Мале новине
6Р0Ј 87
иРЕДА 23 ?Д АРТА 1&::0.
ГОДИНА Ш
јИЗЛАЗИ СВАГСГа Д&Н
БРОЈ 10. П. Д,
ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ . 1'0дину 30 динара Ва по године . . , 15 динара » 9 иесвца 9 лвнара 1 — Ш, РЕТ1Т Ј0ШД1
ДПЕБВИ' ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. пслзше ев сата код пошт«) «<;*•»За Бзвград не»?з. претплате — Лист ее прадајв на
ЛИ СМА И РУКОПИСИ ШАЉУ ОЕ ВлАСНИКУ „М алих Н овина" Топлачин 88Н8Ц 6р. 17., НЕ Г*р .к8М спрату. •!,1«гл*ат» ее прима код ввију пошта у јбрбкЈи ЦЕНЕ ОГЛАСИИА Н.а јараој страни од петит. реда '!0. пр. диа. ?• Г а па четврто,! од петит реда 10 пр. дин. 1'ШОШИО втаје 50 ир. д, од петит рвда шше штш
бглаои ј^зтвно, ио потрвбн м оа сдмкама.
За овако вглашења ила$а се дри. танов 20 пр. д.
ВЕЂИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ
КОНАЧИА РАСПРОДАЈА!!!
т
553
Пошто нашу овдашњу књижарску — галантериско-нирнбершку — и са разиим луксузним стварима снабдевену радњу за најкраУ време коначно укидаа/ш — то сав нлдазећи се еспап испод коштања расиродајемо. ФИЛ.НЈАЛ КЊИЖАРЕ ра&е М. Попови^а, Београд. Кнез Михаилова улица бр. 175
6. 14-20
ж ж ж ж ж ж т, ф ж ж ж ж ж ж
дил» ва {гзв ју п спр-кењу наше берлински конгрес, на којп се иона унутрашње привреде Али рндикзлна морала јавити да моли за повећање
влад ( извршила Јвнеколива делз кој I је е правом пожњела пште признање. Чптатељи виле да мгаммсличб ни одузимање разних монопола, на ослобођење српске привреде од туђинских тутора: У Фебруарској свссцп „Отаубмне", кС у члааку „Срби а н > берлпнском копР ј гресу" има једво гсоча интересно ј^јместо изпчђено изппсм
за | у кемљитпту, да моли да јој се не одузчма бар ино, што је на сабљи, | риђеном крвп својом, извојевала. (Настак' ће с ) ОО^В»-
нтересно К'\]е је тада
са «1 с. св 3" сб X о
' • ■*»«» КсНАЧКА РАСПРОДДЈАШ
III
Ц
тмвммооехжмидемкосотигева! Ш ш
V
V VI Ш Ж ш ф ф ф ж ж X ф
4 и 5 дииара
Шешири „ АјФелоза кула" - познати са своје добре каквоће и трајашности, а у најновијим Фасонима и бојама Наа и најФинији тврди и мекасп шеширн, између којих и од чувене Фабрике Р. & С. НАЕ16 добила је у изванредно великом и лепом избору
Ж ж м ж
КОС
галантериска трговина 2 ЕВК0Д1
* А
ЈП
п т т @ПШШШФЏОШШШЖШШП99Шт
214
7 — 10
Ве.1ики и леп ззбор 1 Р-% КО" р 15 ТХ ш. хаљиница дечијих разни крзшгтни у трГОЗ! I! Томе С. 0реш1«овића ул. кнез Мих јлова бр. каг до гостионе Р ,Р)
;> нрви .лоскн Цар".
Цеее умерене м у г
1!ј
2: ; .3
! .3—6
Павдрна рубља Фунта отерлиига Сребро апмрм Српсчи лутраски Л08ПВИ Сриски дувнклки лозова Кр?датне акц»,1е Ауртрисвч ЗЛЧТ. ректл Ма^ар'ск» ... „ Мениие; Пзриз 47 20, ЛонД(ш 1 10.-4в'> 4>Ч»»
129-25 11 .89 100 I, 36--10 „ 5 50 30<., 110 20 10235
г. Јеврем 1\ ујић из Београда пасао г. Рнстићу у В рлпн — ту се вези: „С.чмаспп смо о нашој најпречој поареби за увећлњем земљишта. Али се бој|'мо да то увећање не буде покогкено терстом не сам I пад том, н го и над осталом наелеђеном земљом, и, ако би < е, као усмено п дрркевно изразио, бсјимо с.е од оустријске ипгабулације ипд Србијом , од чега нек I вг.ша п: трчотпчна ревеост г: мудрост сачуна земљу, успевши у ист-) време да одчратимо зусгро-угарску противност од земље своје". Тако пише г. Грујић, а у овим његовии рсч'1?.та: „бојимо се аустоијЈ ске пнтабулапијв п«д Србнјом", зго»Н1 јо всказана једн« од највећих оппс !Ости, К' ја. је г.ретила, која прети и која ће Ср^ијп дуго још нретити, јер тл опасност потпче из самоганашег ге граФског положп;ачиз одиоса у којима ст ји снлгл мо л • -е Србпје према сназч велпке Хабзбур шке монархде. Али оно чегд, се г. Грујпћ „бојао" ви.јв • е убо:ао: патриотична ревчост г. Ристићева није успела да спасе Србт'у од аустријске интабулапше На против закључени с7 билп к- с бнн српск '-аустро-уга.-скп уговори, > - ојпма је Аустраја у праро на опо ппљ <ла чега се г. 7'рујпћ највише бпјаО ; пиљалд је економском освајању Ср! бије. ! Да од Србије начинз у екпн мском : погледу просту ау тро-угарску
пп-
I крајину; да јс екопомски т-ко при-ј : везсв за се, да је тако потчини и до-!
