Мале новине

бити нигде тање од 0.10 метра а новршина п*оче нити сувнше дугачка, ни мања од 012 кв. мет. Гдч се при грађењу тр >тоара услед нроиене нивелете буде показада потреба да се при улазу наместе степеви, ови се не с«еју поставља ти с поља, на тротоару, сем једног стеиепа и то ако се дуж целе зграде п (!СТаВ!!. Ко за два месеца не би набавио прошЈсани матрвјал и до 1 Јуна т, г. не почне грађење тротоара по •>вој ндредби, томе ће сами општина (грађев. оделење) тротоар саградит 1 по цени, коју за тротоаре нспред својвх имања буде платила, а суму коштања паплат .ти на осн. § 465 з. о судскоме постунку. * Стање воде код Београда 8а 3 и 4 Априд 1890 године. Код глав. царин. 4 50 м. — 4 55 метра Нролаз испод моо. жед. 9. т 0 м. — 9 47 м. Оиада је ва 24 еата о и 3 = 8 сакт.

Рударотав и примена рударског законика у Србији. (Наставак) 11псац„неколпко речи" нарочито уда!'а гласом на то: што је било случајева да кад се ко јавио за просто право истрнжипања њему се одгова ра, „да је то место држава за свој рачуп з.држала, а међу тим, нити Је за то место знала нити вредност онога, што задржава лозпавала". Писац и овде остаје себи досљедан. Код њега ништа пе вреди п штеао и отворено пиеање. Незаконите рвдњеврше људа и одговарају за то. Он взбегава да их помене. Неће дч каже ни доба, кад је кчква незаконптост учпњена, т. ј- кад је њему или његовим прпјатељима или ма коме другом одречено квкво право истраживања „на местима које је држава за се резервисала и ако за то место није знала ит.д." Надајући се да ће он то идућц нут да учини, да видсмо зашто је и како чпњено од ово ^неколико годвна на овамо. Држава има права да врши испитивања руднрска у целој земљи кад за добро нађе. Само да неби сметала и штетила приватној предузимљпвости, она треба унапред да се изјасва зв лјнчно и нанисмено: где

мисли д 1 врша своја испигивања, и које нростора за ту цељ искључиво на корист државну мпсли резервас ти и за које време. Руцарски предузимачи или они, који би у томе времену добили нарочпту вољу, да своје труде и капптале уложе у иснитдвање и отвараље српских рудишта. зпају онда шта је у земља од рудишта, слободно а шта не, и има |у гарантије, да држава не "може, користећи се својим господарскпм правом, прит снути он ', што они својим трудом, трошком п знањем растворе. Овакав ноступак ствара сасвим ј чисто стање и боље но оно које је | било онда, кад се етије знало у најпред док.те иду резерве и претензи; је државне, те је било могућности да се одмер1 како се коме може'или хоће. Викати на једно стање у коме држак; унапред, отаорено, одређено и н II сано износи овоје о.ретензије па и ве ле просторе ради иснитпвања и штуд!трања рудпшта, зчачк: трижчти аеодређепост иа мссто од р ђчности, непзвесност н«. место пзвесносто. Биди се и без даљега аоментарисања, да противу јаспости и одређености државаог пололЈаја на спрам рудишта, може војевати, пли претерана ограниченост или новређен лпчни интерес, кој« је хтео да се докопа оних об;еката, којеједржава и'питивала, ала их још није била напустилл у оно време, на ко)е оисац мпсли гађајући у гомилу. 06јектлвви судија не може тжо да ппшс; јер он узпма перо у },уке: пли кад дође време да се каава пстпна изнесе пред публику или пред владу пли да сузбије лаж и себичпе рачуне На свакп начин држава не може и не сме резервисати нн целуземљу ни онолико колико она не може нити ће моћи у најбдижој будућаостп пспитатп. Тиме ба само кочила п спречавала развитак рудзрске радиности. И ако Србија има толпко рудишта да би слободно све оно што је до ј сада резервисала ногла још десет година задржатп, па да опет оегане довољно и з« привчтну иниц»јативу оваку каква се је она до сада јав ! љала опет да видимо за што су баш од , неколико Г!»ди>а на овамо" нека земљишта резервмсааа за државу. Баш „од неколико година на овамо" учињено је према веома незнатним и мајушним сретст. рудар. оделења веома

много за рударско поиав«њз Србијс и много ваше но штојеир.н тога за скоро дсценају п по са много в ћим сретствпма урађ>но. Један једичи изузетак нз прошле деценије чини округ подринска, но 99 % његовог испитивања вршпли су из своје сопствене побуде управ шци управеподрпњсаих руднака што о св ;ме ч уху п комаду и о својој грбачт или сретствама ко;е су они пскључиво својпм ра1.ои уз припомоћ во.јске створиЛЈ н I корист државиу у Подрињу. Један део тах нспатаванпх земл.ишта у целој земља, задржан је за др;каву рада дал>ег испативања и евентуалног растварања појединих рудишта само за-то, гато је рударско оделење од ово некол !Ко година па ов мо" вмало свој нрограм рада, и што се је мислило, да у Србијп немч пптта важније и прече од радова економсках, п што су се многп п а д н л и да ћ* једна нартпја "као што је радикал :а утрошиги сву своју нвлику п >• пуларност на велике Финансијске и економске реФорме пре но смештање и ухљебЈШкање својих политпч. пријагеља од којих многи је комотно могао остати где је и пре тога био. Државнн интересаи обр 13 радикалне партије ако не би добала небн изгубЈЛИ. (наставиће сг) 0ДГ0В0РН - РДЗГОВОРМ (Писмо урвднику) Радо дајемо места следећем писму које је г. М Пироћанац уиутио главном уреднику „Малих Новина" г. II. Тодоровићу, а у идућем броју донећеуш одговор и приме дбе на ово писмо. Госиодине урвдииче, Изволите дозволити мало ' бјашњења на нримеабу вашег уваженог лисга у броју 89-том нод насловом „Одговори — разговори" где се вели „Д| к се ови ужасн дешавају по Ср6 ији г. Пироћаннц мирно зида своје дворе". Баш је прекор веома тежак но мена се чини да није оправдап. Ба бисте били ненраведни, госпомне, ако би сте мене, бпло као каквог политичног главешину, било просто лично повлачили на одговор за нео-

