Мале новине

Тп су < бари близу вароши, а сдд настају жеге, кад се најлхкшв м >гу да напате бодештане, те би вањало шго пре извршати варедбу о исељавању тах обора, како грађани не би бпли озложенв несносн .м смраду и болестима. * Српсно-бугарска однови са свпм нр-фодпо су поетали предмет (пштег разговора у јевропској шташти. Ми смо бележили све гла^ове, који су о томе проаети. М«ђу твм занвмљиво је видети, како на те кајаоније гласове о српсао бугарскчм однеспма гледа руска штамиа а како аустроугагска. Руска штампа у јављеном поремећију српско-бугарсккх односа гледа лрст Аустрвје, која преко Бугарске ра.ш да прекане одвосе са Србијом. А аустро-угарска штампа опет кршш Србију в Русију, која г.-реко Срб ■ је хоће да наплати своје рачуне с Бугарском. Ми не чн&мо да ли ће у опгате доћи до прекидћњч, одаоса, ад« што знамо то је &ко одиста дође до лрекрдања односа, ,да ће томе у ирвом реду бата крива Бугарскл, која нрем« нама, нарочато у полуслужбеној штамии, узцма такав тон, која иајмање аде у пралог иријатељских одво,:а. * Умро Прекјуче умр-'> је Др. Лаза СтеФановић, начелник санитегск.г одељења у мин. унутрашњих дела. Погреб ћо бптп /анас у 2 часа по подне. * Одлазк. Г. МивчовиН, "отправнпк поелова овд. бугарске агендије, полазп сутра на одсуство. Прввремено ће послове отправљати канцелар г. Тодоров. * Зтпутозао. Јуче у јучцу отпутовао }е г. Славјански Агрењев са својом чЈвеном певачком дружином, попгго је читаву нсдељу дана одушевљ-.вао Београд дпввом ниродвом пес^мом рус ;ом као и пзврсним невањем своје одабране дружине. Уметник је отишао у Суботацу где ће, уверени смо, побрати ловорике као што их је и до сада свуда брао. Из Суботице г. Славјаиеки ићи ће у Ст. Пазово, Ми ћемо ово дана донетп оцену г. Сдавјан"кових коицерата из пера

једнога од наших стручнах зналаца | у музици. ❖ Одложвне свднћце. Седниценародне скупштине одложене су због ускршњпх прззника до 3 апрпла, јтј. д.| трећег дана Ускр^а. * I Стање воде код Веаграда аа 27 и 28 Март 1890 године. Код глав. царин. 4 78 м. — 4-70 метра Пролав иопод моо. жед.,9.22 м. — 9-30 м. Оиала је 8а 24 сата 10 л 8 = 13 еант. -««> -г®»-

Народна Окупштина 124. РЕДОВНИ САСТАНАК ДРЖАН 26. МАРТА

Преседааао Катаћ. Од г г. монистара: Грујић и Таушановаћ. Секретар Ћирић чита протокол 123. састанка и интерпелацију Д. К. ! Дин«ћа, М. Барјактаровића и Ј. Стојјаномића на минисгра нроевете и црквемих дел - о Јоаник.--ју, архимандрату м настираГрабовца, који је от: нуштен претчшсом конзистори е нишке, без икакве кривице и оптужбеВукосављевић молбе и жалбе. М. ШтровиИ мирлп да нема места овој интернелацчји, пошто ..у власти иредузеле истрлгу ио тој ствнри, па вели, да нема смисла да скупштииа утиче на њихово решење. Моли посланпке да га потпомогпу да -е одбаци ова интераелација Катоћ вели да сваки иослитп; има право да упућује ивтерпелације иа поједине посланике, па те^, ношто министир одпвори нг њу, може се одбацити. Катик је добао 20 дана оеусгва. После одмора. У одбор за .регледзакона о црквеним ваастима ушла су ова г.г: Б. Радовановић, Ј1. Лазаревић, М. Смиљзнић, Ј. Попонић, М. Варјактаровић^ г>. Кундовић п Ђ. Авђелковић. Затим је прочптан извештај одбора за молбе и жаллбе. Седница је трајала до 12 часова ио подне.

125. редовнч састанаге 28 марта Преседавао Пашић. Од г.г. мннистара: М. Кр. Ђорђевић и Јосимовић,

