Мале новине

У нашој земљи развила би се вештина р а д а; становништво наше добило би прилике да више ради и заради; наши мајстори не би се жалили на о кудицу иосла, јер ако не би као еамосталне занатлије могли напредовати, свакад би им била отворена врата индустријске радионице; саме прилике нагнале би огроман број бесносличара да ее лате каква рада; добар део наше омладине к* ји сада одраста у беспосличењу, не учећи ништа, нринуђен би био да уђе у радионице и да изучи корисне занате; купци би јеФтиније добијнли прерађевине, јер би отпали сви подвозни и царински трошкови који се сада илаћају на стране Фабрикате, а то би дало могућност Фабрикантима да и нроизвођачима сировина боље илате њихове нроизводе, те би тако баш и сама маса народа била у великој добити. Тако би цела земља иостигла огромне користи, а што је главио, наша економска независност била би обезбеђена. У поволлшјем ноложају но што је Аустро-Угарска спрам балканског полуосгрова, наши Фабрикати уснешио би се такмачили са ауетро-угарским Фабрикатима на целом балканском троиољу. Јака српска индустрија ноступно би могла истиснути аустро-угарске Фабрикате из Бугарске, Македоније, Старе Србије и европске Турске Све ово речито говори, од колике је огромне важности иодизање наше домаће индустрије. Да се то постигне никакве жртве нису скупе. На ове мисли навео нас је један случај који се ово дааа десио у нашој скупштини. Фабрици за чоху и штоФове, која ностоји одповише годинауПара-

ћину, а својина је вредне браће Минха, продужеиа је повластица. Ово је и мудра и родољубива мера, за коју Народно Предста-1 вништво заслужује сваку хвалу. Сем иива' е госп. ВајФертове, иараћииска Фабрика један је од ирвих, великих индустриских завода наших, модерно уређених. Ова Фабрика ностоји тек од неколико година и користи које она доноси земљи очдвидне су. I Ми данас одевамо нашу војску нашим рођеним сукном. Наши интелигентни људи могу се данас оденути српским штофом , нај Финије врсте. Народ, из околине гди ностоји ова Фабрика, добио је пришку за иоштену за раду. Околни окрузи, богати овцама, добили су повољан трг за продају вуне, и наш сељак данас већ боље продаје своју вуну иу тто ју је пре про-1 давао, док није било Фабрике; а и мера му ,је тачнија и нравија јер га шпекуланти и ћивтицеј већ не могу више варати на кантару, као што је то пре ишло. Фабрика постоји тегс од неколико година, и већ имамо толике користи одње. Доцније бићеј још и боље. С тога је дужност и српске I државе, и српских грађана, да и ј ову као и друге Фабрике натие својски иомажу. Срби треба да се одевају српским штоФовима, | кад их хвала Богу већ има, Држава, која за војску узима : сукно од г. г. браће Минха, требала би да је тачна у исилатама јер дуго кредитовање за огромне суме могло би довести у опасност сам опстанак Фабрике. Вредна браћа Миих чине све што им је у могућпости да даду иолета овом корисном заводу И срнско друштво, и сриска држава треба до учине своју дужност. Успех ове Фабрике охрабриће ј и друге на слична нодузећа, а; то је најбољи нут да што ире створимо нашу рођепу индустрију, БЕОГРАДСКЕ ВЕСТ^ Шкодљиво. Већ одавва постојп оби чај да се ђубре пз штада коњичке касарне и оближњих механа износи у бару Венецпј} ; а то у посредној! блазинп железничке станпде. Но да; је само бачен > и остављено нп по ј јада, алп је запаљено, тако да таЈ; дим, пун гадна задаха, кужп ваздух ј све околине већ пуна 2 месеца, ај' нпк<> се а ве сећа да то забрани као 1мсве шк дљпвО п убптачно Јер не! само да дчм досађује долазећим иут-! нпцима, већ, понет ветром, распро-1 стире свој кужаа дах. п над прпли- ј чним делом варопти. Даље, у дворпшту хбтела „Солуна" и у празноме илацу између хо-; тела „Петрограда" и куће браће Ђор ј ђеввћа, подигвути су сточни обори. I Из ових обора просто веје смрдљави дах 'Ј е ? кпд човек нође железнпци или се из ње враћа, мора се и поред огромне прашине давити исиарењем | стоке и ђубретг. Ми смо учинили своје, а на надлежнима је да извиде ствар и да забране диље бацање и ипл-ење ђубрета, као п да н»реди да се поменут • об, ри бар чосто /,рже и деоинФикују, ако не одатле и уклоне. * Уважене године. Указом у јуче-1 ратпњем броју службених н -вича, Је-1 ремији Обр.новићу, писару среза| моравског у округу иожаревачком, ј признате су и урачунате у годпне; укач1 е служОе време од 21. декем-; бра 1881. до 5. декембра 1886, које је провео као чиновник у државиој; служби. | % Руски Официри. Бечки „Согг. с 1 ј [Г Ев!" пише да је пре нек^лиђо дана дошло у Београд осам русках официра, да ароуче нацрте о утврђењима, која ће се подићи у Пироту и Зајчару. Колико мп знамо, до сад не само да нису дошли никакни руски официри ради јроучавања каввих нацрта, но