нравда !у раваодуштост, коЈа се обел)данује прзма данашњем стању и пословииа наст земље. Од како сш се повукао са полатичног ноља, папредњаци пмају св >је друге вође, и нећу се преварчти ако дода«, а своје друге циљчве, и друге путове, За њих дакле м>ј глас не би заачио нашга, а за све друге, ча, бојам се чак и за аш цењени ласт, ако би се ја попово почео мешати у политпку, да не би > пет онда рекли, ш го не седим на миру п зидам своје дворе него се јјмешам у послове, за које данас стоје готове толике а вичиије и спажније руке. Сама знате да је дшашњт устав створи > нолчтичао стање у 'земља, где се доброта свак >г питања а вредпоет и спреиа свјког лица само бројем гласова дока^ује, п у нас Је са пет шестина гласова непореч доказано, да је ово стање, које в I, а и многи други, ужасним назавате најбоље п најкорисније за наш народ. Данас дакле лични рад не вреди ништа, ила веом'!. мало, за то што број вредн све, и ко бп хтее да у тлковим прилпкама ради морао би, аре свега, имати и са киме да ради. Ја не могу бпта равнодушаи према судбина моје отаџбине, јер ја остављам моју децЈ да у њој и за њу живе и умиру. Ја, ако хоћетз. не могу бпта равнодушаа ни за то шго заам да се нико пе налаза у сигурпом заклону кад се закони не ноштују, пли кад се они сгрого не врше. Мени ;е лично једно право већ одузето, а ко зна чија ба глава остала кдрава, и чија бп кућа остала чгпава ако бп се 14 Мај поновио, а. у нрироји је п.. несрећп, такових појква да се новраћају. Све што су наиредњаци урадили, и сва овдашњч. опозацаја, а а ви сами палазилисте, ца и дан дањи налаште да је то све све било зло. Судова од 1881 године нпсу били у вашим очи5!а независнп, него паргизанскп судовп, и рко ни једног од вашах у тешкам тренутцима није од њих глава заболела, и ако и сам састав јучерам.ег новог касацноног Суда до" казу;е колико је онај од 1881 го" двне био и спреми >ји н мање па],тпзански. Сагурко се пемисли Судове окривита што у кривичеом закону не стоји да је радикалима слободно дизати буну у земљи. Слобода политична, које су напредњаци дал и

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(52) Сутра дан, 26 -ог Октобра, у среду, лицем на Митров дан, онога истог дан кад смо ми осванули у београдским казаматима, Пашић седне у Новом-Саду на железницу и, преко Суботице, одеу Сегедин, ту нромени правац путовања, окрене за Оршаву и Турну-Северин, одакле се спусти до Крајове, а одатле поштанским колима оде у КалаФат, где се чамцем превезе у Видин. У Видин је стигао 29-ог Октобра у суботу. Буна у Србији била је тада т ећ угушепа: крвави суд већ је заседавао

у Зајечару и похватани бунтовници већ су стајали нред њим. Ово је укратко историја Нашићева одласка из Србије. 2, За што не одосмо у народ? Читатељима је јамачно већ пала у очи једна недоследност у нашем досадашљем држању. Ми у два маха решавамо да идемо у народ (23. Октобра с Пашићем у Топчидеру и 24. у уредн. „Самоуправе") а међугим никако не одлазимо. Долази и 25. Октобар, Пашић прелази у Аустро-Угарску. а ми се још никако не мичемо, и ако знамо да се још само на сахате броји када Ке нас похансити. Ово доиста изгледа загонетно, с тога ћу испричати како је ова ствар текла, шта нас је омело те нисмо отишли и како се све то десило.

ј Намера нам је била да сачеиамо развој догађмја, на ћемо после нидет шта ће се. Али 22. Окт. излази закон о преком I суду, а 23. и закони о обустави слободне : штамне и слободе збора и удружења- То ! нам је било довољно да видимо шта нам се спрема. Од тога тренутка и ми се по| чињемо питати: шта да радимо? Читатељи су већ видели у прошлом ! одељку како смо ја и Пашић тога дана | решили у Топчидеру да се иде у народ. Кад сам се после тога вратио из Топчиде ра у Београд, и ону моју одлуку с Па шићем саопштио и осталим друговима, нашао сам да су у главноме и они истога мишљења. Г.г. К Таушановић, Ђаја, Паја Михајловић, па и Раша Милошевић, так* су мислили. Тако је мислио и г. Др. Лаз* Пачу, који је такође знао нашу топчидерску одлуку. (Мастави&е се)

До 22. Октобра још се могло и дво- ; умити, шта влада смера учинити с ради I калним гла^ним одбором, с тогасе до тога ; дана ни ми писмо ни на тпта одлучивпли. ј