Прочигаа је протокол Г24. састанка и интерпелациЈа П. Срећковића на мпн. полицмје о убиству М*ксима Мићовића из Рожаца. За тпм је прочитано писмо држ. савета у коме се саопштавају скупштини кавдидати за гл. контролу. Кандидати су за прелседника гл. контроле: П. Михајловић и Ст. Марковић, а :;а чланове: А. Бабовпћ, П. Козељац, 'Б. Радовиновић, М. 1'елизарић, Ј. Ђорђевић, Св. Милојевић, А. Стојковић и Драго.чир Лазаревић. После овога прнступило е; избору председника и четири члана гл. контроле. За предсодиика изабран је П. Мих јловић са 81 ј ласом, зч чланове: Ј. Ђорђевић са 89, Ј11. Козељнц 79, М, Белизарић 75 и Ђ Радовановић са 60 гласовн. За тим је прочитан указ краљев. вамесника, којим се ов .ашћује мнн. правде, да поднесе скупштппи законски предлог о истражним судијама. Ман. правде взноси разлоге, зашто је закоа о среском сулијама замењен законом о истражним еудијама. Поеле одмора. Одбор за преглед закона о истражним судајама састављен је и) ов^х лиц-: Р. Милеаковић, С. Костоћ; Ст. РпОарац, В Тадић, иоп Б Поповић, М Маринковпћ и Ст Виденовић Председпвк г,бј: ви да су краљев. намеснвци потврдили закон о трговачком уговору између араљевине Србије и Румупије Даље |е на реду друго чит.*ње законског преддога о ступању земљпшта у Топч ^деру ачеларско-воћч 1 кој задрузи. Известилац прочита чл. 1. и 2. и скупштина примч једн гласно. Тиме је ц !0 з !И0'1 првмљен. Друго читањн закона о унрави Држ. дугова. Известилац прочата чл. 1—11, и скупштииа примн. За зак н гласало је 72, 2 против, 2 вијс гла ало. Те»е је цео закон примљен. Друго читање законског предлога о иродужењу рока грађегва механа у повоослобођеним крајевима. За закон гласало је 72, нико против. Друго читање законског предлога о извозу отпадака. Скуиштиоа га прими једаогласно. Иредседоик закључп седнпцу у 11 и по часова пре иод е, а другу заказа за трећи април.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Свечана предаја Дринчић8вв заставе. „Либерал" дознаје да се унук војводе Дрпнчнћа са своја два сина (којп су поднаредница у стајаћој војсцо) снрема, да приликчм просслаче стогодишњнце Господара Јеврема дође у Шабац и да на Дубљу ири отварању стрелзшта преда тамошњој стрељачкој дружини у амаиет и на чувчње заставу свога деда, 110Д којом је о*а,ј са свнјнм друговпма на Дубљу војевао н оада ће дубљанска стрељччка дружина узети на с бе име „Сгрељачка дружива војводе Довнчаћа". * Село Дабрчње (оиштика добрииска\ — ро '.но место Господчра Јевремз, како јавља иста ,5ист п ако не сиада у териор«ју нсвадање области Господара Јеврем;, ииакје умол,ево да, на прослави учествује. П Р И II 0 С Л А Н 0 (за етвари иод овом рубјшком уредништво не одговара) Господине уредничг Молам вас, отштамнајге у вашем цењеном листу следеће: У 66 броју „Дневнога Лпсга" пзашла је као пека кратика на нотицу: „Српско-црквено прав>славно певање", у којој се „двојица објективних" критичара служе најподлијим и најгаднијпм начизом, само да би што бољ& успела, дч докажу, дч је не стивито опо, што је наведено у нотици 74 број а „Малих Повпна". Не знамо шта им је бола цел. да дп да као објективни критнчари, изиесу своје мошљење супротно о оме у „М. Н^винама" доказајућа неистиност истог; да лп да без икаквог основа и разлога грде и омгловажају онога коме завиде. Ако пм је била цел ; да донесу неистинптост поменуте вотица као што и самп веле, онда да видимо какви су им рааози. Објективци веле, да: „ко је год улазао у возн, цркву н слушао иевање ђака IV гОд. уч. школе, приметао је, да ово није никакво певање но просто дерање без икакве хармоније", па с: жаљевају учатељску шкоду, што ,је она ево већ две године, „од када је даровати и вредни г. Стева Шрам премештен из учитељске школе а

ПОДЈХ

КРВ&ВДГ6ДН1 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРЛ ТОДОРОВИЋ

(48) То су у главноме били моји погледи. Пашић постави питање шта да радимо ми београђаии , онглавито чланови главнога одбора ? Ја сам се двоумио шта да одговорим на ово нитање. Видело се да се и Пашић колеба. Најпосле пођемо околишним путем. Прво се сиоразумемо како се има сматрати данашња ситуација у погледу безбедпости самога глзвнога одбора, и ту смо сви били сложни, да ће главни одбор у пајкраћем року бити ухапшен. После смо претресали питање да ли је паметтшје чекати и мирно доЧекати да

нас ' олове као питоме беле зечеве, или је боље склонити се у народ, на ту дочекати даљи развој догађајд. Око тога нитања дуго смо се ломили. Највише смо се бојали, да ми не тумарнемо куд год у народ и тиме посведочимо да смо смерали на бунт, а после да се нокаже како у народу никаква озбиљна покрета није ни било, те би тако ни за што створили себи кривице ијавнуосуду. Најпосле сложимо се у овоме: Кад је сгвар већ дотле дошла, те се између народа и виасти изродио оружан сукоб, истина без нашега знања и питања, али свакако и услед нашега агитаторског рада онда ми треба да учинимо нашу дужност, да одемо у народ и да му ставимо на расположење наше услуге и наш живот — иа што буде! Ако се народ не хтедне бити све једно, ми ћемо изгинути, али нам се бар неће моћи пребацити да смо у часовима онасности били кукавице и угекли с мегдана — нодболи народ, на га оставили сама да гине, а ми стругнули у туђину. Власт је сама бацила рукавицуЈми ћемо је дићи и примити борбу, па што Бог да! — Иа нека и изгинемо! Најносле доста смо и живели — рече Пашић, завршуј ућл оз ај разговор.

Он је ове речи изгов< рио сетно, али одлучно; изговорио их с нагласком потпуно убеђена човека. И доиста Пашић мпје У оном тренутку изгледао као човек који се одлучио да гине. Ја му приметим да не бих марио кад бих погинуо где год у каквом сукобу, али би ми било Жно да "'прјђем као оно стари Г,ч.рашанин, кад је ношао да диже и одмеће народ против кнеза Михајла, па гакнежевмљудистигли иубиликод Трешње. — Тако ће^ти и бити, ако не умеднеш крити ствар, но се пре времена прочује рече ми Пагаић. Ово ми је рекао насамо, јер тада већ бејасмо устали од стола и нас се двојица мало издвојили на страну. * Тако је на овом састанку с г. Паши ћем било дакле решено да идемо у 'народ на шта да Бог! Вредно је да напоменем и које су личности импле да пођу у иарод и куда је која требала ићи. (Наставиће се)