тпколе сви| рао је обе пијесе са доста спгурностп, што сдужи за похвалу њима и учлтељу им г ОобОди. Желели би, да свако вече Оуде са ов ко депим прогЈ амом н одзивом пу<5,тке. * „Тумачење новог закона" 46-тп бр. „Одјека" донео је|позив „нододбора радикалне страике за срез иосавски," на који се у Вравић сазпвају нч збор „под ведрим небом" сви члановп радпкалне странке, да им се поред осгадога „протумачи нов закон." Пре ссега, мп заамо да је с-амо скушптгша наддсжна да „тумача" законе; друго, из о»' г огласа „пододбора радикалне странке за срез носавски" не вп/и се какво је то „тумачење повог закопа", шга ћесе тумачити, који ће се закон то тумачптп? Да ди ће „рн-дпкалнп пододбор за срез поеавеки" моћи да „тумачи" закон, да ли он може да узме на, себе посао скушитине, да |ли ће то "тумачење" бити меродавво ? Који ће се закон тумачвти, јер вма вчздан закона — о т ме сеништане каже ни у позиву „радикалне^транке за срез пос вски" ни у „Олј ку." Св&како молпдп бп смо за мвло објмињеља у овој ствари. * Са скупштине. Н* јучерашњој седницп снршево је и лруго читањеза кона о повластицама руском паробродском лруштву. Скупштпна га примп једногласно. Сем тога читан је извешгај одбора за молбе и жалбе. Међу молбама била је и молба друштва св. Саве да скупштина одреди какву суму за довЈЛпење св. Савског дома. Одбор је одредио суму од 60.000 дин Али на предлог г. Таушановића молба је враћена у одбор, се но њој саслуша дотнчви мпнистар и да се одреди из које бп се позиције имтла пздати та сума. Народна Снрштина 121 РЕДОВНИ САСТАНАК ДРЖА.Н 23. МАРТА Преседавчо Катић. Од г.г министарв: Грујић п Таушановнћ. Секретар МплиЈашевић чита протокол 119. састанка, Ђирвћ молбе н жалбе и указ краљев. намесника, којим се овлашћује мин. в >јни да иоднесе скушптини пројект закон о искључивом нраву производње и продаје барута, дпнамита ит.д. Прелази _е на дневни ред. Друго читање закона о тргов чком уговору између краљевине Србије и Румуније. Извести ац ирочита чл. 1—4 и скунштина их нрими. С тимеје свршено и друго читање угорора. Гласало је за закон 81, нико против. Прво чатање закооа о повластицама срп. иарабродском друштву. Скупштина нрими једногласоо у начелу овај предлог. За тпм се ор ступн претресу у појединостима. Изв стилац прочита чл. 1—16 и скупжтина нрими. Даље је на реду извештај Финансијског одбора о предлогумин.нривреде, да се Б. ВајФерту продужи рок иовластице за гређење Фабрике хартије. После овога је на реду одговор г. мннистра нолици е на интерпелацију Авакумовпћа ц Рибарца о протери в«њу Шп љарића новинара Таушнновић велп да у Србији има емиграната са разних страна, који се бав!- Ј-езнпм з?натпма, неки доз-

вољечим а некп недозвољенпм. У ове последње спадао је и Шпољпрић. Т>ко он је био веома нерасположен према данашњем стању у земљи, .1а је на св !К')м кораку, по каФанама и новинама грдио на сва уета не само данашњи систем владавине у аемљи, већ и стране посданике. Веди да их је (владу) због тога доводио у честе неприлике. Сем тога је иобуњпвао и друге емигранте. Из тих разлога је протеран. Рибарац велп да треба и вд да « и ми свп да чувамо углед Србије А очуваћемо тако, ако све опе невољнике који беже испред неправедног туђег гоњења и који нотраже уточигата, иримимо. Такав је био и Шпољарпћ. И он место да нађе гостонримства, он се још протерује. Одобрава протеривање оних странпх доппснака који раде пр .тив политичког задатка Србпје. Међу тим : 3 нољараћ нс.чим није то показао већ је на протвв, по могућству, радио на'остварењу срнске мисли. Моли минпстра да пзнесе мали један чланак којим би доказао своје наводе. Иротерпвање једн г Србинч због вре^!