у опште ниЈе дошао ни ]едан руски оФицар, а камо ла осам. Мањ ак-' су дошли тајно, па се само поверали „Согг (1е Г ЕаС-у. * Председник пореска управе. На место др. Драгише Стаиојевића, који је постављеа зч комесара народне банке, за председвика пореске уиравс посгављен је, кчко чујемо, г. Анта Алексић енжењер. * Миичовићева кФера. Бечка „Пол. Кор". има о овој а®ери јед*н допсс из српског извОра. У том се доиису велп, како је г. Минч ваћ учанио себе немогућаим за Србију, кад је сиорио истинитост службеног саопштења о изјавп сажаљења, коју је оп дао о св. гавским патомцима и тиме изнео српску владу као такву која изиоси неиетину Српска влада ограничпла се на то што је у Софији изјавила, да она више не може имати потребно поверење у г. Мпнчоваћу Даље ниппа нпје рађено и апсолутна је неистина да су из Београда претили пли постављали услове онима у Софији . Исто су тако неистините вестп о условима који су тоболс с бугарске стране везани за опозивање г. Мпнчовчћа. Одговарајућа бугарској полуелужбеној гптамии, која Србпма приписује ратоборне намере, поменути допас вели да од Србије ништа даље иије но та мисао. Нроцес преображаја, који је Србија сад отпочела, најмање ]ће она сад !Ц)екпдатп једним братским ратом. Цео свет зна да Србијч сад ради иа томе да своју одбранбену снагу "створи на иовој основаци. Ванреднп војпп кредит од два милиона, која је још пре толико месеци нројектован ?а покриће најнужнијвх потреба, јога пије тражен. Према отшм Фактпма не може се ни горовити о намерача Србије, које су оиасне по мир. Отварање београдског стрелишта. Другог дана" Ускј.са биће почетно гађање за ову го^пну на београдском стрелигату Почеће у 2 часа по подне. За време гађања свираће војна музика. Награде могу гг. чланови доносити и дати за ресултате за које хоће. Скрећемо иажњу баоградске и великошколске омладине на ово гађање, на коме ће Оез сумње бити радо нримљена.

подјшота:

ЕРВАВА Г 0 Д 1 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(50) Тога дана (24 октобра), око 4. часа ио иодне, имали смо у уредништву „Самоуправе" поверљив скуп, на коме је ј у главноме утврђен онај план о одласку у народ, који смо с Пашићем већ били обележили јуче у Тоичидеру. Изме- ј на је учињена само у толико, што је, услед 'Бајиних наваљивања, одлучено да пође и он, а он сам бејаше склон да нође са мном. (За што се и како се носле разбио овај одлазак, испричаћемо у идућем одељку.) Пошто смо сви од реда били без срестава, иа овом састанку одлучено је било још и то, дч, учинимо позајмину "пз Фонда

за гоњене радикале, у коме је било преко две хиљаде динара. Тај је новац имао да се раздели међу оне, који ће поћи у нароа на њимаје била обвеза, ко остане жив, да доције попуни Фонду ову позај мицу. 1 ) Живо се сећам једне сцене нри разласку овога збора. Иошто је то био наш последњи састзнак, на растанку нружимо један другом руке, да се ижљубимо и да један другоме р е к н е м о носледње збогом, пошто сам ја требао да одлазим још тог истог дана Ижљубио сам се са свима. Кад дође ред на Пашића ои се отрже и не хтеде се пољубити, а рече ми: — Нећу! Ижљубићемо се кад се кроз десетак дана сви овако састанемо на Врачару или на топчидерском брду. Пашић је овде јамачно замишљао, да ћемо кроз десетак дана сви овако пасти под Београд водећи сваки за собом по једну војску из разних крајева Србије. Мене дирну Пашићево одбијање. Горко се насмејем и рекнем му: — Е, мој Никола! Колико ли ће капа дотле остатп иустих! И да ли ћемо се икад више овако саетати.

х ) Ја еам ову обвезу кспунио.

Тога дана десиле су се још и друге интересне ствари, које ћу иснричати доцније, пошто ми се овде поглавито ваља држати онога конца, на који су нанизани догађаји о Пашићевом одласку и ношто је тај ч^длазак главни предмет ове главе. Поменућу само то, како сам, после овога скупа имао још једап засебанразговор с г. Пашићем, где сам му нредла гао, да или ја или он одемо чича Николи и да му понудимо, да главни одбор изда нроглас на цепу сгранку, где ће свима радикалима препоручити и најозбиљније сгавити на срце, да строго одржавају ред и мир, да избегавају сукобе с влагаћу и"да предају оружје, а уједно да гарантујемо чича Николи да ће овај наш проглас имати успеха и зауставити сваки бунтовни покрет, аао збиља где год има каквих нереда, које радикали подстичу Пашић ми примети да је за овај корак већ доцкан. Чича Никола га неће нримити, ако ни са чега другог а оно из разло га, што би изгледало да је главнигосподар у земљи радикални одбор, јер се он истиче пред владу и узима на се да он сврши оно, што је немоћна да учнни сама вдада. (Наставиће се)