БЕ0ГРДДСНЕ 8ЕСТИ Заклетва војске. „Глас Војске", доноси у свом по^ледњем Оројуједан чланкк, иоспећен п глапито питању да ли војска да се ,:аклиње на Устаз. Писац је олсудно нротиван заклетви војхе па Устав, јер се онда у њу увлачи иолитакв, и она онда пропада. Говорећи о томе, писац вели: „У патању, где се с једзе стране вахтева да. војска буде одбрава отаџбине, а с друго потпора реда и закочптости, мбгло бп се д >зволити само толикч допуна: да се место закона става н „Устапа". али без даљих обаве.а, ако не желпмо да се огреданмо о правп позиз војске... Ну у натању: да се вохка заклиње нг устав морамо бати на чисто. „!1ре свега, интамо: Д.\ лп х ћемо војску снажну и поуз дану илв слабу и ж лосну? — Да ли војску, коју ће противн.јк високо ценпта, нлп коју ће Н:езпратп па и исмевати? Да л( војску одгајеау, чисту од страсти и заблуда, ко.ја ће у рсшавајућем тревугку нресуђиваш с, најчистијим натри'тсклм •сећајем, о судбини државе и нкродн; вли гојску искварену и зар !жену нблитичкчм и' шпекул '.тивним тежњама?' .— И најчад, дч ли војску, кчја ће отаџбмну уздићч па стун'!Њ опште поште, или в"јску сдабу, а отацбпну поништеау и остављењу да је и најлошији презиру? „Х"ће ли се о о што Је добро, онда је слобода усл вљења, алн постојана; хоће ли се лошије, онда је слобода неограничепа али изложвна сваком цотресу. Ето тако стојн, друге могућпости нема, дво ство је за во.]ску отров, оаа зна само аа заповест у к јој је олинења дужност, порушзте ли овнј најмоћнији нрипци ( њеп' г јеишства, порушили сте јој
веде у кввисап
више економеки главе л
положШ, да нпкад I СН!1Г У » ну, ту нема војске, нема вч ићи гте мог- потсоре ус. лву, алн има тушта н
зг
Н «;виц Здрав дукат Дукат с ч >рком Наполе® 20 марааа 1'урска лира Руаки полј импервја.т
. • 8" 4 -лЧ Беч, 27. марта Фор. 5 63 . 5 61 „ 9 44 „11 67 | '10^1
Прошла влад? Наша призредна политика. Радосно се заустављамо на једпој јединој светлој тачки пз туробве Једногодишње владавине радик»лнето :е њена привредна полигика. У ономе, што је радпкчлна влада за прошлу годину учинила на п љу ра:орених приаредних пролика нашнх, и«а и таквих ствари, које ми посебице ссуђујемо као неуиутне.
Берлан 58 40,1 ио — то је бпла јесте и ва.зда ће | остати једна пд иајживљпх жеља ! аустро-угарске политике. Аустро-Угарској трсба купзц за а '
тма матерпје заоропадчње и држаке и народа, патвме ислободе његово, — Ту је војскин - „Ахилова пета". За доказ овога износи иачела пауУстав мож.е ств^рити војну сил.у
њеие Фабрикате а треба 1ој п про- ј ке: давац за многе сировине. Србпја ш,ј по систему, броју и ма,тсриЈдлно| је зато као нзручена Само тој • Ср- : спреми, ал;Ј устав није кадар да је бији сада пе треб". но погато дати спреми морплно и интелектуалио, нчти да сама почнс подпзнти своју инлу- он можв и сие вајакоад зап:)Ввдати"; сирију. ваља је нагпати да св« сво- „Закон у в јспи кма својих грапица, је потребе иодмирује аустро-угар ван њих нчстуна заповест, без обзис.ким Фабрикантима, а да све своје ра, да. ли је з.*кО"ито или не". сировине мора изВести сајИо па ау- Ми за сад примећујемо само, д\ стро-угарске тргове; пај после војска може бати д<1бра и ваљава и за аустро-угарске Фабрикате треба к«д св закуне ва Устав, и тим пре, створитп брз и лак пут на балканско само ако се у Уставу одиста гледа полуострво, а преко њега и на Је- једно наче.о, пачело државно, које Так> исто може се влади учинити ј гејско м ре. А све ове корпети ва- је .јаче од свију личности, које су праведнн прекор, да нпје ништа ра-' љоло је изнулитп од Србије тада пред увек иЈ.одгзпе.