*ња једног аустријског иосданик-ч, учињено је једино из сервилностп нрема Аустрији. Не задовољава се с одговором г. министра. С реЛковиК одобрава протеривање агената и шпијуна, »ли Шпољарић | је прост један бегунац, који је нотражио уточпшта код нас, ади га на жалост није иашао. Моли мин. да дозволи повратак КундовчЛ вели да се по крпв. закону не може ни један бегунац протерати, а ако учини какву кривицу, онда му суди наш суд. С тога, вели, да је незаконпт постунак г. минестра М. ПетровиЛ вели, да кад неко нађе негде г стопримство онда треба да гледа да га не злоупотреби. Међу тим Шпољарић га је здоупотребио Одобрива рад миаистров. ГенчиК вели да је аз говора. г минвстровог увидео, да је Шпољарић протеран зато, што је радио на онозиционим листовима. А ако је протеран, што је радио против данашњег стања влидквинс, онда би по томе Пелагића требало сто пута пре протерати који у сво,им књшамапозива народ на буну. Веди да је био сарадник „В. Србије" „С. Независности" а у иследње време „Г Војске" а не без занимања као што каже г. министар. ТаушановиИ ведм да је Пелагић сто нута већи Србин од Шпољарића. Али. ако и Пелагић настави и даље како је започео, неће бољенроћи од од Шпољарвћа. Д» није баш такав Србин, каО што се прави доказ је тај, што је прво био у аустријском посланству, па опет пошто се тамо позавађао и изишао отуда, направпо се велика Србин. Р. ПоаопиА, В. МанојловиА, НиниЛ ЈоксимовиИ, МостиК, Ћ. Анђелковић и ДиниА одобривају ноступак миаистров Скупштина прсђе преко интернелације на дневни ред. На реду је јизвештај одбора за молбе и жалбе. Известилац ирочита и скуиштина прими. Седница трајала до 12 часога у подне. НАГОДНО П080РИШТЕ У уторак 27. марта иоследљи опроштајни концерат г. Дим. Славја1гског. Цеие места: Ложе у нартеру 24 дин. Ложе на првој л лерији 24 дии, Ложе на другој галерији 16 дин Остала места дупле цене.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА — Светска изложба у Америци, ко]а ће по свој прилици бити у Чикагу, надмашиће у сваком погледу данску париску изложбу, па п саму АјФелову куду. Ма да сенат још ппје одобрио решење > онгреса да се у Чик >гу ириредп светска пчложба 1892 ппак ее то сматра толико као поуздано, да је већ изабран и нацрт за изложбену зграду. Она ће се саградити па простору од 193 јутра. Ако се узме да је зграга нарпске изложбе обухватила 75'5 јутара, а ФиладелФијска еамо 60 јутара земље, онда со мож-! мислити колико ће огромна бити ова американска изложба. На средини изложбеног простора сагр (диће се велелепна зграда у облику стуб I, која ћв бити висока 11000 стона и у пречвику ће имати 3000 стопа. Зграда ће бити покривена огромним кровом, који ће Сити нал пњен већином од стакла а почиваће па челичним шинама Иначе неће бпти никаквих стубова нити подупирача У самој згради биће намештено осам иарних узвије.ча, а биће раздељена на више одељења са којих ће бити врл > лепи изгледа на цео пзложбенп иростор. У унутрашњостп зграде биће начињене и две галерије од којох ће свака бити 75 стопа широка и у којима ће бити разни дућани и рестаурације. Зграда ће коштаги на 8 милијона долар# — Последњи тедеграми из Вашингтона јављају да је сенат одобрио д•■>. се приреди изложба, али е условом да се отвори у Чикагу тек 1893 годиче. КЊИЖЕВНОСТ Уредништво је добило ва прик»з ове књиге и листове : УЈепас, бр. 14., доноси сем наставака. Прерадовићеве пјесме. — Краљезна Лилит од Жила Леметра, превео И. К. Шврљуга. — Ема КониолозЈва. Наиисао Ернест Генан, превео Ј. Аврамовпћ. — Пе^ме кнеза Николе, обзнанио др. Миливој Шрепел. Масдина или Уљика од про® Моја Медића. — Листак. ТЕЛЕГРД1^И 25. марта пегроград „Новоје Времја" јавља да ће амбасадер Нелпдов бити премештен у Веч а да ће на његово место у Цариград отићи Синовјев управник азијатскот депертмана. На место Спновјева доћи ће бивши минист р руски у Бразидији Јонин. Незна се још Х "ће ли се гро® Шувалов примити администрације Кавкаск^; садашњи амбасадер у Бечу кнез Лобан в наименован је за заменика Шувалова. Вашингтон Сенат је ивгласао једно ре«1ење, којимсе наређује ви^итација прасећег меса и сланине за и вов, у свнм оним сдучајевима кад то буду захтевали закони земаља, у којима се увози месо. Истим решењем овлашћује се преседникда може огложитп увоз стоке живе и то рада евизоозије. Верлин (Одоцнио усллед пр&зника) Како „Пост" јавља, Царска породпца остаје Гачину и то услед отврића експлодпвни материја. Говори се Ја је Цар наново оболе■> од ииФлуенце. Претрес Јаши ТомиЂу (наставак) Господин бранилац је за т н м п кушао да докаже. како је оитужепи своје недело у непрестаном кФе ту взвршко. Пре него штоје својетврд-

ње, разлоге и доказе у погледу аФект;; изнео, мимогред је говорпо о срискии новосадским породицама, што по моме мишљењу не спада на ову ствар, што са њоме у свези пе стоји. По том је па ону ?. оју прпмедбу, односно тврдњу, којом сам ја Јашу Томпћа (оцпјалистом, нихилистом назвао као изазпвајући питаље ставио, дч ли би > ираво знао когод разложити, да лп би знао деФиннрати, шта је то социјализам V Социј^лизам је, славни суде, у строгом смнслу те речи т. ј. |бављење "друштвеним пптањима, решавање друштвених интереса дру н гвеним путем са вишег гледншта, в ло лена ствар: али социјализам је у оном смисл', како сам га ја пр детавио н као што га сада у опште схваћају, нарочнто у тесној вези са нихилизмом, други појам, управо противиост онога, чиме га крсте, јер то је оно што иде на нреврат друштва — црв којп му корен подгрпза* Констатовао сам и то, славпи суде, — и на то сам рекао: хвала богу — код нас се са с цијалшмом као такОвим, кпо Фактором, не сусрећемо и не можемо се сусретати. Међутим н то сам копстатовчо, а и сада констатујем, да се налази такових појединаца, који исповедају тако настрана начеда, који су пресићени таким нихилистичким идејама, као што сам их мало нре приказао п да ја за, таког и Јашу Томића сматрам а за што славии суде — то сам навео И да је славни суд дозволи >, да се прочитају брошире, једном реча његове књижевне работе, што сам ,;„их приложио, осведочио бп се о истинитости мога тврђења; јер то је изван сваке сумње, славни суде, а то веди и једна Француска пословица: „1е а!у1 с'е81 1'ћотше" (у стилу се огледа карактер пишчев), Из тих умотвора оитуженикових сазнао би славни суд, ко је он, шта је упр»во у њему „човек", да их је славни суд прочитати дао Господин је бравилац навео, да не говоримо о социјализму, да не изазивамо дух.ве и да не дајемо нож оитуженику у руке; у руку му га дадоше његови сопсгвене идеје, нпје вам потреба изазвати духове! У погледу аФеката рекао је госнодин бранилац да окринљеник вије бпо у таком мирном душевном расположају, који се за извршење злочпна уморство безусловно захтева. Његово исказаво признање, поједине чањенице, које су на основу тога пгизнања константоване , показују слапни суде, да је у њему доиста била та нужна мирвоћа; јер без обзира на све оне доказе, које сам претходно у својој оптужби 'навео могу навестпјош више доказа једино из самог ; употребљеног материјала за доказивање. Навме сам оптуженикп изваје да је поједине параграФе кривичног законика, који се на то односе проучавао, а да је то пстина, доказао је тим, што је у својој претходиој обрави навео, где се на више параграФа кривичпог законика не само иозпвао, него и ^ит- в кривични законпк и дух тога закопика критиковао. По тсме је дакле славни суде, окривљеиич пз књиге убијао. Да онај разлог. психолошки разлог кога онт5женик|навађа, не постоји, у том погдеду сам се и дрпвво у својој оитужби обазрео м изјаснио. Али дозв љавам, одпосно претпоставвљам тај случај , који не налазим да је доказан, т. ј. да је у овој прилпцп домаћа срећа окривљеникова. част њег.1ве жене била нападнута и да је усљед тога, што је у њему изазван оиравдан раздражај и гаев, извршпо злочин. (Паетавнке ое)